Крижевићка офанзива је била офанзива покренута од стране Југословенске народне армије против Територијалне одбране Републике Босне и Херцеговине. Циљ ове офанзиве је био да се оствари путна комуникација Зворника и Шековића.

Позадина Сукоби у Зворнику почели су почетком априла 1992. године, када су наоружане муслиманске снаге подигле барикаде, чиме је град био привремено затворен. Ова акција је довела до ескалације тензија и најавила надолазеће оружане окршаје.

Праве и интензивне борбе за преузимање контроле над градом започеле су српском офанзивом 8. априла. Пре свеопштег напада, Жељко Ражнатовић, који је предводио српске паравојне јединице ("Тигрове" или "Аркановце"), наводно је послао ултиматум припадницима "Патриотске лиге" да положе оружје, упозоравајући да ће у супротном доживети судбину Бијељине. Ултиматум је одбијен, што је резултирало директним војним сукобом. Супериорније српске снаге, које су укључивале јединице ЈНА и паравојне формације, брзо су напредовале. Напад је укључивао артиљеријску и тенковску подршку, а извођен је и са босанске и са српске стране Дрине. Након само неколико часова борбе, Зворник је био под чврстом српском контролом, а последња жаришта отпора у самом граду су потиснута касно у ноћ. Снаге ЈНА званично су ушле у град 10. априла и преузеле контролу, након чега су уследили догађаји који су довели до масовних прогона и злочина над муслиманским цивилима, што је документовано на ICTY суђењима и у извештајима.

Ток офанзиве Након што је ЈНА успоставила контролу над градом Зворник, српске снаге постепено преузимају контролу над читавом општином у настојању да се споје са српским општинама Власеница и Шековићи, те створе заједнички простор који би повезао сјеверноисточне дијелове Републике Српске и српске територије око Сарајева. Акције сламања посљедњих муслиманских џепова око Зворника се успјешно реализују, једна од најкрвавијих борби се одвијала двије седмице након уласка у Зворник. Тачније 26. априла, када се разбијени одреди зворничких муслимана склањају у стару тврђаву на узвишењу познатију као Кула Град или Ђурђев град, један километар јужно од Зворника. Међутим одреди српске ТО са добровољцима и тенковским батаљоном ЈНА разбијају и ту групу.

Борбе српских снага са Патриотском лигом се водила и на потезу села Снагово–Доња Каменица, три километра јужно од града гдје је непријатељ натјеран у повлачење. У овим борбама су били присутни војници паравојне формације Жуте осе, који су касније извршили масакр у Бијелом Потоку, над неколико стотина муслимана. До 9. маја је уништено неколико утврђених муслиманских села, гдје се стигло до периферије мјеста Сапна (15 км сјеверозпадно од Зворника).

У овој акцији ЈНА је елиминисала ТО БиХ из наведених села: Горњи Шепак, Средњи Шепак, Козлук, Шетићи, Клиса, Петковци, Кучић кула, Ђулићи, Баљковица Доња, Китовнице, Дуги Дио, Баљковица, Поточани, Крижевићи, Горњи Грбавци, Доњи Грбавци, Ораовац, Глумина, Гуштери, Дивич, Кула Град, Горње Снагово, Султановићи, Липље, Горње Снагово, Јошаница, Самари и сва насеља данашње општине Осмаци.

Референце

Литература

Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Историја Зворника Категорија:Битке ЈНА у Босни и Херцеговини