Емануил Попдимитров (; Грујинци, 4. новембар 1885 — Софија, 23. мај 1943) био је бугарски песник и писац.
Биографија
Рођен је као шесто дете у породици свештеника Димитра Попзахаријева () и Кане Харизанове. Био је ђак у селу Извору, у Босилеграду и у педагошкој школи у Ћустендилу. Студирао је филозофију на Софијском универзитету до јануара 1907, затим у Београду и Монпелијеу. Радио је као учитељ у Доњој Лисини, Доњем Коритену (1905) и Казанлаку (1909).
Током 1913. године је радио као учитељ у Хаскову, а у периоду 1915-1918. године током Првог светског рата је радио као преводилац у армији.
Књижевна дела
Збирку песама Сан љубави (-{Сънят на любовта}-) је издао 1912. године, а 1921. је издао збирке Слободни стихови (-{Свободни стихове}-), Стихови и песме (-{Стихове и песни}-) и роман Пред олујом (-{Пред буря}-), а 1935. је издао и збирку Јесењи пламенови (-{Есенни пламъци}-).
У делима Емануила Попдимитрова види се велики утицај симболизма.
Почасти Регионална библиотека у Ћустендилу носи име Емануила Попдимитрова.
Референце
Литература
-{Димитър Бояджиев}-, -{Теодор Траянов}-, -{Емануил Попдимитров}-, -{Велико Търново}-, 1995, издателство Слово, pp. 189-191
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1943. Категорија:Босилеграђани Категорија:Бугари у Србији Категорија:Бугарски књижевници