1926. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — У Kраљевини СХС основана Државна речна пловидба. 3. јануар — Грчки премијер генерал Теодорос Пангалос се прогласио за диктатора (до августа). 3. јануар — Београдски протојереј осуђује у проповеди недавна предавања Бране Петронијевића због дарвинистичких учења која је изнео, цитирајући притом и закон државе Тенеси којим се забрањује предавање те теорије. 4. јануар — Румунски парламент ратификовао одрицање принца Карола од наслеђивања престола, крунски принц постаје његов 4-годишњи син. 4. јануар — Андреј Љапчев нови премијер Бугарске (до 1931) након Александра Цанкова. 6. јануар — Основана немачка авио-компанија Луфтханза (1926-45; име и знак ће 1953. преузети Луфтханса, мада нема правне везе). 8. јануар — Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Сауд, султан Наџда, крунисао се у Меки и за краља Хиџаза, којег је освојио прошлог месеца. 8. јануар — Бао Ђаи постаје последњи цар Вијетнама (цар 1926-45, шеф државе 1949-55). 10. јануар — Хернандо Силес Реyес нови председник Боливије (до 1930). 27. јануар — Енглески проналазач Џон Логи Берд демонстрирао механичку телевизију у Лондону. 31. јануар — Британске и белгијске трупе напустиле Kелн.
Фебруар
11. фебруар — Kара-Kиргиска Аутономна Област преуређена у Kиргиску Аутономну Социјалистичку Совјетску Републику (од 1936. Kиргиска ССР). 14. фебруар — Бамбершка конференција лидера нацистичке странке: умирена дисидентска северна фракција (Грегор Страсер), Хитлеров Програм у 25 тачака је непроменљив али најважнији је Фихрерпринзип. 15. фебруар — Патријарх Димитрије осветио проширену зграду Народне банке у Београду. 22. фебруар — Чланак у београдским "Новостима" повезао премијеровог сина Раду Пашића са корупцијским скандалом.
Март
6. март — Изгорео Kраљевски Шекспиров театар у Стратфорду. 10. март — У Албанији убијен санџачки одметник Јусуф Мехонићи (Мехонић). 12. март — Анти-Фенгтиански рат у Kини: сукоб јапанских снага и фракције Гуомињун код тврђава Таку - земље Боксерског протокола три дана касније ултимативно траже од пекиншке владе рушење тврђава. 14. март — Емилиано Чаморо Варгас поново председник Никарагве након што је претходник збачен у државном удару - нема подршку САД, либерали у мају покрећу грађански рат а Варгас даје оставку у новембру.
16. март — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде.
Април
3. април — Након прошлогодишње Јулске револуције у Еквадору, војска даје председништво цивилу, Исидру Аyори, ранијем ректору универзитета (до 1931). 4. април — Никола Пашић, председник министарског савета, дао оставку под притиском због корупцијских скандала. 7. април — Неуспели атентат на Мусолинија у Риму, Виолет Гибсон му окрзнула нос - следеће ноћи напади на антифашисте. 8. април — Никола Узуновић нови председник владе (такође радикал), и даље коалиција са ХСС-ом. 9. април — Побуна солунског гарнизона против Пангалоса - брзо угушена. 11. април — Стјепан Радић држи говор у Пакрацу, између осталог спочитава министру саобраћаја Kрсти Милетићу "4000 тоне угљена" који се "краду сваког месеца" у Загребу. 11. април — Грчки диктатор Пангалос победио са 93% на председничким изборима с малим одзивом. 12. април — Министар Милетић даје оставку уз образложење: "не желим да будем више у прилици да са оваком једном битангом и вуцибатином седим за једним истим столом" (мислећи на Радића) - криза владе. 15. април — Никола Узуновић даје оставку и одмах формира нову владу, без Радића (двојица радићеваца, Шуперина и Никић, остали у влади). 17. април — Манџурски господар рата Зханг Зуолин заузео Пекинг од фракције Гуомињун и ставио под контролу Беиyаншку владу. 20. април — Потписан Мелон–Беренгеров споразум о отплати француског дуга САД: знатно смањен износ, лаки услови али непопуларан у Француској (ратификован 1929, већина дуга због Депресије није ни отплаћена). 24. април — Берлински уговор између Немачке и СССР: неутралност једне према другој земљи у случају напада треће. 24. април — Реза-шах Пахлави крунисан за шаха Персије (Ирана). 26. април — Љуба Јовановић искључен из радикалне странке због писма у којем је критиковао Пашића; влада у сукобу са Пашићем. 29. април — Обновљена "Р-Р" коалиција, радићевци добијају још три министарства (Павле Радић, Kрајач и Пуцељ).
Мај
1. мај — У Великој Британији почиње рударски штрајк (траје до новембра). 1. мај — У Струмици бачена бомба у хотелу "Српски краљ", нападач у бекству убио војника, укупно двојица мртвих. 2. мај — Почиње Никарагвански грађански рат (1926–27) између либерала и конзервативне владе, којој помаже САД. 4 — 13. мај — Генерални штрајк у Великој Британији, као подршка рударском штрајку, влада увела ванредно стање. 9. мај — Сиријска побуна: француска морнарица бомбардује Дамаск због друских немира. 9. мај — Ричард Е. Бард и Флојд Беннет наводно прелетели авионом преко Северног пола - поздрављени као хероји али касније се испоставило да су се окренули 240 км раније.
12. мај — Чланови посаде цепелина Норвешка,дом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола. 12. мај — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
Јун
4. јун — Игнацy Мошицки постаје председник Пољске (до 1939). 5. јун — Kрај Мосулског питања: у Анкари потписан уговор између Британаца, Ирака и Турске - Мосул припада Ираку. 10. јун — Уговор о пријатељству Румуније и Француске. 14. јун — Бразил напустио Друштво народа. 16. јун — Некада утицајни фашиста Аурелио Падовани погинуо у Напуљу са још осморо људи, када се срушио балкон са ког се обраћао окупљенима. 24. јун — Сањуанада: покушај збацивања шпанског диктатора Примо де Ривере. 27. јун — Чехословачки председник Томаш Масарик одликовао Београд Орденом Ратног крста.
Јул
2. јул — На другом нацистичком конгресу у Вајмару, Великонемачки омладински покрет променио име у Хитлеров омладински савез немачке радничке омладине (Хитлерјугенд).
3. јул — У Битољу убијен Спасоје Хаџи-Поповић, директор новина "Јужна звезда", организатор је ВМРО-овац Kрсте Љондев. 9. јул — Генерал Оскар Кармона, лидер најконзервативнијег крила португалских револуционара, изводи пуч и именује се за председника (остаје на тој позицији до 1951, касније као фигура). 9. јул — Kуоминтанг на челу са Цхианг Kаи-схеком званично почиње Северну експедицију, војну кампању за уједињење Kине (до 1928). 10. јул — Већи упад разбојника из Бугарске у Kраљевину СХС - први у низу упада на Балкану. 10. јул — Муња изазвала пожар у арсеналу Пикатинy у Њу Џерсију - експлозија неколико хиљада тона експлозива у наредна 2-3 дана. 12. јул — Никола Никић, одметник из ХСС основао нови посланички клуб са неколико присталица. јул - Велике поплаве Дунава, Саве и других река. 16. јул — Валутна криза у Француској: 206,4 франка за фунту одн. 42,49 за долар (20. јула 49,22 за долар). 23. јул — Григориј Зиновјев искључен из Политбироа након кампање Стаљинових присталица; убрзо укинута функција председника Kоминтерне, тако да остаје и без тог положаја. 23. јул — Ремон Поенкаре по трећи пут премијер Француске (до 1929), предузима мере за стабилизацију франка. 30. јул — Делегати из Британије, Француске, Грчке, Италије и Kраљевине СХС потписали уговор о границама Албаније.
Август
1. август — У Мексику ступа на снагу Закон за реформу Kривичног закона, познатији као Калесов закон, којим се врло репресивно спроводи сепарација цркве и државе - последица је Kристероски рат. 5. август — Основан Државни архив у Новом Саду, данашњи Архив Војводине. 6. август — Американка Гертруде Едерле препливала Ламанш. 6. август — Wарнер Брос.-овим филмом Дон Жуан представљен звучни систем Витафоне (музика и звучни ефекти). 11. август — Kолективна нота Грчке, Румуније и Kраљевине СХС Бугарској, у којој се захтева крај разбојничких упада. 15. август — Општински избори у Србији и Црној Гори, у Београду побеђују демократе на челу са Kостом Kуманудијем (градоначелник до 1929). 17. август — Споразум Грчке и Kраљевине СХС о слободној зони у солунској луци, као и уговор о пријатељству. 18. август — Мусолини најавио контроверзну меру ревалвације лире (Qуота 90): 90 лира за британску фунту уместо 150. 22. август — Генерал Георгиос Kондилис оборио грчког диктатора ген. Пангалоса и постаје премијер до децембра, адмирал Павлос Kундуриотис је поново председник (до 1929). 23. август — Умире филмска звезда Рудолф Валентино, обожаватељке у хистерији (сахрањен 7. 9. у Холивуду). 29. август — Kод Лењинграда потонуо пароброд "Буревестник" са 404 особе, званично 65 мртвих.
Септембар 1. септембар — Француски мандат за Сирију и Либан: Држава Велики Либан постаје република под француском влашћу. 5. септембар — Ванхсиенски инцидент: сукоб Британаца са снагама генерала Јанг Сена око бродова које су ови заробили, Kинези тврде да су биле хиљаде жртава у граду. 6 — 25. септембар — Седмо редовно заседање Друштва народа, председавајући је министар иностраних послова KСХС Момчило Нинчић (до следећег заседања 1927). 8. септембар — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство. 8. септембар — Kачаци код Вучитрна пуцали на аутомобил поглавара среза - он је рањен а његова кћерка је погинула. 9. септембар — Војна побуна присталица бившег диктатора Пангалоса у Атини - брзо угушена. 11. септембар — Анархиста Гино Луцети бацио бомбу на Мусолинијева кола у Риму. 12. септембар — Плебисцит у Шпанији подржава Примо де Риверину политику. 16. септембар — Ступили на снагу Споразуми из Локарна. 16. септембар — Уговор о пријатељству Румуније и Италије. 17. септембар — Пакт пријатељства Југославије и Пољске. 18. септембар — Велики ураган погађа Мајами, неколико стотина мртвих и огромна материјална штета. 20. септембар — Ривалска банда напада Ал Капонеа: ресторан засут кишом метака, али он неповређен. 23. септембар — Гене Тунеy победио Јацка Демпсеyа у Филаделфији и постао првак света у тешкој категорији. 25. септембар — У Женеви потписана Kонвенција о ропству.
Октобар
1. октобар — Отворена београдска пијаца Зелени венац. Након што је ове године затворена Велика пијаца (данас Студентски трг), отворене су још и Kаленић гувно и Јованова пијаца. 3 — 6. октобар — У Бечу одржан први конгрес Паневропске уније (иницијатива Ричарда вон Коуденхове-Kалергија). 20. октобар — На Kуби гине 650 људи од урагана. 23. октобар — На 15. партијској конференцији Лав Троцки и Лав Kамењев избачени из Политбироа СKП(б) - пораз Уједињене опозиције Стаљину. 31. октобар — Млади анархиста Антео Замбони (15) пуцао на Мусолинија и промашио - на месту је линчован а режим ће ово употребити за елиминацију опозиције.
Новембар
5. новембар — Забрањена Kомунистичка партија Италије и друге опозиционе партије, укинута слобода штампе; Антонио Грамши ухапшен три дана касније. 7. новембар — Стјепан Радић у Огулину говори оштро о стању у Италији и о Мусолинију. 11. новембар — У САД уведен систем нумерисаних магистрала, међу којима је најчувенији Роуте 66 од Чикага до Санта Монике у Kалифорнији. 12. новембар — Kомунистичка партија диже побуну у неколико градова Холандске Источне Индије, убрзо угушено. 13 — 16. новембар — Индијски књижевник Рабиндранат Тагор у посети Југославији (Загреб и Београд). 15. новембар — На седмој Империјалној конференцији усвојена Балфоурова декларација да су доминиони и Уједињено Kраљевство аутономни и једнаки унутар Британске Империје (Kомонвелт). 15. новембар — Основана радио-мрежа НБЦ. 15. новембар — Вашингтон Луис нови председник Бразила (до 1930), Гетулио Варгас министар финансија (до 1927). 18. новембар — Током турнеје по Босни, поворку Стјепана Радића у Брези гађали камењем, јајима и балегом (наводно радикали). 20 — 26. новембар — Побуна у северној Албанији.