1941. је била проста година.
Догађаји
Јануар 3.-5. јануар — Битка код Бардије 6. јануар. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“: слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва.
7. јануар — Јапански адмирал Исороку Јамамото предложио да рат против САД почне разорним ударом, најбоље нападом на флоту у Пеарл Харбору. 7. јануар — Инцидент с Новом четвртом армијом: националистички Кинези напали и разбили корпус комунистичких снага. 9. јануар — Први лет бомбардера Авро Ланкастер (у служби од фебруара 1942). 10. јануар — У Москви закључен Немачко-совјетски споразум о трговини и границама. 6 - 11. јануар — Грчко-италијански рат — Заузеће Клисуре је врхунац грчке противофанзиве у јужној Албанији, фронт се стабилизује до априла. 14. јануар — Бивши министар Вицтор де Лавелеyе предложио преко ББЦ-ја Белгијанцима да користе Знак В као знак отпора - успех води кампањи "В као Викторија". 17. јануар — Француско-тајски рат - поморска Битка код Ко Чанга је победа вишијевских Француза. 19. јануар — Источноафричка кампања: Британска инвазија на италијанску Еритреју. 20. јануар — Бугарски кабинет гласа за потписивање Тројног пакта. 21 - 23. јануар — Побуна легионара и Букурешки погром: Гвоздена гарда се побунила против Антонескуа и успут убила 125 Јевреја - војска угушила побуну, "Национална легионарска држава" укинута 15. 2.. 22. јануар — Британске и аустралске снаге заузеле Тобрук после 11 дана опсаде, четири дана касније Дерну. 22. јануар — Пуковник Вилијам Џозеф Донован, специјални Рузвелтов изасланик, допутовао у Београд; на балканском путовању посећује још и Грчку, Турску и Бугарску. 22. јануар — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде. 25. јануар — Јапанска Политика три света: у селу Пањиаyу, пров. Хебеј, убијено 1.230 Кинеза због помагања комунистима. 29. јануар — Умро ген. Јоанис Метаксас, грчки председник владе. 29. јануар — 17. фебруар — Битка на Требешини: Грци успевају заузети планинске висове, по цену великих жртава. 30. јануар — Први немачки авионски напад на Суецки канал, који ће већи део фебруара бити затворен. 30. јануар — 1. 3. - Битка у јужном Хенану: кинески националисти одбили јапански напад. 31. јануар — Французи и Британци започињу Битку за Куфру у југоисточној Либији. 31. јануар — Подморница ХМС Роркуал потопила италијански реморкер Урсус између Корчуле и Сушца.
Фебруар 1. фебруар — Генерал Георгиј Жуков на челу генералштаба Црвене армије (до јула). 3. фебруар — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској. 4. фебруар — Мађарски сабор је ратификовао приступање Мађарске Тројном пакту и уговор о вечном пријатељству са Југославијом. 5. фебруар — Источноафричка кампања: почиње Битка за Керен - град у италијанској Еритреји ће бити освојен 27. 3. 6. фебруар — Операција Компас: заузет Бенгази, убедљива победа Британаца и осталих над италијанском армијом у западном Египту и источној Либији (Киренаици). 8. фебруар — Немачка и Бугарска потписују војни пакт. 9. фебруар — Операција Компас се окончава заузећем Ел Агхеиле. 9. фебруар — Операција Грог: британски бродови гранатирају ђеновску луку. 11. фебруар — Улична битка између холандских нациста и јеврејске самоодбране у Амстердаму. 12. фебруар — Операција Соненблуме: Ервин Ромел стигао у Триполи, два дана касније стижу и прве јединице Афричког корпуса. 14. фебруар — Прве јединице Афричког корпуса су стигле у Триполи. 14. фебруар — Хитлер и Рибентроп разговарају са Цветковићем и Цинцар-Марковићем у Бергхофу, истог дана Рузвелтова поручује југословенској влади: "будући Зајам и најам ће помоћи народима који могу бити жртве агресије". 15. фебруар — Иберијска олуја, или циклон - Лисабон је директно погођен, уз велику материјалну штету има и преко 130 мртвих. 17. фебруар — Бугарско-турска декларација о ненападању. 22. фебруар — Рузвелтова порука кнезу Павлу: "свет гледа са симпатијама на земље које пружају отпор агресивним силама". 24. фебруар — Британци заузели Бенгази, Немци се враћају следећег месеца. 25. фебруар — Фебруарски штрајк у окупираној Холандији против прогона и хапшења Јевреја. 25. фебруар — Британске и јужноафричке снаге заузеле Могадисху у италијанској Сомалији. 25. фебруар — Операција Абстентион: британски командоси покушали заузети острво Кастелоризо на крајњем истоку Додеканеза. 27. фебруар — 13. додела Оскара, прва са затвореним ковертама; најбољи филм је Ребека, две награде од 11 номинација. 27. фебруар — У Будимпешти размењене ратификације Југословенско-мађарског споразума о вечном пријатељству.
Март 1. март — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту. 2. март — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 4. март — Кнез Павле Карађорђевић у Берлину се састао са вођом нацистичке Немачке, Адолфом Хитлером. 4. март — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој. 6. март — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 25. март — Драгиша Цветковић и Јоаким фон Рибентроп су у Бечу потписали споразум Југославијe sa Тројним пактом уз услове: биће поштована територијална целовитост Краљевине Југославије, од Југославије се неће тражити војна помоћ, војска неће прелазити преко територије Југославије и приликом утврђивања нових граница на Балкану настојаће се обезбедити Југославији излазак на Егејско море преко Солуна. 27. март — Војним ударом групе официра је свргнут кнез Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 28. март — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 28. март — Будући први дипломатски представник НДХ у Берлину Бранко Бензон предао је у име Анте Павелића и Мила Будака меморандум министру спољних послова Трећег рајха Фон Рибентропу у коме захтевају да нова хрватска држава обухвата све своје „старе покрајине“, односно: Хрватску, Далмацију, Славонију, Бачку, Босну, Херцеговину, Стари Рас и Боку Которску.
30. март — Југословенска влада издала директиву о "општем активирању" (тајна мобилизација); немачка Врховна команда издала директиве у вези напада на Краљевину Југославију ("Подухват 25") и Грчку ("Марита"). 31. март — Састанак "великог дела" посланика ХСС и заступника власти у Загребу, у Берлин послан "Меморандум петорице", који тврди да Југославија више не постоји и тражи помоћ и признање "слободне Хрватске државе". Рибентропов телеграм Мачеку - одвраћа га од сарадње са београдском владом. 31. март — Председник владе Душан Симовић забранио исељавање из својих места (и да се народ не поводи за "алармантним вестима"). 31. март — 1. април — Разговори војних представника Југославије и Велике Британије у Београду.
Април 5. април — Уговор о пријатељству и ненападању између Краљевине Југославије и СССР-а потписан у Москви у ноћи између 5. и 6. априла између представника Краљевине Југославије и Совјетског Савеза. Уговор је потписао народни комесар за спољне послове СССР-а Вјачеслав Молотов и изасланик Југославије у Москви Милан Гавриловић. 6. април — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију. Немачка напада и Грчку (Операција Марита, део Битке за Грчку). Савезници заузели етиопску престоницу Адис Абебу. 7—9. април — Јединице немачке 12. армије које су из Бугарске упале у Македонију, успевају да направе дубок продор. Заузевши Скопље, један део немачких снага је продужио ка Грчкој, један на запад, а један на север ка Косову и Метохији. 7—30. април — Битка за Грчку. 8. април — Влатко Мачек напустио владу краљевине Југославије; удар немачких снага из Бугарске на Србију. 9. април — Немци контролишу Македонију, заузели су Солун. 9. април — САД преузима протекторат на данском Гренланду. 9. април — Снаге Вермахта ушле су у град Ниш. 10. април — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем. 10. април — Након проглашења Независне Државе Хрватске, с одобрењем Немачке и под њиховом контролом, почело је формирање домобранства, по узору на Краљевско угарско-хрватско домобранство. Мађарска влада наредила улазак у "јужне крајеве" (Прекомурје, Барања, Бачка), Банат у спору са Румунијом. Комунистичка партија Југославије издала Проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету КПЈ формиран је Војни комитет.
11. април — Са продором немачких снага, почела је отворена побуна Албанаца широм Косова и Метохије, што је додатно отежала одбрану земље Југословенској војсци. Делови немачке 9. оклопне дивизије су заузели Приштину и покушали да се пробију ка Косовској Митровици и Пећи, али без успеха. 12. април — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
14. април — Југословенска Врховна команда тражи примирје, Немци прихватају само безусловну капитулацију. Масакр Срба и Јевреја широм различитих области Бачке од стране мађарских окупационих снага. 15. април — Краљ Петар II Карађорђевић и Влада по одлуци Скупштине одлазе за Лондон, преко Никшића; пад Сарајева, заробљена Врховна команда Краљевске војске. 15. април — Бугарска прекинула дипломатске односе са краљевином Југославијом. 15. април — Анте Павелић долази у Загреб (два дана раније се у Карловцу састао са Едмундом Везенмајером). Немачка и Италија признали НДХ.
15. април — Немачка 60. моторизована пешадијска дивизија је након шест сати борбе освојила Краљево, а затим и Рашку, иако је град био прокопан рововима, односно припреман за дужу одбрану. Истог дана цела немачка 8. оклопна дивизија је ушла у Ужице. 16. април — 60. моторизована пешадијска дивизија је сломила последње џепове отпора и окупирала Нови Пазар, Косовску Митровицу и Сјеницу.Истовремено је 8. оклопна дивизија освојила Прибој и Рогатицу и тако пресекла одступницу 5. и 6. југословенској армији, које су се кретале према Босни. Убрзо су пали и Подгорица, Прибој и Пљевља. 17. април — Капитулација Југословенске војске. Окупатори деле Краљевину Југославију на окупационе зоне: Бачку je окупирала и припојила Мађарска; Банат и централну Србију je окупирала Немачка; источну Македонију са Скопљем и југоисточну Србију je окупирала и припојила Бугарска; западна Македонија, Косово и Метохију и југоисточни део Црне Горе (припојени Албанији) били су под италијанском контролом; Црну Гoру je окупирала Италија; Боку Которску, северну Далмацију (са Сплитом, Шибеником, Задром и острвима) и јужну трећину Словеније са Љубљаном окупирала и припојила Италија; северне 2/3 Словеније са Марибором окупирала и припојила Немачка, а део Словеније на североистоку окупирала и припојила Мађарска.
17. април — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач „Загреб“ како не би пао у руке Италијанима.
17. април — Поручници Милан Спасић и Сергеј Машера потопили разарач Загреб у Бококоторском заливу, жртвујући своје животе. 18. април — С окупацијом Југославије уведено летње рачунање времена, од 23:00 (траје до 2. новембра 1942, затим сезонски, закључно са 1945). 18. април — Бугарски цар Борис III разговара са Хитлером у Бечу. 18. април — Грчки премијер Александрос Коризис извршио самоубиство (објављено да је умро од срца).
19. април — Бугарска војска је, користећи Априлски рат ушла на територију Краљевине Југославије и заузео читаву територију данашње Северну Македонију и неке области источне Србије које је, са грчком западном Тракијом и источном Македонијом 14. маја припојила Бугарској. 19–23. април — Егзекуције Срба у Славонској Пожеги од стране усташа.