1999. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Евро уведен за укњижевне послове. 4. јануар — У Улици Миријевски венац, на Карабурми, приликом хапшења деветнаестогодишњег Александра Матића, убијени Зоран Павличевић (1961—1999) и Славољуб Божовић (1958—1999), а тешко рањен Родољуб Миловић, инспектори Трећег одељења инспектори Градског СУП-а Београд.
Фебруар 6. фебруар — У Рамбујеу почели преговори између Србије и косовских Албанаца о заустављању сукоба на Косову и Метохији. 12. фебруар — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Левински и избегнут импичмент. 12. фебруар — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
Март 4. март — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине 11. март — На паркингу испред Спортског центра „Кошутњак” убијен Милорад Влаховић (1954—1999), саветник у Управи криминалистичке полиције Градског СУП-а Београд, пуковник полиције и блиски пријатељ покојног генерала полиције Радована Стојчића Баџе. 12. март — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 18. март — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на подручју целе Србије. 19. март — Убијен Предраг Икач звани „Пеца” (1966—1999), познати београдски коцкар и сувласник казина „Фер плеј”. Убица никада није откривен. 23. март — Амерички изасланик Ричард Холбрук последњи пут се састао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем, у покушају да га убеди да прихвати предложени споразум из Рамбујеа о решавању косовске кризе и упозорио да ће одбијање довести до НАТО бомбардовања. Милошевић је одбио да прихвати споразум. САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом. Савезна влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности. 24. март — Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији ове земље. Савезна влада СРЈ прогласила ратно стање у земљи. 24. март — У пожару у тунелу Мон Блан погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године. 27. март — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер -{F-117}-.
Април 1. април — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 1. април — Нунавут, домовина Инуита, је створен од источног дела Северозападних територија и постао трећа канадска територија. 3. април — Срушен други новосадски мост — Мост слободе. 7. април — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину. 9. април — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару. 9. април — 10. јун — Битка на Кошарама. 11. април — У Београду у Улици Светогорској код броја 35, испред улаза у коме је становао, убијен новинар и власник дневног листа "Недељни телеграф", Славко Ћурувија (1949—1999), власник београдског дневника „Дневни телеграф” и недељника „Европљанин”. Убиство још увек није расветљено у потпуности, a за сада су оптужени бивши шеф Државне безбедности Раде Марковић, некадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић, као и припадници тајне службе Ратко Ромић и Мирослав Мики Курак. 12. април — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 13 путника а више десетина повређено. 14. април — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута бомбардовали колону албанских избеглица дуж пута између Ђаковице и Дечана, убивши најмање 73 особе. 17. април — Током бомбардовања СРЈ у Батајници у 21:30 од гелера експлодираног пројектила погинула је мала Милица Ракић. 20. април — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. 23. април — НАТО авиони гађали зграду Радио-телевизије Србије у центру Београда приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије. 26. април — У Албанији се срушио амерички хеликоптер АХ-64 "апач", што је НАТО описао као несрећан случај током "рутинске војне вежбе" - одбијајући могућност да је летелица погођена током бомбардовања Србије, односно СРЈ. 29. април — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ. 30. април — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
Мај 1. мај — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи. 1. мај — Почело је приказивање дечје анимиране серије Сунђербоб Коцкалоне. 1. мај — На снази је Амстердамски уговор, измена Мастрихтског: нека национална овлашћења су пренета на Европски парламент, уведен је Високи представник Уније за спољне послове и сигурносну политику (први је Јирген Трумпф, од октобра Хавиер Солана). 2. мај — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70% територије Србије остало у мраку. 2. мај — Недалеко од Шапца оборен Ф-16 којим је пилотирао Давид Л. Голдфеин, будући начелник штаба УСАФ. 3. мај — Торнадо категорије Ф5 погодио је Оклахома Сити убивши 38 људи. То је био најјачи торнадо икад. 3. мај — Касетне бомбе на аутобус код Пећи, разорена зграда РТВ Нови Сад. 4. мај — Бомбардована зграда РТС у Новом Саду, у ваздушној бици изнад Ваљева погинуо потпук. Миленко Павловић (на авиону МиГ 29). 6. мај — Деволуција Уједињеног Краљевства: Одржани први регионални избори за Шкотски парламент и Националну скупштину за Велс, а на којима побеђује Лабуристичка странка. 7. мај — Авиони НАТО пакта су бомбардовали касетним бомбама центар Ниша, при чему је погинуло 16 особа, а повређено око 70 људи. 7. мај — НАТО-ов авио бомбардирао кинеску амбасаду у Београду. Погинула су три службеника, а рањено их је 20. Објашњено грешком у картама, у Кини протести. Гађан и комплекс зграда савезних и републичких министарстава. 7. мај — Авиони НАТО засули центар Ниша кластер бомбама и убили 14 особа (циљ је био аеродром). 12. мај — Прва седница Шкотског парламента (Парламент Шкотске био распуштен на неодређено 1707); овлашћења званично пренета 1. 7.. 12. мај — Руски председник Јељцин сменио премијера Примакова, постављен Сергеј Степашин (до августа). 14. мај — НАТО погодио два конвоја албанских избеглица код Корише - око 100 мртвих. 14. мај — Масакр у Ћушки код Пећи - убијена 44 албанска мушкарца у родном селу Агима Чекуа. 17. мај — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда. 19. и 21. мај — НАТО погодио затвор Дубрава на Косову (општина Исток), погинуло неколико десетина затвореника. 20. мај — Погођена болница "Драгиша Мишовић" у Београду - погинула 3 пацијента и 7 војника 22. мај — Онеспособљена ТЕ Колубара, повређено 12 радника. 23/24. мај — Бомбардоване термоцентрале и трафо-станице у Србији, 70% потрошача остаје без струје. 26. мај — Операција Стрела, Битка на Паштрику: ОВК са савезницима започиње неуспешни напад. 26. мај — Нападом индијског ратног зракопловства на положаје пакистанске војске ескалира Каргилски рат - пакистанска инфилтрација у Кашмир је углавном потиснута до јула. 26. мај — Прва седница Националне скупштине за Велс. 27. мај — Хашки трибунал подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, начелника Генералштаба ВЈ Драгољуба Ојданића, и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића. Свима стављени на терет злочини на Косову. 29. мај — Доласком Олесегуна Обасањоа на мјесто предсједника у Нигерији престала војна диктатура и успостављена Четврта република. 29. мај — СТС-96: спејс-шатл се први пут спојио са Међународном свемирском станицом; 30. мај — Ракетиран мост у Варварину, погинуло 10 цивила. 31. мај — У Сурдулици погођена Специјална болница за плућне болести и Дом стараца, погинуло 20 цивила, гађани и електроенергетски објекти.
Јун 1. јун — Погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је обилазио јединице на првој линији одбране, током агресије НАТО пакта на Србију (СРЈ). 3. јун — Скупштина Србије прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе. 9. јун — Представници Војске Југославије и НАТО-а у Куманову су потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију. 10. јун — НАТО прекинуо бомбардовање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије повукле са Космета, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову. 11. јун — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 12. јун — Снаге КФОР-а су ушле на територију Косова и Метохије, по основу Кумановског споразума. 15. јун — Почело је повлачење српске војске са Косова недалеко од Подујева. Колону тенкова и војних возила Војске Југославије пратила је колона цивилних возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне. Непосредно након уласка немачких снага КФОР-а на Косово, припадници терористичке организације ОВК киднаповали су оца Харитона Лукића, из манастира Светих Архангела код Призрена. Након отмице је мучен и убијен. 24. јун — На паркингу, на Новом Београду, убијен Петар Милошевић звани „Пера”, криминалац и вођа Бежанијског клана. Убиство су извршила четворица нападача која нису идентификована. 27. јун — Злочин у селу Дојнице или масовна отмица у селу Дојнице припадници терористичке организације Ослободилачка војска Косова киднаповали су и убили 16 српских и једног бошњачког цивила у селу Дојнице, општина Призрен. 30. јун — Шкотска је после скоро 300 година поново добила свој парламент.
Јул 8. јул — У Улици Саве Ковачевића испред зграде у којој је живео, убијен Драган Симић звани „Симке” (1956—1999), начелник СУП-а Савски венац, а пре тога дугогодишњи начелник Одељења за крвне и сексуалне деликте и пуковник полиције. Убиство су извршила двојица нападача, која никада нису откривена. 14. јул — После 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 15. јул — Након уласка међународних мировних снага на Косово, у Приштину је стигао шеф цивилне администрације УН Бернар Кушнер, а војни званичници су прогласили Косово једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату. 18. јул — Јеромонаха Стефана (Пурића), из манастира Будисавци и Вујадина Вујевића, наставника, киднаповали су припадници терористичке ОВК, након рата у селу Будисавци код Клине. Стефану и Вујадину су одсечене главе секиром, а тела су потом бачена у једну од оближњих јама. 23. јул — У селу Старо Грацко, на Kосову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. Масакр се десио након уласка Kфора на Kосово.
Август 7. август — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан.