15. август (15.08.) је 227. дан у години по грегоријанском календару (228. у преступној години). До краја године има још 138 дана.

Догађаји

1057 — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. 1261 — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство). 1444 — Сегедински мир 1534 — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније. 1834 — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије. 1843 — У Копенхагену отворен Тиволи парк. 1914 – Први светски рат: Почетак Церске битке, прве савезничке победе у Првом светском рату. 15-24. август 1914. 1914 — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 km, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920. 1914 – World War I: Beginning of the Battle of Cer, the first Allied victory of World War I. 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918 — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти. 1944 — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945 — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ. 1947 — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан. 1948 — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри. 1950 — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи. 1960 — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго. 1962 — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте. 1965 — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту. 1969 — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку. 1971 — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти. 1973 — Окончано је америчко бомбардовање Камбоџе према одредбама Кејс-Черчовог амандмана који је забранио војне операције у Лаосу, Камбоџи и Северном и Јужном Вијетнаму након Париских мировних преговора. 1975 — У војном пучу убијен председник Бангладеша Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972. 1990 — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад. 1994 — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирез Санчес, познат као „Карлос Шакал“. 1995 — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону. 1996 — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992—95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи. 1998 — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи. 2000 — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић. 2001 — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника. 2002 — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима. 2012 — Бацач Сијетл маринерса Феликс Ернандез имао је савршену утакмицу против Тампа беј рејса. 2021 — Кабул, главни град Авганистана, пао је у руке Талибана; председник Ашраф Гани је напустио државу.

Рођења 1195 — Свети Антун Падовански, португалски католички свештеник и фратар фрањевачког реда. (прем. 1231) 1769 — Наполеон I Бонапарта, француски државник и војсковођа. (прем. 1821) 1771 — Волтер Скот, шкотски књижевник, најпознатији по писању историјских романа. (прем. 1832) 1824 — Јован Илић, српски песник и политичар. (прем. 1901) 1827 — Лудвиг Ангерер, аустријски фотограф. (прем. 1879) 1860 — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга. (прем. 1924) 1880 — Јевто Дедијер, српски географ и писац. (прем. 1918) 1883 — Иван Мештровић, хрватски и југословенски вајар и архитекта. (прем. 1962) 1892 — Луј де Број, француски физичар. (прем. 1987) 1896 — Герти Кори, америчка биохемичарка, добитница Нобелове награде за физиологију (1947). (прем. 1957) 1912 — Венди Хилер, енглеска глумица. (прем. 2003) 1925 — Оскар Питерсон, канадски џез пијаниста и композитор . (прем. 2007) 1929 — Петар Шелохонов, руски глумац. (прем. 1999) 1931 — Ото Лого, српски вајар. (прем. 2016) 1946 — Тони Робинсон, енглески глумац, комичар, писац и ТВ водитељ. 1949 — Роберт Киршнер, амерички астроном. 1954 — Стиг Ларсон, шведски књижевник, новинар и активиста. (прем. 2004) 1957 — Жељко Иванек, словеначко-амерички глумац. 1957 — Миодраг Лома, српски историчар књижевности, германиста, редовни професор Опште књижевности на Катедри за Општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду и дописни члан Српске академије наука и уметности. 1963 — Алехандро Гонсалес Ињариту, мексички редитељ, продуцент и сценариста. Златан Клокић, политичар 1966 — Оливера Јовићевић, српска новинарка и ТВ водитељка. 1968 — Дебра Месинг, америчка глумица. 1972 — Бен Афлек, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. 1973 — Небојша Крупниковић, српски фудбалер. 1974 — Наташа Хенстриџ, канадска глумица и модел. 1979 — Јасмин Хукић, босанскохерцеговачки кошаркаш. 1983 — Лари О’Банон, амерички кошаркаш. 1986 — Тијана Арнаутовић, канадско-српски модел. 1988 — Бобан Марјановић, српски кошаркаш. 1989 — Џо Џонас, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан групе -{Jonas Brothers}-. 1990 — Џенифер Лоренс, америчка глумица. 1991 — Филип Младеновић, српски фудбалер. 1993 — Алекс Окслејд-Чејмберлен, енглески фудбалер. 1994 — Рашон Томас, амерички кошаркаш. 1994 — Косуке Хагино, јапански пливач. 2002 — Стефан Митровић, српски фудбалер.

Смрти 423 — Хонорије, западноримски цар. (рођ. 384) 1038 — Свети Стефан Мађарски, мађарски краљ (рођ. отприлике 975) 1929 — Лука Ћеловић, српски патриота, политичар и добротвор. (рођ. 1854) 1990 — Виктор Цој, руски музичар. (рођ. 1962)

Празници и дани сећања Дан независности (Индија)