Катољ ( до 1949. ) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печварадском срезу.Hrv. glasnik br.45/2008. Forum Hrvata mohačke mikroregije, 6. studenoga 2008

Географија Село се налази у четвороуглу који чине градови Печуј, Печварад, Мохач и Бољ, готово у његовом центру, мерено ваздушном линијом и од Печуја и од Боља, и од Печуја и Мохача, удаљено отприлике 12-12 километара. Његов најважнији водоток је речица Карашица, који тече дуж источне ивице његовог унутрашњег подручја.

Суседна насеља су: Ержебет са севера, Селе са североистока, Мариакеменд са југа, Беркешд са запада и Силађ са северозапада.

Историја Име Катољ се први пут помиње у једном савременом документу 1296. године као Катлх (Katlh). Касније је његово име записано као Катл (Kathl) 1302. године, а као Катол (Kathol) 1436. године.

Године 1296. наведено је међу селима Конрада Оварија из клана Ђер, међу селима која су уништили и опљачкали Фулпеш Корођи и Кемени, син палатина Леринца. Међутим, од 1296. године па надаље, његов свештеник, из печујске опатије, ​​насеље је увек било наведено међу опатовим црквама од те године. Године 1333. и 1335. његов свештеник је плаћао 15 банија свештеничке десетине. Године 1559. насеље је припадало имањима печујског каптола. Село је опустело током турске окупације и обновљено је тек 1733. године, али не на својој старој локацији. Први досељеници обновљеног села били су Мађари, Немци и Хрвати, али су потом Немци дошли до превласти.

Демографија На попису из 2011. године, 92,1% становништва се изјаснило као Мађари, 3,2% као Роми, 33,8% као Хрвати, 11,4% као Немци, 0,3% као Румуни, 0,3% као Словаци (7,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 67,8%, реформисти 3,8%, лутерани 0,3%, неконфесионални 7,9% (18% се није изјаснило).Kátoly Helységnévtár

У 2022. години, 84,7% становништва се изјаснило као Мађари, 25,8% као Хрвати, 9,1% као Немци, 2,1% као Роми, 1% као друга националност која није домаћа (9,8% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 50,2% су били римокатолици, 2,8% калвинисти, 1,4% евангелисти, 1% остали хришћани, 0,3% остали католици, 12,9% неконфесионални (31% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе

Категорија:Насељена места у жупанији Барања