Хуњадфалва () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Библиотека у Хуњадфалви Село се налази у централном делу жупаније, на десној обали реке Тисе, на месту где територија жупаније Хевеш „задире” у територију ове жупаније. Насеље припада туристичкој регији језера Тиса. Приближно 30 километара североисточно од Солнока.Топографске информације

Његови непосредни суседи су Кетелек на североистоку, Нађкере на југоистоку, Чатасег на југу и Бешењсег на западу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Село је основала породица грофа Хуњадија (Hunyady) 1788. године, која је током 19. века поседовала велике земљишне површине у области између места Кетелек (Kőtelek) и Нађкере (Nagykörű), при чему је званично признање насеља било повезано са управљањем њиховим имањем.Кратка историја насеља

Иако се име насеља не појављује у националном регистру топонима из 1863. године, оно се усталило путем локалне усмене традиције и званично је уведено у попис као издвојено насеље у саставу Кетелека у публикацији Országos Helynévtár (Национални регистар топонима) из 1903. године. Ова етимологија одражава утицај аристократског поседовања земље на праксу именовања села у мађарском делу Панонске низије.

Већ 1913. године у попису насеља наведено је под именом Хуњадфалва. Локални назив му је Кешеру (Keserű).

Село је 1935. године обухватало велику територију. У централном делу Хуњадфалве живело је 470 становника, док је још њих 737 боравило на удаљеним пољопривредним имањима у оквиру породичних домаћинстава. Школа је у Хуњадфалви основана 1903. године, а до 1910. број ученика је достигао скоро стотину. Први учитељ у овом малом насељу добро је разумео да живот од његових ученика, поред писмености и рачунања, захтева и остала знања неопходних за живот. Стога је децу подучавао пољопривреди и држао практичне часове у сопственој башти. Задовољавањем образовних и културних потреба одраслог становништва бавио се Римокатолички пољопривредни читалачки кружок Кетелек-Хуњадфалва (Kőtelek-Hunyadfalva).

Кад су принудно укинута удаљена пољопривредна имања, број становника Хуњадфалве нагло је опао. Ипак, мештани су 1951. годинеренули иницијативу да се насеље издвоји из састава Кетелека. До коначног проглашења Хуњадфалве за самостално село водио је дуг процес преговора и одлагања, који је трајао чак 42 године. Уместо пуне независности, власти су 1953. основале административну испоставу Савета Кетелека, којој су поверили прилично широке надлежности. Та испостава је укинута 1968. године одлуком Савета жупаније Солнок (Szolnok) због сталног пада броја становника и све мањег обима административних послова. Самостално насеље постало је 1993. године.

Демографија Године 2001. 92% становништва насеља изјаснило се као Мађари, 7% као Цигани, а 1% као Немци. Према подацима са пописа из 2001. године, приближно 65,5% становништва чине римокатолици, око 9% реформисани хришћани, око 2,5% гркокатолици, а око 1,5% лутерани. Око 1,5% припада другим црквама или верским заједницама. Око 20% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 74,4% становника изјаснило се као Мађари, 3,1% као Цигани, а 1,5% као Немци (25,6% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Године 2011. верска структура је била следећа: римокатолици 22,6%, реформисани 7,7%, лица без верске припадности 31,3% (37,4% се није изјаснило о припадности).

Године 2022. 86,4% становништва се изјаснило као Мађари, 1,3% као Немци, 0,6% као Роми, 0,6% као Румуни, а по 0,1% као Јермени, Бугари, Русини, Украјинци и Словаци (12,3% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према вероисповести, 2022. године 20,1% становништва чинили су римокатолици, 3,9% реформисани, 1,3% гркокатолици, а 30,5% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (44,2% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Подаци за Хуњадфалву (архива)

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок