Нађкери () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Типична сеоска кућа мини|лево|200п|Калварија Село лежи уз реку Тису, отприлике 25 километара североисточно од Солнока. Читаво њено изграђено подручје и већи део њене административне територије налазе се на десној обали реке, међутим, одређени делови обично подручја некада на десној обали, а сада окружена мртвајама, језерима, тренутно се налазе на супротној обали (што их чини тешким за приступ или коришћење).Топографске информације
Њени непосредни суседи су Тисабе на североистоку, Феђвернек на истоку, Терексентмиклош на југу, Обала (део потоњег града) на југозападу (претходна четири су сва на супротној обали Тисе), Чатасег на западу, Хуњадфалва на северозападу и Кетелек на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Насеље је добило име јер је, пре регулације реке Тисе, било готово потпуно окружено водом и издизало се попут острва из околних плавних подручја. Први познати писани траг о селу, односно његовом манастиру, потиче из 1212. године. Основано је почетком 14. века и, заједно са манастиром, било у власништву бана Лотара из родауткелед. Мађарски краљ Карло Роберт је 1318. године доделио ово имање, таданато као Киримоноштора (Kürümonostora), Петеру Комполтију, управнику краљичине ризнице. Због свог положаја, насеље је успешно преживело османску владавину, а по предању, 19. јула 1530. године, на дан Светог Илије, османске трупе су страдале у локалним мочварама. Након протеривања Османлија, село су делили у власништву Краљевска ризница и аустријски војни официр Ецингер.Кратка историја насеља
Село је почело значајно да се развија у 18. веку. Барон Леринц Орци је 1751. године засадио први виноград на подручју познатом као „Хомок” (Песак). Од друге половине 19. века, захваљујући земљопоседнику Ђерђу Петровају, та локација је постала дом чувене нађкеруске хрскаве трешње. Нађкери носи титулу „воћњака трешања земље”, јер се у њему налази највећи воћњак трешања у Мађарској, који се простире на више од 200 хектара. Нађкеруска трешња је заштићени бренд. Од 2016. године има дозволу за коришћење жига HÍR, а националну заштиту је добила 2017. године. Такође 2017. године, мађарска управа за безбедност хране (NÉBIH) званично је признала сорту „Petrovay Ropogós” као традиционалну локалну сорту. Године 2018. поднет је захтев за регистрацију сорте „Nagykörűi ropogós cseresznye” (Нађкеријска хрскава трешња) као производа са заштићеном географском ознаком у оквиру Европске уније.OFJ kérelem benyújtása (EU DOOR adatbázis)
Чатасег је раније био део Нађкерија а насеље је постало самостална општина 1994. године.
Демографија Године 2001. 94% становништва насеља изјаснило се као Мађари, а 6% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године.
Према попису из 2011. године, 95% становника се изјаснило као Мађари, 14,3% као Роми, 0,5% као Немци и 0,4% као Румуни (5% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 45%, реформисани 5,5%, лутерани 0,8%, лица без верске припадности 35,1% (12,8% се није изјаснило).
Године 2022. 92,8% становништва се изјаснило као Мађари, 7,1% као Роми, 1% као Немци, 0,9% као Румуни, по 0,1% као Пољаци, Хрвати, Јермени, Бугари, Русини и Срби, а 2,2% као припадници других етничких група (7,1% се није изјаснило о етничкој припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 33,5% су били римокатолици, 3,8% реформисти, 0,8% лутерани, 0,4% гркокатолици, 0,1% православци, 1,3% припадници других хришћанских вероисповести, 0,5% припадници других католичких заједница, а 23,5% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (35,9% није дало одговор).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Фестивал трешања Мађарски воћњак трешања Карољ Коша: „Битка ватрених скакаваца“ у Нађкериу Лепа Мађарска, Нађкери
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок