Правничка и адвокатска делатност Светозара Милетића представља значајан, али у историографији често мање обрађиван сегмент његовог живота. Иако је најпознатији као политички вођа српског покрета у Угарској, Милетић је по образовању био доктор права и један од угледнијих адвоката у Новом Саду у другој половини XIX века. Адвокатура му је обезбеђивала материјалну независност, али и професионалну слободу која му је омогућавала активно учешће у јавном и националном животу.

Правно образовање и стицање звања Након школовања у Новом Саду и Пожуну, Милетић је 1846. године уписао студије права у Пешти. Студије је, услед револуционарних догађаја 1848–1849. године, привремено прекинуо, да би их потом наставио у Бечу. Дипломирао је 1851. године, а 1854. стекао је докторат права на Бечком универзитету.

Према аустријском Закону о адвокатима, који је од 1852. важио и на подручју Војводства Србије и Тамишког Баната, за бављење адвокатуром било је неопходно завршити правне студије, стећи докторат, обавити трогодишњу праксу и положити адвокатски испит. Милетић је приправничку службу обављао као пристав Окружног суда у Лугошу, а потом у Оравици. Адвокатски испит положио је 1855. године пред Српско-банатским високим земаљским судом у Темишвару.

Иако му се пружала могућност судијске или универзитетске каријере, као и ангажмана у државној служби, Милетић се определио за адвокатуру, што је представљало свесну одлуку да као припадник слободне професије задржи независност у односу на државну власт.

Адвокатска пракса у Новом Саду Милетић је 1857. године отворио адвокатску канцеларију у Новом Саду. Канцеларија је убрзо постала једна од најразвијенијих у граду. Бавио се претежно грађанским и ванпарничним предметима, нарочито имовинскоправним споровима, уговорним односима и питањима закупа, наслеђа и трговачких обавеза. Кривични предмети били су ређи и углавном су се односили на лакша кривична дела.

У његовој канцеларији стручно су се усавршавали млади правници, међу којима и др Илија Вучетић. У време Милетићевих одсустава, због политичких обавеза или новинарског рада, у раду канцеларије учествовао је др Михајло Полит-Десанчић. Административне послове једно време обављао је Лаза Телечки.

Савременици су бележили да је канцеларија остваривала значајне приходе, што указује на обим и углед његове праксе. Адвокатура му је обезбеђивала финансијску стабилност неопходну за вођење јавне делатности и политичке борбе.

Градски фишкал и питање службеног језика Године 1858. Милетић је изабран за градског фишкала Новог Сада. На тој дужности заступао је град у судским споровима и давао правна мишљења органима градске управе. Ова функција омогућила му је непосредан увид у функционисање градских институција и у правне проблеме локалне самоуправе.

Једно од питања у којима се истицао као адвокат било је питање употребе српског језика у судству и управи. Током периода након пада Баховог режима 1860. године, у појединим случајевима омогућено је вођење поступака на српском језику. Милетић је у судским расправама доследно заступао став да српски језик, као језик значајног дела становништва, мора имати место у службеној употреби. Након аустроугарске нагодбе 1867. године и увођења јединственог мађарског службеног језика у судству, могућност употребе српског сведена је на право странака да се њиме служе уз помоћ тумача, што је Милетић у политичком и правном деловању критиковао.

Правна борба око шајкашких ритова Једно од најзначајнијих питања у којем се Милетић истакао и као адвокат и као политички заступник интереса српског становништва било је питање шајкашких ритова. Током шездесетих година XIX века започета је регулација реке Тисе, што је отворило проблем власништва, коришћења и поделе обимних мочварних и ритских површина на подручју Шајкашке, тада у саставу Војне границе.

Ритови су обухватали десетине хиљада катастарских јутара земље, а локално српско становништво сматрало их је својом заједничком својином. У појединим управним и политичким круговима постојале су намере да се, након исушивања, те површине користе за колонизацију. Милетић се ангажовао да се ритови правно признају као својина шајкашких општина, односно њихових житеља.

Поред политичких активности, учествовао је и у конкретним правним поступцима који су се тицали закупа и имовинских права на тим земљиштима. Његово деловање допринело је томе да се интереси локалног становништва институционално заштите, а питање ритова решава у корист општина Тителског батаљона.

Правнички стил и јавна делатност Милетићев правнички рад одликовао се систематичношћу, познавањем позитивног права и израженом реторичком вештином. У судским наступима, новинарским текстовима и парламентарним говорима користио је правну аргументацију засновану на начелима законитости, уставности и равноправности народа.

И када је деловао као политичар, његови иступи били су прожети правничким начином мишљења. У скупштинским расправама и јавним текстовима настојао је да политичке захтеве формулише у облику правно заснованих аргумената.

Прекидање адвокатске делатности Хапшењем 1876. године под оптужбом за велеиздају и осудом на казну затвора 1878. године, Милетићева адвокатска делатност је прекинута. Иако је помилован 1879. године, услед нарушеног здравља постепено се повукао из јавног живота, а 1882. године престао је са активним радом.

Упркос томе што је његова политичка улога оставила снажнији траг у јавном памћењу, Милетићево деловање као адвоката представља значајан пример спајања правничке професије и националног ангажмана у условима сложених државноправних односа у Хабзбуршкој монархији XIX века.

Референце

Литература

Категорија:Светозар Милетић Категорија:Адвокати