Пиринчани мољац (Corcyra cephalonica) је космополитска врста лептира из породице пламенаца (Pyralidae) и једна од мање значајнијих штеточина ускладиштених житарица у тропским и суптропским регионима, али је широко распрострањен и у умереним подручјима, где се јавља пре свега у складиштима. Напада пиринач, кукуруз, пшеницу, јечам, сирак, као и бројне прерађене производе од жита, а причињава штете и на легуминозама, уљарицама, зачинима и сушеном воћу. У Србији још увек није утврђено присуство ове врсте, али услед глобалног отопљавања, потенцијално би могао да буде присутан у складиштима и силосима, нарочито у условима повишене температуре и влажности.

У тропским пределима, пиринчани мољац има економски значај због способности да брзо развија бројне генерације и да изазове значајне губитке у маси и квалитету зрна. Преферира топлију климу и често се јавља у екваторијалним регионима Азије, Африке и Кариба. Ређе се јавља дубље у копну или у умеренијим подручјима, јер је ту у компетицији са чешћом врстом термофилног мољца, Cadra cautella, са којом се често меша и погрешно идентификује. Пиринчани мољац се убраја у секундарне штеточине, али у условима јаке инфестације може нападати и релативно здрава зрна.

Систематика и распрострањеност Пиринчани мољац припада реду Lepidoptera, породици Pyralidae и потпородици Galleriinae. Првобитно је описан у Индији, одакле се проширио у друге делове света путем трговине житарицама. Данас је распрострањен у Азији, Африци, Америци и Европи.

Опис врсте Одрасли лептири имају распон крила 8-13 mm. Предња крила су сивкасто-браон боје са неправилним тамнијим шарама, док су задња крила светлија, готово беличаста, са дугим ресама. Тело је прекривено густим љуспицама, а антене су нитасте.

Имага су активни претежно ноћу. Лете слабо и најчешће се задржавају у близини извора хране. Усни апарат је редукован, те се имага углавном не хране.

Јаја су ситна, елипсастог облика и беличасте боје.

Ларве (гусенице) су беле боје, у каснијим ступњевима дужине 15-20 mm. Препознатљиве су по рубу трбушних спирала задебљаних на једној (задњој) страни.

Животни циклус Животни циклус пиринчаног мољца обухвата четири стадијума: јаје, ларву, лутку и имаго. Женка полаже између 150 и 300 јаја директно на зрна или у њихову непосредну близину. Развиће јаја траје од 4 до 8 дана, након чега се излегу ларве које одмах почињу да се хране. Ларве су жућкастобеле боје, са тамном главом, и достижу дужину до 20 mm. Ларвени развој траје 4–6 недеља и представља фазу у којој настају највеће штете. Ларве се хране површинским слојевима зрна, али истовремено испредају свилене нити којима повезују више зрна у компактне грудвице. Ова појава доводи до механичког оштећења и погоршања квалитета складиштеног материјала, као и до развоја плесни. Улуткавање се одвија унутар свиленог кокона, најчешће међу зрнима или у пукотинама складишних објеката. Стадијум лутке траје 7–12 дана. Комплетан животни циклус може бити завршен за 35–60 дана, у зависности од температуре и влажности. При температури од 30°C и релативној влажности ваздуха од 75%, развиће од јајета до имага траје 27 дана. У повољним условима може имати 3–6 генерација годишње.

Значај и штете Штете изазване пиринчаним мољцем укључују директан губитак масе зрна, контаминацију изметом и свиленим нитима, као и секундарну микробиолошку контаминацију. Нападнуто зрно губи клијавост и тржишну вредност, што је посебно значајно код семенског материјала.

Мере сузбијања Сузбијање пиринчаног мољца заснива се на превентивним и директним мерама. Од великог значаја су хигијена складишта, одржавање ниске влажности и температуре, као и брз промет робе. За мониторинг се користе феромонске клопке.

У случају јаке инфестације примењују се физичке мере (хлађење, загревање) и хемијске методе, укључујући фумигацију. Биолошка контрола подразумева употребу природних непријатеља, пре свега паразитоидних осица.

Референце

Категорија:Мољци