22. август (22.08) је 234. дан у години по грегоријанском календару (235. у преступној години) До краја године има још 131 дана.

Догађаји

1138 — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу. 1485 — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор. 1567 — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике. 1642 — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. 1777 — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса. 1791 — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција. 1859 — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“. 1864 — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију. 1878 — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. По старом календару 10.августа 1878.године. 1910 — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом. 1914 — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда. 1941 — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. 1942 — Бразил је објавио рат силама Осовине. 1964 — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици. 1971 — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес. 1991 — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације. Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа. 1995 — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија. 1996 — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

Рођења 1848 — Павле Јуришић - Штурм, генерал српске војске. (прем. 1922) 1854 — Милан Обреновић, српски кнез и краљ. (прем. 1901) 1862 — Клод Дебиси, француски композитор. (прем. 1918) 1874 — Макс Фердинанд Шелер, немачки филозоф. (прем. 1928) 1902 — Лени Рифенштал, немачка глумица, редитељка и филмска продуценткиња. (прем. 2003) 1904 — Денг Сјаопинг, кинески државник. (прем. 1997) 1917 — Већеслав Хољевац, хрватски политичар и загребачки градоначелник (прем. 1970) 1920 — Реј Бредбери, амерички књижевник. (прем. 2012) 1925 — Михаило Ђурић, српски филозоф и социолог, члан САНУ. (прем. 2011) 1925 — Миливој Југин, српски ваздухопловни инжењер, конструктор и публицист. (прем. 2013) 1933 — Урош Гловацки, српски глумац. (прем. 2020) 1933 — Силва Кошћина, италијанска глумица. (прем. 1994) 1936 — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. (прем. 2019) 1942 — Мира Адања Полак, српска новинарка и продуценткиња, истраживачица, ауторка и ТВ водитељка. 1953 — Бошко Ђорђевић, српски фудбалер. (прем. 2026) 1959 — Роберт Ходел, немачки слависта, компаратиста, преводилац и инострани члан од 2015. године Српске академије наука и уметности. 1963 — Тори Ејмос, америчка музичарка. 1964 — Матс Виландер, шведски тенисер. 1966 — Џиза, амерички хип-хоп музичар. 1967 — Лејн Стејли, амерички музичар, најпознатији као певач групе -{Alice in Chains}-. (прем. 2002) 1971 — Ричард Армитиџ, енглески глумац. 1971 — Војин Ћетковић, српски глумац. 1973 — Кристен Виг, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и продуценткиња. 1974 — Ивана Петерс, српска музичарка. 1975 — Обина Екезије, нигеријски кошаркаш. 1982 — Живко Гоцић, српски ватерполиста. 1986 — Ендреј Блач, америчко-филипински кошаркаш. 1986 — Лејси Харт, америчка порнографска глумица. 1987 — Миша Зверев, немачки тенисер руског порекла. 1987 — Драгана Косјерина, српска новинарка и ТВ водитељка. 1989 — Сеад Шеховић, црногорски кошаркаш. 1995 — Дуа Липа, енглеска музичарка.

Смрти 408 — Стилихон, римски војсковођа. 1350 — Филип VI Валоа, француски краљ (рођ. отприлике 1293) 1485 — Ричард III Јорк, енглески краљ. (рођ. 1452) 1883 — Иван Тургењев, руски писац. (рођ. 1818) 1942 — Михаил Михајлович Фокин, руски балетски играч, кореограф и педагог. (рођ. 1880) 1958 — Роже Мартен ди Гар, француски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1937. (рођ. 1881) 1976 — Жуселино Кубичек, бразилски политичар, председник Бразила од 1956 до 1961. године (рођ. 1902) 1978 — Џомо Кенијата, председник Кеније. (рођ. 1894) 2001 — Фред Хојл, британски астроном и математичар. (рођ. 1915) 2010 — Стјепан Бобек, југословенски фудбалски репрезентативац и стручњак. (рођ. 1923) 2012 — Шиме Кроња, доајен југословенског новинарства и борац НОБ. (рођ. 1923)

Празници и дани сећања 1864 — Потписана Женевска конвенција о заштити рањеника за време трајања ратних дејстава, која је била увод у оснивање Међународног црвеног крста. Српска православна црква данас прославља: Свети апостол Матија Свети мученик Антоније