Гастроентеритис је упала гастроинтестиналног тракта, која захвата желудац и танко црево и као последица се јавља акутни пролив. Упала је проузрокована најчешће инфекцијом вирусима или ређе бактеријама, њиховим токсинима, паразитима, или нежељеним реакцијама на храну или лекове. Широм света, од неадекватног лечења гастроентеритиса умире 5 до 8 милиона људи годишње, и то је водећи узрок смрти код одојчади и деце испод 5 година.
Најмање 50% случајева гастроентеритиса изазваних храном узрокује норовирус. Још 20% случајева укупно и већина тешких случајева код деце, је узроковано ротавирусом. Остали значајни вирусни агенси су аденовирус и астровирус.
Различите врсте бактерија могу изазвати гастроентеритис, укључујући салмонелу, шигелу, стафилокок, кампилобактер јејуни, клостридије, ешерихија коли, јерсинија и други. Извори инфекције су најчешће неадекватна припрема хране, подгрејана јела од меса, морских плодова, млека и пекарски производи. Сви узрочници узрокују симптоме који се мало разликују међусобно, али сви узрокују пролив. Колитис, запаљење дебелог црева, такође може бити присутан.
Фактори ризика су конзумирање неправилно припремљене хране или контаминиране водом и путовање или боравак у областима лоших хигијенских услова. Такође је уобичајено да се купачи у рекама заразе у време кише, као резултат спирања контаминиране воде.
Основа надзора је одговарајућа хидратација. Код блажих и умерених случајева ово се може прописно постићи применом оралног рехидратационог раствора. Код тежих случајева би могла бити потребна примена течности интравенски. Гастроентеритис првенствено погађа децу и оне, у земљама у развоју.
Историјат Пре 20. века, термин „гастроентеритиса“ није се често користио. Оно што се сада дијагностикује као гастроентеритис можда је уместо тога дијагностиковано прецизније, као тифус или колера, или мање конкретно као „цревни грип“, „колика“, или осталим архаичним именима за акутну дијареју. Историчари, геналози, и други истраживача треба да имају у виду да је гастроентеритиса дискретна дијагноза од релативно недавно.
Епидемиологија мини|Онеспособљеност услед дијареје по 100.000 становника. На годишњем нивоу у целом свету се процењује да има од три до пет милијарди случајева гастроентеритиса, који у првом реду погађају децу и становнике земаља у развоју. То је довело до 1,3 милиона смртних случајева код деце млађих од пет година у 2008. години, са тим да се већина дешавала у најсиромашнијим земљама света. Више од 450.000 смртних случајева је изазвано ротавирусом код деце млађих од 5 година. Колера узрокује око три до пет милиона случајева болести, и годишње убија око 100.000 људи. У земљама у развоју деца млађа од две године често имају шест или више зараза годишње које као резултат имају клинички тешке гастроентеритисе. Ређе се јавља код одраслих, делом због развоја стеченог имунитет.
Године 1980. је гастроентеритис свих узрочника, узроковао 4,6 милиона смртних случајева код деце, од којих се већина догодила у земљама у развоју. Стопа смртности се значајно смањила (на око 1,5 милиона смртних случајева годишње) до 2000. године, у великој мери због увођења и ширења употребе терапије оралне рехидратације. У САД, заразе које узрокују гастроентеритис су по заступљености друге по реду (после обичне прехладе), и као резултат имају између 200 и 375 милиона случајева акутног пролива и око десет хиљада смртних случајева годишње, од који су од 150 до 300 смртних случајева код деце млађе од пет година.
Етиологија Инфективни гастроентеритис Инфективни гастроентеритис може бити узрокован бројним врстама бактерија и вируса. Важно је дијагнозу инфективних гастроентеритиса посматрати као дијагнозу -{per exclusionem}-. Више течних столица и повраћање могу бити резултат системских инфекција, као што су упала плућа, септикемија, инфекција уринарног тракта, па чак и менингитис. Хируршка стања као што су упала слепог црева, инвагинација и ретко Хиршпрунгова болест може да доведе у заблуду лекара. Ендокрини поремећаји (нпр. тиреотоксикоза и Адисонова болест) су поремећаји који могу да изазову пролив. Такође треба искључити инсуфицијенцију панкреаса, синдром кратког црева, Виплову болест, целијакију и злоупотребу лаксатива.
Вируси (посебно ротавирус) и бактерије ешерихија коли (-{Еscherichia coli}-) и врсте кампилобактера (-{Campylobacter}-) су примарни проузроковачи гастроентеритиса. Међутим, постоје и многи други инфективни агенси који могу изазвати овај синдром. Повремено се срећу неинфективни проузроковачи, али је њихова вероватноћа много мања у односу на вирусну или бактеријску етиологију. Ризик од инфицирања је већи код деце због њиховог слабијег имунитета као и због релативно лоше хигијене.
Вирусни гастроентеритис Вируси изазивачи гастроентеритиса су ротавирус, норовирус, аденовирус, и астровирус. Ротавирус је најчешћи узрочник гастроентеритиса код деце, и има сличну стопу појављивања како у развијени тако и у свету у развоју. Вируси узрокују око 70% епизода инфективне дијареје у педијатријској старосној групи. Ротавирус је мање уобичајен проузроковач код одраслих, услед стеченог имунитета.
Норовирус је водећи узрочник гастроентеритиса међу одраслима у Америци, изазивајући више од 90% случајева. Ове локализоване епидемије се типично дешавају онда када групе људи проводе време физички веома близу једни других, као што је то случај на бродовима за крстарење, у болницама или у ресторанима. Људи могу да остану инфективни чак и по престанку дијареје. Норовирус је узрочник око 10% случајева код деце.
Вируси не реагују на антибиотике и оболелој деци обично треба неколико дана за опоравак. Деца примљена у болницу са гастроентеритисом се понекад тестирају на ротавирус и норовирус, што је изузетно инфективни агенс и захтева посебне процедуре и изолацију да би се избегао пренос на друге пацијенте. Друге методе, електронска микроскопија и полиакриламидном гел-електрофорезом, служе у истраживачке сврхе.
Бактеријски гастроентеритис мини|-{Salmonella enterica}- серотип -{Typhimurium (ATCC 14028)}- виђена под микроскопом при увећању од 1000 пута након бојења по Граму. У развијеном свету -{Campylobacter jejuni}- је примарни узрочник бактеријског гастроентеритиса, од чега је половина случајева повезана са изложеношћу живини. Код деце су бактерије узрочници у око 15% случајева, при чему су најуобичајнији типови -{Escherichia coli, Salmonella, Shigella,}- и -{Campylobacter}- врсте. Када храна контаминирана бактеријама остане на собној температури неколико сати, бактерије се умножавају и повећан је ризик од инфицирања код оних који конзумирају ту храну. У храну која се обично повезује са болешћу спадају сирово или недовољно кувано месо, пилетина, морски плодови и јаја; сирове клице; непастеризовано млеко и меки сиреви; сокови од воћа и порћа. У свету у развоју, посебно у подручју субсахарске Африке и Азије, колера је уобичајени узрочник гастроентеритиса. Ова инфекција се обично преноси путем контаминиране воде или хране.
Токсични -{Clostridium difficile}- је један важан узрочник дијареје код старијих. Деца могу да буду носиоци ових бактерија без развијања симптома. Ово је чест узрочник дијареје код оних који су хоспитализовани и често се повезује са употребом антибиотика. -{Staphylococcus aureus}- инфективна дијареја се такође може јавити код оних који су користили антибиотике. „Путничка дијареја“ је обично један тип бактеријског гастроентеритиса. Чини се да лекови за смањење секреције желудачне киселине повећавају ризик од теже инфекције након изложености извесном броју микроорганизама, укључујући -{Clostridium difficile, Salmonella,}- и -{Campylobacter}- врсте. Ризик је већи код оних који узимају инхибиторе протонске пумпе него код оних који користе антагонисте Х2 рецептора.
Паразитарни гастроентеритис Известан број протозоа може узроковати гастроентеритис – најчешће је то -{Giardia lamblia}- – али се укључују и врсте -{Entamoeba histolytica}- и -{Cryptosporidium}-. Као група, ови агенси обухватају око 10% случајева код деце. Гиардија (Giardia) се чешће јавља у свету у развоју, али овај етиолошки агенс проузрокује ову врсту болести скоро свуда у истом степену. Чешће се јавља код особа које одлазе на путовања у подручја са високом преваленцом, код деце која похађају дневни боравак (обданиште), код мушкараца који ступају у сексуалне односе са мушкарцима, и после неких катастрофа.
Путеви преношења заразе код инфективног гастроентеритиса Пренос се може јавити путем контаминиране воде, или када људи деле личне предмете. У местима са влажном и сувом климом, квалитет воде се обично погоршава током влажне сезоне, и ово се повезује са временом епидемије. У подручјима у свету са умереним годишњим добима, инфекције су чешће зими. Исхрана беба на флашицу, са непрописно стерилисаним флашицама, је значајан узрок на глобалној скали. Брзина преноса је такође у вези са лошом хигијеном, посебно међу децом, у многочланим домаћинствима, и код оних са претходно постојећом лошом ухрањеношћу. После развијања толеранције, одрасли могу носити одређене микроорганизме без постојања знака или симптома, па су они природни резервоар заразе. Док се неки агенси (као што је -{Shigella}-) јавља само код примата, други се могу јавити код широком спектра животиња (као што су -{Giardiа}-).
Неинфективни облик гастроентеритиса Постоји низ незаразних узрока упале гастроинтестиналног тракта. Неки од чешћих укључују лекове (као НСАИЛ), неке намирнице као што су лактоза (код оних који имају нетолеранцију), и глутен (код оних са целијакијама). Кронова болест је такође неинфективни извор (често тешког) гастроентеритиса. Секундарно обољење на токсине се такође може јавити. Нека стања везана за исхрану где се јавља мучнина, повраћање, пролив укључују: цигуатерско тровање, због конзумирања контаминиране предаторске рибе, скомброид у вези са потрошњом одређених врста покварене рибе, тетродотоксинско тровање због конзумације фугу рибе, између осталог, и ботулизам обично због лошег чувања хране.
Патофизиологија Гастроентеритис се дефинише као повраћање или пролив, због инфекције танког или дебелог црева. Промене код танког црева су обично неинфламаторне, док су оне код дебелог црева запаљењске. Број патогена потребних да изазове инфекцију варира од неколико, као један (за -{Cryptosporidium}-) до чак 108 (за -{Vibriо cholerае}-).
Клиничка слика
Гастроентеритис често укључује бол или грчеве у стомаку, пролив и/или повраћање са неинфламаторном инфекцијом почетног танког црева, и инфекцијом или запаљењем дебелог црева. Пролив је чест и може бити праћен повраћањем. Вирусни пролив обично изазива честе водене столице, а крв у столици може указати на бактеријски колитис. У неким случајевима, чак и када је празан желудац, сама жуч може бити повраћана. Дете са гастроентеритисом може бити летаргично, пати од недостатка сна, има благо повишену телесну температуру, има знаке дехидрације (сува слузокожа), тахикардија, смањен тургор коже, бледило коже, улегле фонтанеле, увучене очне јабучице, очи се пресијавају, лоша је перфузија и у најтежим стањима јавља се шок.
Стање је обично акутно од самог почетка, обично траје 1-6 дана, и самоограничавајуће је.
За гастроентеритис је карактеристична истовремена појава дијареје и повраћања, или мање уобичајено, појава само једног или другог. Абдоминални грчеви такође могу бити присутни. Знаци и симптоми обично почињу 12-72 часа након инфицирања инфективним агенсом. Уколико је вирусног порекла, до оздрављења долази у року од недељу дана. Неки вирусни проузроковачи се такође повезују са појавом грознице, замора, главобоље, и болом у мишићима. Код када је столица крвава, мања је вероватноћа да је узрочник вирусног порекла, односно, највероватније је бактеријског. Неке бактеријске инфекције праћене су јаким абдоминалним болом и могу потрајати неколико недеља.