мини|300x300п|Виноградски региони у Турској. Турско вино је вино произведено у Турској. Кавкаски регион, где се налазе Јерменија, Азербејџан и Грузија, играло је кључну улогу у раној историји вина и вероватно је био један од најранијих региона за производњу вина на свету. H. Johnson & J. Robinson pg 264–265 Mitchell Beazley Publishing 2005 мини|300x300п|Мапа Турске која приказује регионе производње вина и збир температура изнад нулте тачке раста винове лозе (10 °C) од априла до септембра. Ампелографи процењују да у Турској расте између 600 и 1200 аутохтоних сорти европске винове лозе, мада се мање од 60 њих комерцијално гаји. Са преко 8120 км2 засађених под виновом лозом, Турска је четврти водећи светски произвођач грожђа за производњу вина.

Мустафа Кемал Ататурк, први председник Турске, основао је прву комерцијалну винарију у земљи 1925. Према подацима ОИВ-а, укупна производња вина 2005. износила је 28.700.000 литара.

Историја

Антички и класични периоди Виноградарство у данашњој Турској је међу најстаријима на свету. Археолошки докази указују на то да је Vitis vinifera припитомљена у југоисточној Анадолији између 9500. и 5000. п. н. е. До око 2000. п. н. е., Хетити су успоставили законе који регулишу виноградарство, што указује на важност вина у њиховом друштву. Током фригијске ере, анадолска вина су извожена у Француску и Италију; записи указују на испоруке у Марсеј у 6. веку п. н. е. Западна обала Анадолије била је центар култа Диониса, а вина из региона попут Јоније хвалио је Хомер.

Османско доба Током Османског царства производња вина се наставила првенствено у немуслиманским заједницама (Грци, Јермени, Сиријци и Јевреји) због исламских ограничења конзумирања алкохола. Ове заједнице су одржавале виноградарске традиције у регионима као што су Тракија, Егеј и Кападокија. Лучки град Измир био је посебно познат по извозу вина у 17. веку.

Почеци републике и државни монопол Након оснивања републике 1923., Мустафа Кемал Ататурк је промовисао модернизацију винске индустрије. 1925. основао је прву комерцијалну државну винарију у земљи у Текирдагу. Деценијама је индустријом доминирао државни монопол Текел, који је контролисао производњу и дистрибуцију. У овом периоду су основане и значајне приватне винарије као што су Долука и Каваклидере.

Модерна ренесанса (1990-е – данас) 1990-е су обележиле ренесансу за турско вино. Приватизација Текела 2004. окончала је државни монопол, подстичући нове инвестиције. Појавио се талас бутичких винарија које су користиле модерне технике винификације и међународне консултанте. Уложен је заједнички напор да се спасу и оживе аутохтоне сорте грожђа као што су Калечик Караси, Наринџе и Урла Караси. Од 2004. турска вина су освојила преко 1000 награда на међународним такмичењима.

Клима и вински региони Величина и географија Турске објашњавају широку климатску варијабилност турских винских региона. Региони Тракије дуж Мраморног мора имају благу медитеранску климу која подсећа на климу суседне југозападне Бугарске и североисточне Грчке. Ово подручје је одговорно за скоро 40% производње вина у Турској, која такође производи најелегантнија и најбалансиранија вина у Турској. Подрегион Источне Тракије, Киркларели, познат је по својим освежавајућим белим винима и финим црвеним винима. Вински региони дуж егејске обале, углавном близу Измира, чине 20% производње вина у земљи и имају много израженију медитеранску климу са благим зимама и топлим, сувим летима. Преостали део производње вина у Турској одвија се у раштрканим деловима широм источне и централне Анадолије. Централна Анадолија је климатски најтежи регион за производњу вина, са већином винограда који се налазе на надморској висини близу 1250 метара. Зимски мраз представља озбиљну опасност, јер зимске температуре често падају и на -25°C. Лети грожђе овог региона може имати и до 12 сунчаних сати дневно. J. Robinson (ed) Third Edition pg 714–715 Oxford University Press 2006 Виногради источне Анадолије око Елазига, Малатје и Дијарбакира налазе се у долини Еуфрата, која је један од најстаријих винских региона на свету и анегдотска локација Нојевих винограда из 9. поглавља Књиге постања.

Грожђе и вино мини|Варпалавас, краљ Туване и Тархунзе, обожава Тархуну, бога времена код Хетита, који у једној руци држи класје пшенице, а у другој гроздове грожђа. Са између 600 и 1200 аутохтоних сорти грожђа, постоје бројне опције које турски винари могу да искористе за производњу вина. Тренутно се комерцијално гаји само 60 сорти. Неке од аутохтоних сорти укључују Јапинџак и Папазкараси које се гаје у Тракији; Султаније са егејске обале; Окузгезу и Богазкере из источне Анадолије; Чалкараси из провинције Денизли у западној Анадолији и Калеџик Караси, Наринџе и Емир из централне Анадолије. Последњих година, неке од међународних сорти грожђа су повећале своје присуство, укључујући Семијон, Ризлинг, Мускат, Каберне Совињон и Мерло.

Винарије Од 2008. највећом винаријом у Турској управљала је компанија Tekel, која је почела као државни монопол. Одељење за алкохолна пића TTA/TEKEL приватизовано је блок продајом 100% акција за 292 милиона америчких долара конзорцијуму Nurol-Özaltın-Limak-Tütsab, а уговор о куповини акција потписан је 27. фебруара 2004. Друге значајне винарије укључују Sarafin на Галипољу, која је била прва приватна „бутик винарија“ у Турској, Doluca у Тракији и Каваклидере у Анкари. Винарија Памукале такође производи вина. Виногради Корубаши су најмања лиценцирана бутичка винарија у Турској. Смештена 6 км од древног локалитета Асос, основан је 2003. након детаљне анализе земљишта спроведене на Универзитету Еге и лабораторијама U.C.Davis-а. Њихове прве лозе Мерло и Каберне Совињон засађене су у пролеће 2004. године, а затим Монтепулчано и Совињон Блан током наредних шест година, све на подлогама R110 или R140, како је сугерисала анализа земљишта. Тренутно је производња вина ограничена на нешто мање од 10.000 боца годишње. Виногради Корубаши су три пута освајали медаље за своја вина Доселуна на престижном Међународном винском изазову у Лондону.

Бузбаг је црвено вино пуног укуса направљено од грожђа Богазкере које се гаји у Анадолији. Вино је црвено вино са високим садржајем танина. Понекад се производи као ледено вино, тако што се грожђе оставља да виси на лози до првог мраза, а затим се меље док је грожђе још замрзнуто. Историјски гледано, подручје где се производи Бузбаг сматра се могућим местом рођења вина. Библијски извештаји о Ноју након потопа говоре да је он засадио виноград у близини подручја где је барка пристала. Претпоставља се да је ово подручје планина Арарат где се Бузбаг и данас производи у државним виноградима Tekel-а близу града Елазига поред реке Еуфрат.

Види још

Пољопривреда Турске

Референце

Категорија:Вино по државама Категорија:Турска кухиња