1947. је била проста година.
Догађаји
Јануар
10. јануар — Уједињене нације су преузеле контролу над Слободним градом Трстом. 16. јануар — Венсан Ориол је инаугурисан у председника Француске.
Фебруар
10. фебруар — Мировни уговор са Италијом, између Италије и сила победница у Другом свјетском рату, формално окончавао непријатељства. Општи ефекат мировни уговор је постигао 15. септембра 1947. године. 22. фебруар — Скупштина Народне Републике Србије донела је Закон о поступању са напуштеном земљом колониста у Аутономној Косовско-метохијској области који предвиђа да колонисти и аграрни интересенти којима је додељена земља у Косовскометохијској области пре 6 априла 1941 године а није им одузета ревизијом извршеном на основу чл. 4 и 5 Закона о ревизији додељивања земље колонистима и аграрним интересентима у Македонији и Косовско-метохијској области од 3 августа 1945 године - губе право на исту ако се до 30 септембра 1947 године не врате на своја имања и отпочну са обрадом. 27. фебруар — У Долову код Панчева, дошло је до побуне српских сељака која против сеоских власти и локалних комунистичких активиста који су непринципијелно и уз бруталну примену силе вршили реквизицију жита, кукуруза,других производа и стоке. 28. фебруар — Кинеска националистичка војска је насилно угушила грађанске немире на Тајвану.
Март 4. март — Денкершки споразум су потписали Уједињено Краљевство и Француска у граду Денкерк као Споразум о савезу и узајамном помоћи приликом могућег немачког напада у периоду након Другог свјетског рата. 12. март — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. 29. март — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару.
Април 1. април — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке.
Мај
13. мај — У Београду под оптужбом за „шпијунажу“ ухапшен др Драгољуб Јовановић, један од вођа бивше Земљорадничке станке и посланик Народне скупштине ФНРЈ. На суђењу у октобру је био осуђен на девет година затвора.
23. мај — Истраживачка комисија Уједињених нација оптужила ФНР Југославију, НР Албанију и НР Бугарску да помажу Демократску армију Грчке и тиме се мешају у Грчки грађански рат. 29. мај — У Загребу, од 29. маја до 7. јуна, пред Врховним судом НР Хрватске одржано суђење на ком су због издаје земље, усташког и профашистичког деловања, на смрт осуђени бивши високи функционери НДХ — Славко Кватерник (1878—1947), др Владимир Кошак, Мехмед Алајбеговић (1902—1947), Осман Куленовић (1889—1947), Мирослав Навратил (1893—1947) и бивши министар хрватског домобранства Иван Перчевић (1881—1947), генерал и Зигфрид Каше (1903—1947), конзул Трећег рајха у НДХ. На суђењу је на смртну казну у одсуству осуђен и Џафербег Куленовић (1891—1956), бивши потпредседник Владе НДХ. 31. мај — У Загребу отворен Први међународни сајам, који је био први сајам у ФНР Југославији. На Загребачком велесајму представљени су дотадашњи резултати југословенске привреде.
Јун
17. јун — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму.
Јул 1. јул — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику. 8. јул — Талачко суђење, званично САД против Вилхелма Листа и др. је било суђење дванаесторици немачких генерала на челу трупа у Југославији, Грчкој, Албанији и Норвешкој. Оптужница је подигнута против фелдмаршала и генерала: Вилхелма Листа, Максимилијана фон Вајхса, Лотара Рендулића, Валтера Кунцеа, Хермана Ферча, Франца Бемеа, Хелмута Фелмија, Хуберта Ланца, Ерста Денера, Ернста фон Лејсера, Вилхелма Шпидела и Курта фон Гајтнера. Генерали су оптужени за масовна убиства стотина хиљада цивила, разарања и пљачке насеља, убиства и злостављања ратних заробљеника, ускраћивање статуса ратних заробљеника припадницима покрета отпора и њихова убиства, као и мучење и депортација цивила на овом подручју. 14. јул — Председник Владе НР Албаније Енвер Хоџа боравио у службеној посети Совјетском Савезу, од 14. до 26. јула. Током боравка у Москви, он се сусрео са Јосифом Стаљином. Након ове посете настала је све приметнија криза у југословенско-албанским односима. 20. јул — На планини Папук припадници Управе државне безбедности (УДБА) открили и ухапсили трочлану усташку терористичку групу у којој су били — Љубо Милош, Анте Врбан и Лука Гргић, која је 7. јуна прешла југословенско-мађарску границу са циљем да покрене акцију „Десети травањ“, која је имала за циљ извођење разних терористичких и диверзантских акција против нових власти ФНР Југославије. Операција је завршена 3. јула 1948. хапшењем Божидара Каврана, главног организатора илегалног убацивања усташа.
21. јул — У Београду умрла позоришна глумица Жанка Стокић (1887—1947), која је остала упамћена по улози у представи Госпођа министарка, коју је Бранислав Нушић написао управо за њу. 27. јул — У посети Југославији, од 27. јула до 3. августа, боравила делегација Народне Републике Бугарске, коју је предводио Георги Димитров. Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито приредио је свечани пријем у Белом двору. Бугарска делегација је од 30. јула до 1. августа боравила на Бледу, где је одржана Југословенско-бугарска конференција. 30. јул — На Бледу, од 30. јула до 1. августа, одржана Југословенско-бугарска конференција на којој су размотрена иницијатива припрема царинске уније и формирање Балканске федерације. На крају Конференције потписан је тзв. „Бледски споразум“ којим је постигнут договор о закључењу Уговора о пријатељству (потписан у Софији, новембра исте године), сарадњи и узајамној помоћи, затим о развијању робне размене, привредне сарадње и др. Такође, овим споразумом су отписане бугарске ратне репарације према ФНРЈ.
Август 1. август — Бледски споразуми Тито — Димитров Георги Димитров и Јосип Броз Тито на Бледу, су потписали споразум који је отворио пут будућем уједињењу НР Бугарске и ФНР Југославије у нову Балканску федерацију. Предвиђао поновно уједињење Вардарске Македоније и Пиринске Македоније и враћање Западних подручја Бугарској. Споразумом су укинуте визе и омогућена царинска унија. 7. август — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту у Полинезији. 14. август — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. 15. август — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.
Септембар 9. септембар — Откривен је први случај рачунарског бага када је пронађен мољац заглављен у релеје рачунара Харвард Марк II.
Октобар
14. октобар — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид. 22. октобар — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент.
Новембар
25. новембар — У Народној Републици Бугарској, од 25. до 28. новембра, боравила је делегација Владе ФНРЈ, на челу са председником Јосипом Брозом. У присуству председника НР Бугарске Васила Коларова и председник Министарског савета НР Бугарске Георгиа Димитрова. у Софији, је потписан и Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Бугарске.
Децембар
6. децембар — У посети Народној Републици Мађарској, од 6. до 9. децембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, на челу са Јосипом Брозом. У присуству председника Мађарске Золтана Тилдиа и председником Министарског савета Лајоша Дињеша, у Будимпешти је 8. децембра потписан Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и Мађарске. 7. децембар Основано Универзитетско спортско друштво Босна. 16. — до 20. децембар — У посети Краљевини Румунији боравила је делегација Владе ФНРЈ. У Букурешту је 19. децембра потписан Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Румуније, као основ за будућу Балканску федерацију. 28. децембар — У Загребу одржана свечана седница Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) на којој је за првог почасног члана изабран председник Владе ФНРЈ Јосип Броз. 30. децембар — У Букурешту румунски краљ Михај извршио абдикацију, након чега је Народна скупштина прогласила Народну Републику Румунију. Ова одлука озваничена је доношењем новог Устава 12. априла 1948. године.
Рођења
Јануар 8. јануар — Дејвид Боуи, енглески музичар и глумац (прем. 2016) 18. јануар — Такеши Китано, јапански глумац, комичар, редитељ, сценариста, ТВ водитељ и писац 24. јануар — Ђорђо Кинаља, италијански фудбалер (прем. 2012) 25. јануар — Тостао, бразилски фудбалер 27. јануар — Бранислав Покрајац, српски рукометаш и рукометни тренер (прем. 2018) 31. јануар — Џонатан Бенкс, амерички глумац
Фебруар 2. фебруар — Фара Фосет, америчка глумица и модел (прем. 2009) 4. фебруар — Ден Квејл, амерички политичар, 44. потпредседник САД 13. фебруар — Богдан Тањевић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер 13. фебруар — Мајк Шишефски, амерички кошаркашки тренер 21. фебруар — Лидија Бастијанич, италијанско-америчка куварица, водитељица и ресторатерка 22. фебруар — Томислав Трифуновић, српски глумац 24. фебруар — Едвард Џејмс Олмос, амерички глумац, редитељ, продуцент и активиста 24. фебруар — Руперт Холмс, британско-амерички музичар, драматург и писац 26. фебруар — Сенди Шо, енглеска певачица 28. фебруар — Мирољуб Лабус, српски економиста и политичар
Март 2. март — Нада Павловић, српска џез певачица 2. март — Хари Реднап, енглески фудбалер и фудбалски тренер 3. март — Градимир Стојковић, српски књижевник (прем. 2025) 4. март — Братислава Морина, српска политичарка (прем. 2022) 6. март — Роб Рајнер, амерички глумац, сценариста, редитељ и продуцент (прем. 2025) 9. март — Жарко Кораћ, српски психолог и политичар 15. март — Рај Кудер, амерички музичар и музички продуцент 19. март — Глен Клоус, америчка глумица, продуценткиња и певачица 25. март — Елтон Џон, енглески музичар
Април 5. април — Драгомир Рацић, српски фудбалски голман (прем. 2019) 7. април — Флоријан Шнајдер, немачки музичар, најпознатији као суоснивач и дугогодишњи члан групе -{Kraftwerk}- (прем. 2020) 12. април — Том Кленси, амерички писац (прем. 2013) 12. април — Дејвид Летерман, амерички ТВ водитељ и комичар 12. април — Вејн Нортроп, амерички глумац (прем. 2024) 16. април — Карим Абдул Џабар, амерички кошаркаш 16. април — Ли Керслејк, енглески музичар, најпознатији као бубњар и пратећи певач групе -{Uriah Heep}- (прем. 2020) 18. април— Кети Акер, америчка књижевница (прем. 1997) 18. април — Џејмс Вудс, амерички глумац и продуцент 21. април — Иги Поп, амерички музичар, музички продуцент и глумац 22. април — Горан Паскаљевић, српски редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020) 25. април — Јохан Кројф, холандски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016) 30. април — Владимир Јевтовић, српски глумац и професор глуме (прем. 2013)
Мај 1. мај — Данило Попивода, југословенски, словеначки и српски фудбалер (прем. 2021) 5. мај — Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент (прем. 2021) 6. мај — Љубомир Врачаревић, српски мајстор борилачких вештина, творац реалног аикида (прем. 2013) 12. мај — Здењек Земан, чешко-италијански фудбалски тренер 13. мај — Стивен Доналдсон, амерички писац, познат по делима фантазије, научне фантастике и мистерије 15. мај — Љупко Петровић, српски фудбалер и фудбалски тренер 17. мај — Драги Јелић, српски музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста ЈУ групе 25. мај — Џеки Вивер, аустралијска глумица 27. мај — Бранко Облак, словеначки фудбалер и фудбалски тренер
Јун 1. јун — Рони Вуд, енглески музичар, најпознатији као члан групе -{The Rolling Stones}- 1. јун — Џонатан Прајс, велшки глумац