За разлику од примарних штеточина, секундарне штеточине не могу да пробију кутикулу зрна. Оне се хране зрнима оштећеним различитим механичким дејствима или деловањем примарних штеточина, а могу да нападају и влажне производе. Такође, могу да се развијају на прерађеним производима, као што су брашно, гриз и мекиње.Rees, David. 2004. Insects of Stored Products. Collingwood, Vic.: CSIRO Publishing. https://www.publish.csiro.au/book/3465 За разлику од примарних складишних штеточина, секундарне врсте немају морфолошке адаптације које им омогућавају бушење целог зрна, већ користе већ постојеће механичке или биолошке повреде.Athanassiou, Christos G., Frank H. Arthur, and J. E. Throne. 2017. Insect Pests of Stored Products. Amsterdam: Elsevier.
Врсте које спадају у секундарне складишне штеточине имају значајну улогу у каснијим фазама складиштења, јер се њихова бројност повећава након оштећења зрна, што доводи до секундарног губитка квалитета и безбедности хране.Hagstrum, David W., and Bhadriraju Subramanyam. 2009. Stored‑Product Insect Resource. St. Paul, MN: AACC International Press. https://www.sciencedirect.com/book/9781891127663/stored‑product‑insect‑resource
Најзначајније секундарне штеточине из реда Coleoptera су Cryptolestes ferrugineus, Oryzaephilus surinamensis, Tribolium castaneum и Tribolium confusum. Ларве неколико врста пламенаца (Pyralidae), укључујући представнике родова Ephestia, Cadra и Corcyra, оштећују спољашњи омотач зрна или плода и хране се унутрашњим садржајем, али развој се не одвија унутар зрна.Вукајловић, Филип Н. 2021. Утицај исхране на животни циклус и морфолошку варијабилност Plodia interpunctella (Lepidoptera: Pyralidae). Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Природно-математички факултет, Крагујевац.
Присуство секундарних штеточина често указује на већ постојеће проблеме у складишном систему (лоша хигијена, висока влажност или недовољна контрола примарних штеточина).
Галерија
Референце
Категорија:Штеточине