Миленијалци, такође познати као Генерација Y или Ген Y, су демографска кохорта која следи Генерацију X и претходи Генерацији Z. Истраживачи и популарни медији користе ране 1980-е као почетне године рођења и средину 1990-их до раних 2000-их као завршне године рођења, при чему се генерација типично дефинише као људи рођени од 1981. до 1996. Већина миленијалаца су деца бејби бумера и старијих припадника Генерације X, и често су родитељи припадника Генерације Алфа.
Као деца касних 1980-их до 2000-их, миленијалци су сведочили успону Информационог доба и интернета, при чему их неки описују као прву глобализовану генерацију.David Pendleton, Peter Derbyshire, Chloe Hodgkinson (2021), Work-Life Matters: Crafting a New Balance at Work and at Home (p. 35), Springer Nature, Као адолесценти и млади одрасли крајем 1990-их до 2010-их, генерацију је обележила живахнија култура младих,It was one of 2009's catchiest hits. Now, it's been dubbed the 'worst song ever made.' Yahoo! повећано познавање интернета и технологије уопште, и коришћење раних платформи друштвених медија попут AOL Instant Messenger-а,RIP, AOL dial-up: Take a walk down memory lane to 5 other now-defunct tech icons that defined millennials' youths LiveJournal-а и Myspace-а.Coming of Age at the Dawn of the Social Internet, The New Yorker Између 1990-их и 2010-их, људи из земаља у развоју постајали су све образованији, што је подстакло привредни раст у тим земљама.
Миленијалци широм света су претрпели значајне економске поремећаје од почетка свог радног века, суочавајући се са високим нивоима незапослености младих, студентским дугом и трошковима бриге о деци након Велике рецесије и рецесије изазване ковидом 19. Названи су „Најнесрећнијом генерацијом“ у САД и другим западним земљама, пошто је просечан миленијалац доживео спорији привредни раст и више рецесија од уласка у радну снагу него било која друга генерација у историји. Широм света, миленијалци и наредне генерације одложили су брак или заједнички живот као пар. Миленијалци су рођени у време пада стопе фертилитета широм света, и настављају да имају мање деце од својих претходника. Они у земљама у развоју наставиће да чине главнину глобалног раста становништва. У развијеним земљама, млади људи 2010-их били су мање склони сексуалним односима у поређењу са својим претходницима када су били истих година. Мања је вероватноћа да ће миленијалци на Западу бити религиозни од својих претходника, али се могу идентификовати као духовни.
Терминологија Припадници ове демографске кохорте познати су као миленијалци јер су најстарији постали пунолетни на прелазу у миленијум. Аутори Вилијам Штраус и Нил Хау, познати по креирању Штраус-Хауове генерацијске теорије, увелико су заслужни за именовање миленијалаца. Склопили су тај израз 1987. године, отприлике у време када су деца рођена 1982. кренула у обданиште, а медији су први пут идентификовали њихову потенцијалну везу са предстојећим новим миленијумом као матурантском класом 2000. Писали су о овој кохорти у својим књигама Generations: The History of America's Future, 1584 to 2069 (1991) и Millennials Rising: The Next Great Generation (2000).
У августу 1993, уводник Advertising Age сковао је фразу Генерација Y да опише тадашње тинејџере, од 13 до 19 година (рођене 1974–1980), који су у то време дефинисани као другачији од Генерације X."Generation Y" Ad Age 30 August 1993. Међутим, кохорта 1974–1980 касније је од стране већине медијских извора преидентификована као последњи талас Генерације X, а до 2003. Ad Age је померио почетну годину своје Генерације Y на 1982. Према новинару Брусу Хоровицу, 2012. Ad Age је „бацио пешкир признавши да је Миленијалци боље име од Ген Y“. а до 2014, бивши директор стратегије података у Ad Age-у рекао је за NPR: „ознака Генерација Y била је привремена док не сазнамо више о њима”.
Миленијалци се понекад називају Ехо бумери, због тога што су често потомци бејби бумера, пораста наталитета од раних 1980-их до средине 1990-их, и величине њихове генерације упоредиве са бумерима. У Сједињеним Државама, стопа наталитета ехо бума достигла је врхунац у августу 1990.Advance Report of Final Natality Statistics, 1990, Monthly Vital Statistics Report, 25 February 1993 и настављен је тренд ка мањим породицама у развијеним земљама из двадесетог века. Алтернативни називи за ову групу укључују Нет генерација, Генерација 11. септембар, Генерација следећа, Генерација ја, и Изгорела генерација.
Године 2018, Емили Ст. Џејмс, пишући за Vox, пожалила се да је реч „миленијалац“ постала бесмислена. Тај израз се тада уобичајено примењивао на све тинејџере, чак и ако су заправо били припадници Генерације Z, а не Генерације Y; такође се неселективно примењивао на припаднике Генерације X.Stop calling teenagers millennials. Vox. 15 August 2018. Од 2015. и 2017, извештавано је да неки људи сматрају да је реч „миленијалац“ увреда.Bryan Lufkin. Should we drop the term ‘millennial’?. BBC Worklife. 6 December 2017.Samantha Sharf. Is 'Millennial' A Dirty Word?. Forbes. 24 August 2015.Colby Cosh. 'Millennial' gets used as an insult. But millennials aren't actually inferior. National Post. 25 October 2017.
Дефиниције датума и старосног распона Oxford Living Dictionaries описује миленијалца као особу „рођену између раних 1980-их и касних 1990-их“. Merriam-Webster Dictionary дефинише миленијалца као „особу рођену 1980-их или 1990-их“. Џонатан Раух, виши сарадник у Брукингс институцији, написао је за Економист 2018. да су „генерације клизави концепти“, али да је кохорта рођених од 1981. до 1996. „широко прихваћена“ дефиниција за миленијалце. Енциклопедија Британика дефинише миленијалце као „термин који се користи да опише особу рођену између 1981. и 1996, мада различити извори могу варирати за годину или две”. Амерички биро за попис рекао је да „не постоји званичан почетни и крајњи датум када су миленијалци рођени“ и они званично не дефинишу миленијалце, али су 2022. приметили да су миленијалци „колоквијално дефинисани као кохорта рођена од 1981. до 1996.”
Pew Research Center дефинише миленијалце као људе рођене од 1981. до 1996. бирајући ове датуме због „кључних политичких, економских и социјалних фактора“, укључујући сећање на терористичке нападе 11. септембра, утицај рата против тероризма, Велике рецесије и успона интернета. Конгресна библиотека Сједињених Држава објашњава да су распони датума 'субјективни' и да се особине сваке кохорте генерализују на основу заједничких економских, друштвених или политичких фактора који су се десили током формативних година. Они признају неслагања, жалбе на распоне датума, имена генерација и пренаглашену „личност“ сваке генерације. Ипак, цитирају Пјуову дефиницију 1981–1996 да дефинишу миленијалце. Разни медији, трустови мозгова и статистичке организације цитирали су или користили дефиницију 1981–1996, укључујући Биро за статистику рада САД, Брукингс институцију, Gallup, Одбор Федералних резерви, и Статистику Канаде.
Психолог Џин Твенџ дефинише миленијалце као оне рођене од 1980. до 1994. Слично томе, аустралијски МекКриндл Рисрч користи 1980. до 1994. као године рођења Генерације Y (миленијалаца).. Mark McCrindle Аустралијски биро за статистику користи године од 1981. до 1995. да дефинише миленијалце у извештају са пописа 2021. Извештај Популационог референтног бироа из 2023. дефинише миленијалце као оне рођене од 1981. до 1999. CNN извештава да студије понекад дефинишу миленијалце као рођене између 1980. и 2000. Извештај BBC-ја из 2017. такође се позива на овај старосни распон у односу на онај који користе Национални регистри Шкотске. У Великој Британији, Resolution Foundation користи 1981–2000. Владина канцеларија за одговорност САД дефинише миленијалце као оне рођене између 1982. и 2000. Социолог Елвуд Карлсон, који генерацију назива „Нови бумери“, идентификовао је године рођења 1983–2001, на основу пораста броја рођених после 1983. и завршавајући са „политичким и друштвеним изазовима“ који су се десили након терористичких аката 11. септембра. Аутор Нил Хау, кокреатор Штраус-Хауове генерацијске теорије, дефинише миленијалце као „рођене 1982–2005?“.
Кохорте рођене током граничних година пре и после миленијалаца идентификоване су као „микрогенерације“ са карактеристикама обе генерације. Имена дата овим граничним генерацијама укључују Зенијалце, Генерацију Каталано, Генерацију Орегонске стазе; Зенијалце и Зиленијалце, респективно.
Психологија Психолог Џин Твенџ, ауторка књиге Генерација ја из 2006, сматра миленијалце, заједно са млађим припадницима Генерације X, делом онога што она назива „Генерација ја”. Твенџ приписује миленијалцима особине самопоуздања и толеранције, али такође описује осећај ентитлемента и нарцисоидности, на основу истраживања NPI која показују повећану нарцисоидност међу миленијалцима у поређењу са претходним генерацијама када су били тинејџери и у својим двадесетим. Психолог Џефри Арнет са Универзитета Кларк у Вустеру критиковао је Твенџино истраживање о нарцизму међу миленијалцима, рекавши: „Мислим да она у великој мери погрешно тумачи или претерује у тумачењу података, и мислим да је то деструктивно”. Он сумња да Инвентар нарцисоидне личности заиста уопште мери нарцисоидност. Арнет каже да не само да су миленијалци мање нарцисоидни, већ су „изузетно великодушна генерација која обећава много у побољшању света”. Студија објављена 2017. у часопису Psychological Science открила је мали пад нарцизма међу младим људима од 1990-их.
Аутори Вилијам Штраус и Нил Хау тврде да свака генерација има заједничке карактеристике које јој дају специфичан карактер са четири основна генерацијска архетипа, који се понављају у циклусу. Према њиховој хипотези, предвидели су да ће миленијалци постати сличнији „грађански оријентисаној“ ГИ генерацији са јаким осећајем заједнице како на локалном тако и на глобалном нивоу. Штраус и Хау приписују седам основних особина миленијалској кохорти: посебни, заклоњени, самоуверени, тимски оријентисани, конвенционални, под притиском и успешни. Међутим, Артур Е. Левин, аутор књиге Када се нада и страх сударе: Портрет данашњег студента, одбацио је ове генерацијске представе као „стереотипе”. Поред тога, психолог Џин Твенџ каже да су тврдње Штрауса и Хауа превише детерминистичке, неопроверљиве и неподржане ригорозним доказима.
Агенција за испитивање јавног мњења Ipsos-MORI упозорила је да се реч „миленијалци“ „погрешно користи до те мере да се често замењује за само још једну бесмислену фразу“ јер су „многе тврдње о карактеристикама миленијалаца поједностављене, погрешно протумачене или једноставно погрешне, што може значити да се праве разлике губе“ и да „[ј]еднако су важне сличности између других генерација – ставови и понашања која остају иста понекад су једнако важни и изненађујући”.
Иако се често каже да миленијалци игноришу конвенционално оглашавање, оно заправо има велики утицај на њих. Посебно су осетљиви на апеле на транспарентност, на искуства уместо ствари, и флексибилност.
Студија Мајкрософта из 2015. показала је да је 77% испитаника старости од 18 до 24 године одговорило потврдно на изјаву: „Када ми ништа не окупира пажњу, прва ствар коју урадим је да посегнем за телефоном“, у поређењу са само 10% оних од 65 и више година.
Термин коришћен је да означи анксиозност коју доживљавају многи јапански миленијалци који се боре са осећајем неповезаности и самоокривљавања, узрокованим широким спектром проблема од незапослености, сиромаштва, породичних проблема, вршњачког насиља, друштвеног повлачења и менталних болести.
Миленијалски оптимизам Миленијалски оптимизам је културни тренд 2020-их и неологизам који се појавио на TikTok-у 2025. Израз је описан као да обухвата носталгију касне Генерације Z за миленијалском омладинском културом 2010-их и повезује се са трендом 2026. је нова 2016. Фразу „миленијалски кринџ“ првобитно је користила Генерација Z да омаловажи миленијалску омладинску културу 2010-их, за шта је British GQ приметио да је презир према миленијалској генерацијској „склоности ка искрености“.
Когнитивне способности