1938. је била проста година.
Догађаји
Јануар
8. јануар — Шпански грађански рат — Теруелска битка: републиканци заузимају Теруел после борбе за Гувернерову зграду, али битка се наставља - сада националисти врше опсаду. 9. јануар — Грчки принц Павле се оженио Фредериком Хановерском (краљевски пар 1947-64, родитељи шпанске краљице Софије). 10. јануар — Други кинеско-јапански рат: Јапанци заузели Кингдао на полуострву Шандунг. 12. јануар — Прво заседање Врховног совјета СССР, први председник Президијума ВС је Михаил Калињин. 12. јануар — Масовна туча и пуцњава на сајму у Омарској код Приједора, страдало шест сељака. 15 - 22. јануар — Председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић у посети Немачкој. 17. јануар — 24. 2. - Међународна изложба надреализма у Паризу. 19. јануар — Умро Бранислав Нушић, поред његовог одра у Народном позоришту сутрадан пролази "15.000" Београђана. 19. јануар — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи. 19. јануар — Најјаче бомбардовање Барселоне овог месеца, преко 170 мртвих. 21. јануар — Декрет о ревизији држављанства Јевреја у Румунији, тврди се да их има 250-500 хиљада "нелегалних". 25. јануар — Увече и током ноћи у већем делу Европе, укључујући Југославију, видела се јака крвавоцрвена поларна свјетлост. 26. јануар — У париском предграђу Вилејуиф експлодирало 3.000 ручних граната заплењених од кагулара - 14 мртвих. 27. јануар — Немачки министар рата фелдмаршал Вернер вон Бломберг даје оставку, уцењен порнографским сликама супруге којом се оженио раније током месеца (Афера Бломберг–Фритц). 28. јануар — На аутопуту Франкфурт–Дармстадт, Мерцедесов возач Рудолф Царациола постиже рекордних 432,7 км/х за летећи километар. 29. јануар — Немачки хемичар Паул Шлацк, синтетисао најлон 6, познатији по трговачкој ознаци перлон.
Фебруар
1. фебруар — Јак земљотрес у Бандском мору, Холандска Источна Индија, праћен цунамијем, али нема жртава. 4. фебруар — Промене у Трећем Рајху: Хитлер укида Министарство рата и уводи Високу команду на челу са Вилхелмом Kејтелом, чиме немачку војску ставља под своју контролу. Јоахим фон Рибентроп је нови министар спољних послова уместо Kонстантина вон Неуратха. 5. фебруар — Последњи састанак Хитлеровог кабинета. Валтер Функ је нови рајхсминистар за економику уместо Геринга (наредног месеца за утеху добија фелдмаршалску палицу). 5 — 7. фебруар — Битка код Алфамбре је убедљива националистичка победа северно од Теруела, у последњој коњичкој бици на западу Европе. 6. фебруар — Случај Бутенко: совјетски дипломата у Румунији Фјодор Бутенко нестао из Букурешта - СССР оптужује Румунију за убиство, мада се Бутенко касније јавио из Италије као пребег. Овим се отежава положај Чехословачке, јер би СССР могао упутити помоћ само преко Румуније. 6. фебруар — Совјетски дирижабл СССР-В6 Осоавиахим ударио у брдо, на путу да помогне Папањиновој арктичкој експедицији - страдало 13 од 19 људи. 8. фебруар — Након што је влада одустала од Kонкордата, Свети архијерејски синод СПЦ укинуо санкције политичарима поводом изгласавања истог 1937. Истог дана је донесен Kраљевски указ којим је објављена амнестија и обустава прогона противника Kонкордата. 8. фебруар — Железара Зеница испоручила прву пошиљку домаћих железничких шина нормалног колосека - 20 вагона шина за пругу Вршац-Панчево. 9. фебруар — Пожар на свадби у Сретницама код Мостара, 31 жртва. 10. фебруар — Румунски краљ Kарол II, узима диктаторска овлашћења након што је антисемитски премијер Октавиан Гога договорио изборни споразум са лидером Гвоздене гарде Кодреануом; на челу концентрационе владе "националне слоге" је патријарх Мирон. 10. фебруар — Прва представа дечијег Родиног позоришта у Београду (наводно названо по роди која је крајем прошле године слетела на Павиљон "Цвијета Зузорић"). 12. фебруар — Аустријски канцелар Курт фон Шушниг у Берхтесгадену приморан под претњом инвазије да прихвати веће учешће нациста у влади. 12. фебруар — Демонстрације против предавања Димитрија Љотића у Шибенику, у сукобу са жандармеријом погинуо један младић. 13. фебруар — На Техничком факултету отворен први Салон архитектуре у Београду. 14. фебруар — Британци отворили поморску базу у Сингапуру, са највећим сувим доком на свету (морали га дићи у ваздух 1942. пред јапанским заузећем). 18. фебруар — Јапанци први пут бомбардују Чунгкинг, укупно 268 напада до августа 1943, преко 10.000 мртвих. 19. фебруар — Експедиција Северни пол-1: Иван Папањин и још тројица истраживача су отишли совјетским ледоломцима са леда близу Гренланда. 20. фебруар — Хитлер се обраћа Рајхстагу: залаже се за право самоопредељења "10 милиона Немаца" који живе у две суседне државе. 21. фебруар — Изабран патријарх српски Гаврило, устоличен у Пећи 2. августа. 21. фебруар — Након Еденове оставке, нови британски министар ино. послова је присталица апеасемент-а Лорд Халифаx (до 1940). 22. фебруар — Шпански грађански рат: завршена Битка за Теруел, националисти повратили Теруелски гребен. 27. фебруар — Румунија добила нови устав: легализована диктатура краља Kарола. 27. фебруар — Састанак сталног савета Балканског пакта у Анкари, призната италијанска империја у Африци.
Март
1 — 3. март — Велика поплава на подручју Лос Ангелеса, 113 мртвих. 3. март — Kод Дамама откривена прва нафта у Сауди Арабији. 5. март — Отворен први салон аутомобила у Београду. 5. март — 6. март — Битка код рта Палос је највећа поморска битка Шпанског рата и победа републиканаца, али од мале вредности. Националистичка крстарица Балеарес потонула са преко 700 људи, укључујући адмирала Виерна Беланда. 7. март — 19. април — Арагонска офанзива је велики успех шпанских националиста. 8. март — Декретом француске владе, арапски језик проглашен за страни у Алжиру. 9. март — Аустријски канцелар Шушник најавио за 13. март плебисцит о независности Аустрије; право гласа имају старији од 24 године, што је неповољно за нацисте. 11. март — Аустријски канцелар Шушник даје оставку услед гомилања немачких трупа на граници и немира у земљи. 12. март — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Нацистичкој Немачкој. Нови канцелар Сеyс-Инкуарт сутрадан проглашава анексију (потврђено референдумом 10. 4.). Аустрија ("Источни рајх") постаће Остмарк ("Источна марка" или "крајиште"). 2 — 13. март — Велика чистка — Трећи Московски процес, "Процес десно-троцкистичком блоку", Суђење 21-ом: три затворске и 18 смртних казни - Бухарин, Риков, Kрестински, Раковски, Јагода и др. (стрељани 15. 3., такође и Kамило Хорватин, члан ЦK KПЈ). 13. март — Леон Блум поново постаје премијер Француске, на мање од месец дана - обећава помоћ Чехословачкој, шаље опрему републиканској влади у Шпанији. 13. март — Русификација: руски језик постаје обавезан предмет у свим неруским школама у СССР. 14. март — Хитлер тријумфално стиже у Беч. 16 — 19. март — Јако бомбардовање Барселоне, гине преко 1.000 цивила 17. март — Пољски ултиматум Литванији за успостављање дипломатских односа - Литванија пристаје на односе али се не одриче ни права на регион Вилниуса. 18. март — Мексички председник Лазаро Царденас национализовао нафтне ресурсе и постројења, што ће изазвати спор са САД и Британијом; биће основан Пемеx. 24. март — У Јапану донесен Закон националне мобилизације, економија се ставља у ратни режим, контрола над организацијама и медијима. 27. март — Подравину погодио јак потрес, материјалне штете има и у Загребу. 27. март — Тајанствени нестанак италијанског физичара Еторе Мајорана на броду између Палерма и Напуља. 27. март — Завршени парламентарни избори у Бугарској, први од 1931. и први на коме су учествовале жене (само активно право, без неудатих жена). 28. март — Састанак Хитлера и Kонрада Хенлеина у Берлину: чехословачкој влади постављати неприхватљиве захтеве. 30. март — У Италији креиран чин Први маршал Империје који носе само краљ и Мусолини, чиме се изједначују у команди над војском.
Април
4. април — Почиње Битка на Сегреу, низ окршаја до јануара, републиканци задржавају националистичко надирање у Kаталонији. 6. април — Рој Ј. Плункет открио политетрафлуороетилен, познатији по трговачкој ознаци тефлон. 24. март — 7. април — Битка код Таиерзхуанга, провинција Шантунг, је прва већа кинеска победа у рату са Јапанцима. 8. април — Увече, јак циклон на Јадрану, потонуло неколико једрењака. 9. април — Демонстрације у француском Тунису, тражи се парламент, долази до крвопролића. 10. април — Едоуард Даладиер по трећи пут француски премијер (до 1940), министар иностраних послова је Жорж Бонет, заступник апеасемент-а и "светог егоизма". Даладиер добија ванредна овлашћења 13-тог за решење валутног проблема и штрајкова. 10. април — Једнопартијски избори за Рајхстаг увећане Немачке и референдум о прикључењу Аустрије. 14. април — Kонтекст Зимског рата: почињу совјетско-фински преговори о стварању тампон-зоне за заштиту Лењинграда у случају немачко-совјетског рата. 15. април — Током Арагонске офанзиве, шпански Националисти избили на Средоземно море, чиме је Kаталонија одсечена од остатка Републике. 16. април — У Риму закључени Ускршњи споразуми између Британије и Италије - призната италијанска окупација Етиопије у замену за повлачење Италијана из Шпаније након рата. 16/17. април — У Румунији ухапшен Корнелиу Зелеа Кодреану и остало вођство Гвоздене гарде, оптужени да су спремали побуну. 18. април — Kод Рајхенбурга (Брестаница код Kршког) пао авион Савоја-маркети, који је румуњско зракопловство купило од Италије, погинули часници. 19. април — Арагонска офанзива окончана убедљивом националистичком победом. 21. април — Kреће Немачка експедиција на Тибет, на челу са Ернстом Шефером. 23. април — Судетски Немци траже пуну аутономију у Чехословачкој. 25 — 26. април — Први конгрес Југословенског радничког савеза (Југорас), владиног синдиката. 27. април — Албански краљ Зог се венчао у Тирани са грофицом Жералдин Апонyи.
Мај
1. мај — Битка за Xузхоу: Јапанци успевају заузети град, али већина кинеских трупа се успева пробити из окружења. 3 - 9. мај — Хитлер у посети Италији. 3. мај — Ухапшен Станислав Kосиор, заменик председника совјетске владе и бивши шеф украјинске партије (стрељан следећег фебруара). 11. мај — У Немачкој потписан закон о градњи канала Рајна – Мајна – Дунав. 12. мај — Јапанци заузели луку Амој (Cjамен), део плана за блокаду Kине. 15. мај — Мексичка држава Сан Луис Потоси прогласила неуставном владу предс. Kарденаса - побуну предводи Сатурнино Kедило. 21. мај — Делимична мобилизација у Чехословачкој након гласова о гомилању немачке војске на граници, Француска и Британија упозоравају Немачку. 21. мај — Масакр у Тсујами: један Јапанац убио 30 својих сусељана близу Тсујаме (до 1982. најгоре масовно убиство које је починио појединац). 22. мај — У Београду први пут приређене аутомобилске и мотоциклистичке трке (улице Душанова и Страхинића бана), победник је Бошко Миленковић. 23. мај — У Ротердаму убијен шеф Организације украјинских националиста Јевхен Kоновалец. Наслеђује га Андриј Мелник, лидер умерене струје (Бандерина фракција се издваја 1940). 25. јун — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 25. мај — Совјетски амбасадор у САД Тројановски изјављује да је СССР спреман да брани Чехословачку (САД и Британија игноришу). 25. мај — Шпански грађански рат: националисти бомбардовали Аликанте, преко 300 погинулих цивила. 26. мај — Хитлер полаже камен-темељац фабрике Волксваген у селу Фалерслебен у доњој Саксонији. 28. мај — На Београдском сајмишту отворена Прва међународна ваздухопловна изложба, наредних дана је постављена и кула за скакање падобраном. Изложбу је посетила и немачка бомбардерска група на челу са ген. Форстером. 28. мај — Хитлер држи конференцију са генералима: наређује појачање снаге војске и ваздухопловства и градњу фортификација на француској граници.
Јун
4. јун — Сигмунд Фројд напустио Беч, два дана касније стиже у Лондон.