Бундогл (енгл. Boondoggle) је пројекат који се сматра губљењем времена и новца, али се често наставља због спољних политичких мотива или утврђене политике.
Етимологија мини|Бундогл „Бундогл” (Boondoggle) био је назив новина извиђачке трупе „Рузвелт”, са седиштем у Рочестеру у Њујорку, а први пут се појавио у штампи 1927. године. Одатле је прешао у општу употребу у извиђаштву током 1930-их. Израз је приписан извиђачу из Рочестера који га је сковао да опише „нови тип украса за униформу”. Након доделе почасних бундогла на Светској џембори смотри, употреба речи проширила се на друге трупе и огранке. Једна извиђачка трупа из Оукланда доделила је „бундогл” као награду учесницима који су провели седам дана и ноћи у кампу Дајмонд. Тај бундогл описан је као „црвена кожна трака која се завршава црвеним дрвеним дијамантом на којем је насликан број 1930”. „Бундогл” је описан у листу Standard-Examiner из Огдена 1930. године као ручно израђен предмет од јарко обојених кожних трака. Године 1931. слично је описан као „светли ланчић направљен од кожне траке”.
Рана употреба
мини|Кожна галантерија Године 1935, чланак у Њујорк тајмсу известио је да је више од 3 милиона долара потрошено на рекреативне активности за незапослене у оквиру Њу дила. Међу тим активностима били су часови заната, где се учила израда „бун догла” (boon doggles), описаних у чланку као различите утилитарне „направе” направљене од тканине или коже. Израз је постао популаран захваљујући томе што га је користио ексцентрични кривични адвокат Лојд Пол Страјкер.
У својим мемоарима из 1993. године Ништа осим истине (Nothing But the Truth), новинарка Маргерит Јанг писала је о 1930-им: Мислила сам да званичне бројке и догађаји говоре да је најважнија ствар била помоћ — храњење гладних, измишљени послови попут грабљања лишћа који су енглеском језику дали нову реч, бундогл.
Динамика мини|десно|Американ дрим медоулендс је критикован као бундогл. Израз „бундогл” такође се може користити за описивање дуготрајних владиних или корпоративних пројеката који укључују велики број људи и обично велике трошкове, где у неком тренутку кључни оператери, схвативши да пројекат никада неће успети, и даље оклевају да на то скрену пажњу својим надређенима. Генерално, постоји аспект „формалног обављања посла” — на пример, наставак истраживања и развоја — све док су средства доступна за исплату плата истраживача и руководилаца.
Ситуација се може наставити у периоду који изгледа неразумно дуго, јер више руководство често оклева да призна да је дозволило да неуспешан пројекат траје толико дуго. У многим случајевима, сам уређај може на крају радити, али не довољно добро да икада поврати трошкове свог развоја.
Један од примера је пројекат видео-диск система „SelectaVision” компаније РЦА, започет почетком 1960-их и настављен скоро 20 година, дуго након што су јефтиније и боље алтернативе стигле на тржиште. Процењено је да је РЦА потрошио око 750 милиона долара (у доларима из 1985) (еквивалентно 1,65 милијарди долара у 2014) на овај комерцијално неодржив систем, што је био један од фактора који су довели до продаје компаније Џенерал електрику и каснијег распада 1986. године.
Уравнотежена писменост, теорија подучавања читања и писања енглеског језика која је настала 1990-их, била је истакнута у раним наставним плановима и програмима широм Сједињених Америчких Држава све до 2020-их, након деценија укупно ниског постигнућа у читању и упорног расног јаза. Један издавач материјала за уравнотежену писменост, Хајнеман (Heinemann), остварио је најмање 1,6 милијарди долара прихода од продаје током десетогодишњег периода између 2012. и 2022. године. Присталице уравнотежене писмености тврде да нема кризе читања јер су резултати Националне процене образовног напретка (NAEP) углавном били равни деценијама, при чему је 37 процената читало испод основног нивоа. Међутим, најмање 18 држава разматра нове законе за укидање уравнотежене писмености и уместо тога користи методе усклађене са истраживањима когнитивне науке о томе како деца уче да читају.
мини|Разарач класе „зумволт” и приморски борбени брод Програм заједничког ударног ловца F-35 претрпео је огромна прекорачења трошкова и рокова, а војна корисност ловца предмет је жустре полемике, ипак програм и даље остаје највиши приоритет набавке за Министарство одбране САД.
Разарачи класе „зумволт” и приморски борбени бродови (LCS) описани су на сличан начин.
Аеродром Берлин-Бранденбург отворен је осам година након првобитно планираног завршетка уз цену од 7 милијарди евра, што је скоро три пута више од првобитног буџета. Један од очигледнијих узрока прекорачења био је систем противпожарне заштите намењен одвођењу дима надоле, супротно његовом природном току. Овај систем осмислио је један од дизајнера пројекта који је лажно тврдио да је инжењер.
Таргет Канада отворио је 133 продавнице почевши од 2013. године, али се потпуно затворио након две године, узрокујући отпис за матичну компанију од преко 5 милијарди америчких долара. Фијаско је покренут тиме што је Таргет преузео закуп за скоро 2 милијарде долара од пропалог трговца „Zellers”, што је приморало Таргет да ужурбано отвори више од 100 продавница без успостављеног функционалног ланца снабдевања.
Пројекат Доњи Черчил у Њуфаундленду и Лабрадору, чији је завршетак планиран за 2021. годину, премашио је свој почетни буџет од 6,2 милијарде CAD за више од 6 милијарди. Тренутни извршни директор компаније „Nalcor Energy”, Стан Маршал, описао је пројекат као бундогл.
Калифорнијска брза железница такође је критикована као бундогл због великих прекорачења трошкова и дугих кашњења у изградњи. Када је првобитно предложена 2008. године, цена пројекта процењена је на 40 милијарди долара са предложеним датумом завршетка 2022. године. Предвиђени трошкови су од тада порасли на чак 98 милијарди долара, а почетак железничког саобраћаја не предвиђа се пре 2029. године.
Од 2014. године, Група за истраживање јавног интереса САД документовала је 58 аутопутских „бундогл” пројеката који су планирани, отказани или изграђени. Укупно, ових 58 пројеката коштало је америчке пореске обвезнике 135 милијарди долара капиталних трошкова, као и стално растуће трошкове одржавања.
Успешни бундогли мини|Степениште Сиднејске опере Иако су прекорачења трошкова чест фактор у проглашавању пројекта бундоглом, то не значи нужно да пројекат нема користи.
Прекорачења времена и трошкова су уобичајена, чак и код успешних пројеката, а користи од пројекта могу их на крају надмашити. На пример, трошкови изградње Сиднејске опере порасли су за преко 1.400 процената, али је зграда од тада постала икона града и Аустралије.
Други пример је „Кокрофтова лудост” (Cockcroft's Folly), скуп пречистача ваздуха додатих, уз велике трошкове и компликације, нуклеарном реактору Виндскејл касно у изградњи пројекта. Међутим, количина радиоактивних падавина ослобођених пожаром у Виндскејлу 1957. године значајно је смањена присуством тих пречистача.
Котоку Вамура (често писано као Котаку Вамура), десетоструки градоначелник села Фулај, у Јапану, изградио је 16 метара висок морски зид током 1970-их како би заштитио село од цунамија. Сеоско веће се побунило због величине зида и трошкова, али Вамура их је убедио да је то једини начин да се заштите животи. Када је цунами 11. марта 2011. погодио Фудај, село је остало готово нетакнуто, а становници сада посећују Вамурин гроб да одају почаст.
Након лансирања 1990. године и открића да грешка у оптици значи да Свемирски телескоп Хабл није у стању да изврши већину својих научних циљева, описан је као „техно ћурка” (techno turkey). Мисија поправке 1993. године повратила је његове способности, а наредне мисије одржавања омогућиле су му да буде непроцењив алат за посматрање и разумевање универзума.
Види још
Мост никуд Развојни пакао Политичка трговина Бели слон Опортунитетни трошак Рент-сикинг
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Сленг Категорија:Велика депресија Категорија:Расипање ресурса