Андска гуска () је врста птице из редаAnseriformes из племена Tadornini потпородице Anserinae. Налази се у Аргентини, Боливији, Чилеу и Перуу.

Таксономија Андску гуску је формално описао енглески природњак Томас Кембел Ејтон 1838. године у „A monograph on the Anatidæ, or duck tribe, p.93“.

Oressochen потиче од грчких речи „ορεος“ „oreos“ „планина“ и „χην“ „khēn“ „гуска“. Специфични епитет jubatus потиче од латинске речи „iubatus“ „гриваст“.

Таксономија андске гуске је неутврђена. Међународни орнитолошки комитет (IOC) и Приручник птица света (HBW) организације BirdLife International сврставају је у род Chloephaga са неколико других гусака. Међутим, на основу молекуларно филогенетске студије објављене 2014. године, Јужноамерички комитет за класификацију Америчког орнитолошког друштва и таксономија Клементса сврставају је и врсту ориноко гуска (Oressochen jubatus) у васкрснути род Oressochen. IOC и HBW сврставају ориноко гуску у род Neochen.Remsen, J. V., Jr., J. I. Areta, E. Bonaccorso, S. Claramunt, A. Jaramillo, D. F. Lane, J. F. Pacheco, M. B. Robbins, F. G. Stiles, and K. J. Zimmer. Version 24 July 2022. A classification of the bird species of South America. American Ornithological Society. https://www.museum.lsu.edu/~Remsen/SACCBaseline.htm retrieved July 24, 2022

Андска гуска је монотипски таксон.

Опис мини|Андска гускаOressochen melanoptera десно|мини|Андска гускаOressochen melanoptera Андска гуска је од 70-76 цм дугачка и тешка 2,73-3,64 кг. Оба пола имају исто перје. Главе и тела одраслих су беле боје. Неки примерци имају чађаве средишње делове на лопатици, а други су тамносмеђи, што раменима даје пругасти изглед. Летна крила и реп су црни са зеленкастим сјајем. Кљун им је корално црвен са црним ноктима, а ноге и стопала су светлоцрвени. Младунци су углавном бели са неким црнкастим мрљама и пругама. Старији незрели јединке су сличне одраслима, али су тамније боје. Њихова тела су донекле прљаво бела, стране главе су често делимично сиве, а перје код лопатице смеђкасто сиви.

Распрострањеност и станиште Андска гуска се налази од перуанских департмана Анкаш и Хунин на југу, преко западне Боливије, до региона Нубле у Чилеу и у Аргентини, у провинцији Катамарка.

Насељава отворене травнате површине, мочваре и обале језера и лагуна. На надморској висини се налази скоро у потпуности изнад 3.000 метара, али у Чилеу се привремено спушта у време обилног зимског снега. Осим привремених промена надморске висине, андска гуска је становник током целе године на целом свом подручју. Готово су у потпуности копнене, али ће летети да би побегле од опасности и водиће птиће у воду како би избегле предаторе.

Физиолошка адаптација Андске гуске су развиле мутацију у свом хемоглобину која је довела до огромног повећања афинитета хемоглобина и кисеоника у односу на врсте које живе на нижим надморским висинама.

Гнежђење Андске гуске су територијалне само током сезоне гнежђења, која почиње у новембру, у аустрално пролеће. Верује се да формирају јаке парске везе током целе године. Не праве конвенционално гнездо већ полажу јаја у шупљини међу ретким растињем, а понекад и на голом тлу. Величина легла је од пет до десет јаја. Мужјаци чувају женке током периода инкубације од око 30 дана.

Исхрана Готово ништа се не зна о исхрани андских гусака, али изгледа да је готово у потпуности трава. Често формирају растресита јата осим у сезони гнежђења. На стаништима за зимовање у Аргентини, пријављено је да ова врста бира пољопривредне плантаже луцерке, детелине и житарица уместо других врста доступних станишта.

Већина хране се обавља испашом у високим травама у којима живе

Вокализација Андска гуска је веома гласна, а мужјаци и женке имају веома различите гласове. Мужјаци испуштају тихи „хуит-вит-вит“, „крип, квиоп“ и ниско, гунђајуће „кввввву“, једносложни претећи звиждук и двосложне сексуалне позиве. Женке испуштају гласнији помало оштар „ква-квак “ и „гак-гак “.

Статус Међународна унија за заштиту природе (IUCN) је проценила андску гуску као најмање угрожени таксон. Има веома велики ареал и, иако је величина њене популације непозната, сматра се да је стабилна. Нису идентификоване непосредне претње. Удаљено станиште ове врсте заштитило ју је од људског прогона и мало је вероватно да ће подручја која ова гуска користи бити измењена од стране човека у блиској будућности. Прогоне је овчари који је виде као конкурента својим стадима.

Референце

Спољашње везе

Андска гуска Oressochen melanopterus eBird Андска гуска Oressochen melanopterus Birds of the World Андска гуска Oressochen melanopterus The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Андска гуска Oressochen melanopterus Avibase Андска гуска Oressochen melanopterus The IUCN Red list Андска гуска Oressochen melanopterus The BirdLife DataZone Андска гуска Oressochen melanopterus All about birds Андска гуска Oressochen melanopterus Oiseaux Андска гуска Oressochen melanopterus Flickr Андска гуска Oressochen melanopterus Xeno-canto

Категорија:Пловуше Категорија:Пловке Категорија:Гуске Категорија:Утве Категорија:Oressochen Категорија:Таксони које је описао Томас Кембел Ејтон Категорија:Птице описане 1838. године Категорија:Птице Јужне Америке