1921. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Никола Пашић нови председник владе Kраљевине СХС, на челу коалиције радикала и демократа. 2. јануар — Потонуо шпански брод Санта Исабел, 213 мртвих. 9 — 11. јануар — Грчко-турски рат — Прва битка код Јониа, у данашњој провинцији Ескишехир: јединице Велике националне скупштине на челу са Исмет-бегом у свом првом окршају одолеле грчком нападу. 14. јануар — Регентовом престоном беседом отворене седнице Уставотворне скупштине Kраљевине СХС. 15. јануар — Земљотрес северно од Бечеја (М 4.7, Инт. 7). 16. јануар — Аристиде Брианд је по четврти пут француски премијер (до 1922). 20. јануар — Турска национална скупштина ратификовала устав - први устав модерне државе, замењен 1924, након проглашења републике. 20. јануар — Потонула британска подморница ХМС K5, 57 мртвих. 20. јануар — Умро војвода Живојин Мишић, велики погреб 22-ог. 21. јануар — У Ливорну основана Италијанска комунистичка партија (раније лево крило социјалиста, лидери Амадео Бордига и Антонио Грамши). 21. јануар — Жене у Шведској добиле право гласа. 22. јануар — Почело с радом Позориште "Стерија" у Вршцу. 28. јануар — Попис становништва у Kраљевини СХС: нешто преко 11 милиона становника. 29. јануар — Међусавезничка конференција у Паризу одлучила да Немачка мора платити 269 милијарди златних марака и још 12% вредности извоза следећих 42 године (али види април). 29. јануар — Фашисти растурили светосавску забаву тршћанских Срба. 29. јануар — "Политика" јавља да је у сукобу код Kнина погинуло 11 италијанских карабинијера и осам сељака. 30. јануар — Београд одликован Орденом Легије части - одликовање је уручио ген. Франше д' Епере, који је произведен у јединог почасног војводу Kраљевине СХС. Позоришна улица преименована у Француску. јануар, крај — Сукоб сељака и качака у близини Подујева. Донета је обзнана којим се качацима нуди помиловање ако се предају до 10. марта.
Фебруар 16. фебруар — Инвазија Црвене армије на Грузију 21. фебруар — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара. 25. фебруар — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР. 28. фебруар — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.
Март 2. март — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 4. март — Ворен Хардинг је инаугурисан за 29. председника САД. 8. март — Француске трупе улазе у делове Рура, након што је Немачка покушала да преговара око износа репарација. 18. март — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат. 18. март — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. 21. март — Декретом уведена Нова економска политика у Совјетској Русији.
Април
10. април — Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине. 11. април — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана. 19. април — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.
Мај
3. мај — Основана провинција Северна Ирска.
Јун
28. јун Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и монархијом. Спасоје Стејић Баћо извршио неуспешан атентат на регента Александра Карађорђевића.
Јул 1. јул — На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине. 11. јул — Примирјем је окончан Ирски рат за независност Проглашена је независност Монголије од Кине, под окриљем Црвене армије 17. јул — На северу Албаније проглашена Република Мирдита. 18. јул — Први пут примењена БЦГ вакцина против туберкулозе. 21. јул — Алија Алијагић је у Делницама убио министра унутрашњих послова Милорада Драшковића. Шпанске трупе тешко поражене у бици код Ануала током Рифског рата. 27. јул — Тим истраживача на Универзитету у Торонту на челу са Фредериком Бентингом је објавио откриће инсулина. 28. јул — Адолф Хитлер је дошао на чело НСДАП.
Август 2. август — Донесен је Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави против комуниста, анархиста и других којима је КПЈ стављена ван закона, а њеним посланицима одузети мандати.
Септембар
11. септембар — Основан је Југословенски атлетски савез. 18. септембар — Становници Рифа прогласили Рифску републику, независну од Шпанаца и мароканског султана, на челу са Абд ел-Кримом. 21. септембар — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа.
Октобар
13. октобар — Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавскаских држава.
Новембар
1. новембар — Нереди земљорадника у Шибенику поводом нове наредбе о вину, упали су у зграду општине. 1. новембар — Бивши цар Kарло и царица Зита бродом напустили Мађарску (поред Београда пролазе 3-ег ујутро, пловидба је спора због ниског водостаја) - одлазе на Мадеру где Kарл умире следећег априла. 2. новембар — Освајање Ха'ила: емир Ибн Сауд потчинио Емират Јабал Схамар династије Рашид, проглашава се султаном Наџда. 4. новембар — Саалсцхлацхт: "ватрено крштење" недавно основаног Стурмабтеилунг-а - нађачали су Хитлерове противнике на митингу у минхенској пивници Хофбраухаус. 4. новембар — Десничар убио јапанског премијера Хара Такасхија. 5. новембар — Совјетско-монголски уговор: међусобно признање, мада је Спољна Монголија формално део Kине. 6. новембар — Kраљ Александар положио у Скупштини заклетву на устав. 6. новембар — Мађарски парламент је усвојио детронизирање династије Хабсбург (мада земља формално остаје монархија). 7. новембар — Немири у околини Сиња поводом пописа стоке. 9. новембар — Kонференција Амбасадора у Паризу донела закључак о албанским границама - исте као 1913, уз мање исправке. Kраљевини СХС је одузето село Лин на Охридском језеру, наводно због стране рибарске концесије. 9. новембар — У Италији основана Национална фашистичка партија. 12. новембар — Почиње Вашингтонска поморска конференција (до следећег фебруара) - смањена величина великих флота и утврђен њихов однос. 13. новембар — Сукоб између две струје међу универзитетском омладином у Загребу, погинуо полицајац. 14. новембар — У Мадриду основана Kомунистичка партија Шпаније. новембар - САД потражују 10,14 милијарди долара ратних дугова од других држава, од Србије нешто преко 51 милион (преко 3,5 милијарде динара, или око 810 милиона долара у данашњем новцу). 17. новембар — Едвард, принц од Велса, стигао у посету Индији, националисти организују велики хартал (штрајк) у знак протеста, што је и врхунац покрета несарадње и бојкота енглеских производа. 18. новембар — Представник Kраљевине СХС пред Саветом Друштва народа изјављује да ће бити поштоване одређене границе, да ће се војска повући и бити призната албанска влада. 21. новембар — Kраљевина СХС и Грчка позване да до 10. 12. повуку своје трупе из Албаније. 22. новембар — У Kабулу потписан Англо-авганистански уговор: реафирмирана независност Авганистана, исправка границе у његову корист. 28. новембар — Антифранцуске демонстрације у више градова Италије након што су новине писале да је Брианд у Вашингтону увредио италијанску војску. 29. новембар — Хирохито постаје регент Јапана због очеве болести (цар 1926 - 1989). 30. новембар — Серијски убица Хенри Дезир Ландру осуђен у Версаиллесу на смрт за убојство десет жена и једног дечака (гиљотиниран у фебруару). 30. новембар — Законом о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету основана је Поштанска штедионица Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Децембар
6. децембар — У Лондону је потписан Англо-ирски споразум о успостављању Ирске Слободне Државе, независне државе која укључује 26 од 32 ирска округа. 18. децембар — Основана је Социјалистичка партија Југославије.
Датум непознат Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.
Рођења
Јануар
26. јануар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. (†1999)
Фебруар
28. фебруар — Пјер Клостерман, пилот ловац из Другог светског рата. (†2006).
Март
23. март — Доналд Кембел, енглески спортиста. (†1967)
Мај
24. март — Василиј Смислов, руски велемајстор и бивши првак света у шаху. (†2010).
Април
16. април — Питер Јустинов, британски глумац, редитељ и писац. (†2004). 25. април — Карел Апел, немачки сликар. (†2006).
Мај
4. мај — Едо Муртић, хрватски сликар (†2005). 21. мај — Андреј Сахаров, руски физичар и Нобеловац за мир 1975. (†1989)
Јун
10. јун — Жан Робик, француски бициклиста. (†1980).
Јул 4. јул — Жерар Дебре, француски економиста. (†2004). 7. јул — Драгомир Фелба, југословенски глумац. (†2006). 16. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (†2001). 18. јул — Џон Глен, амерички пилот, космонаут и политичар. (†2016). 25. јул — Пол Вацлавик, аустријско-амерички психолог. (†2007).
Август
15. август — Варвара Божић, српска игуманија Манастира Тавне. (†2008) 16. август — Чарлс Буковски, амерички књижевник. (†1994)
Септембар 3. септембар — Жика Митровић, српски филмски режисер и сценариста. (†2005) 8. септембар — Динко Шакић, командант логора Јасеновац. (†2008) 12. септембар — Станислав Лем, пољски књижевник. (†2006). 24. септембар — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (†1989).
Октобар 5. октобар — Драго Ланг, народни херој Југославије. († 1942) 13. октобар — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац. († 1991) 25. октобар — Михај Румунски, краљ Румуније. (†2007).
Новембар 3. новембар — Чарлс Бронсон, амерички глумац. (†2003). 11. новембар — Миша Павић, српски фудбалер и тренер. (†2005). 27. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар. (†1992).
Децембар
19. децембар — Блаже Конески, македонски писац. (†1993) 29. децембар — Добрица Ћосић, српски књижевник. (†2014). Непознат датум непознат датум — Википедија:Непознат датум — Драгиша Станисављевић, српски вајар. (†2012).
Смрти
Јануар 1. јануар — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки политичар. (*1856) 20. јануар — Живојин Мишић, српски војсковођа и војвода. (*1855)
Март
15. март — Мехмед Талат-паша, турски политичар. (*1874) 22. март — Никола I Петровић, црногорски краљ (*1841)
Април
15. април — Фриц Харман, немачки масовни убица. (*1879)
Август 4. август — Алија Алијагић, комунистички револуционар. (*1896) 9. август — Јован Атанацковић, српски генерал. (*1848) 16. август — Петар I Карађорђевић, краљ Србије и Југославије. (*1844)
Септембар
22. септембар — Иван Вазов, бугарски књижевник. (*1850)
Новембар
23. новембар — Џон Бојд Данлоп, шкотски ветеринар. (*1840)
Децембар
12. децембар — Хенријета Левит, амерички астроном. (*1868)
Нобелове награде Физика — Алберт Ајнштајн Хемија — Фредерик Соди Медицина — Награда није додељена Књижевност — Анатол Франс Мир — Премијер и представник Шведске у савету Лиге народа Јалмар Брантинг (Шведска) и Кристијан Лоус Ланге (Норвешка) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
__NOTOC__
Категорија:1920-е 21921