16. август (16.08) је 228. дан у години по грегоријанском календару (229. у преступној години) До краја године има још 137 дана.
Догађаји
1717 — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци. 1777 — Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона. 1780 — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност. 1812 — Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе. 1819 — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг. 1858 — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана. 1919 — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представника Демократске странке и Социјалдемократске партије. 1953 — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ. 1960 — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике. 1960 — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012. 1974 — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу. 1994 — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике. 1995 — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија. 1997 — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса. 1999 — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата. 2000 — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавајући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде. 2002 — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа. 2003 — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.
Рођења 1832 — Вилхелм Вунт, немачки психолог, филозоф и лингвиста, познат као зачетник експерименталне психологије. (прем. 1920) 1845 — Габријел Липман, луксембуршко-француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1908). (прем. 1921) 1878 — Исидор Бајић, српски композитор, педагог и издавач. (прем. 1915) 1892 — Харолд Фостер, канадско-амерички цртач и сценариста стрипова. (прем. 1982) 1904 — Вендел Мередит Стенли, амерички биохемичар и вирусолог, добитник Нобелове награде за хемију (1946). (прем. 1971) 1905 — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза. (прем. 1944) 1913 — Менахем Бегин, израелски политичар, 6. премијер Израела, добитник Нобелове награде за мир (1978). (прем. 1992) 1920 — Чарлс Буковски, амерички књижевник. (прем. 1994) 1928 — Ен Блајт, америчка глумица и певачица. (прем. 2026) 1929 — Бил Еванс, амерички џез пијаниста и композитор. (прем. 1980) 1929 — Хелмут Ран, немачки фудбалер. (прем. 2003) 1933 — Џули Њумар, америчка глумица. 1942 — Џон Чалис, енглески глумац. (прем. 2021) 1946 — Лесли Ен Ворен, америчка глумица и певачица. 1950 — Неда Украден, српска певачица. 1950 — Мирко Цветковић, српски економиста и политичар, премијер Србије (2008—2012). 1953 — Мирослав Миша Алексић, српски музичар, најпознатији као басиста групе Рибља чорба. (прем. 2020) 1954 — Џејмс Камерон, амерички редитељ, сценариста и продуцент. 1958 — Анџела Басет, америчка глумица. 1958 — Мадона, америчка музичарка и глумица. 1962 — Стив Карел, амерички глумац, комичар, продуцент, сценариста и редитељ. 1963 — Кристин Кавана, америчка глумица. (прем. 2014) 1965 — Горан Баре, хрватски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Мајке. 1968 — Славиша Јокановић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1968 — Матеја Свет, словеначка алпска скијашица. 1970 — Фабио Казартели, италијански бициклиста. (прем. 1995) 1974 — Дидје Киш, швајцарски алпски скијаш. 1974 — Никола Куљача, српски ватерполиста. 1980 — Ванеса Карлтон, америчка музичарка. 1983 — Никос Зисис, грчки кошаркаш. 1985 — Кристин Милиоти, америчка глумица и певачица. 1986 — Одри Битони, америчка порнографска глумица. 1987 — Ана Мандић, српска глумица. 1989 — Муса Сисоко, француски фудбалер. 1990 — Филип Кљајић, српски фудбалски голман. 1990 — Рина Савајама, јапанско-британска музичарка, глумица и модел. 1992 — Дијего Шварцман, аргентински тенисер. 1996 — Рашад Вон, амерички кошаркаш. 2001 — Јаник Синер, италијански тенисер. 2002 — Талија Рајдер, америчка глумица.
Смрти 1921 — Петар I Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. (рођ. 1844) 1949 — Маргарет Мичел, америчка књижевница. (рођ. 1900) 1956 — Бела Блашко, амерички филмски глумац мађарског порекла. (рођ. 1882) 1973 — Селман Ејбрахам Ваксман, амерички микробиолог пореклом украјински Јеврејин. (рођ. 1888) 1974 — Наталија Бјелајац, рођено име Антонија Јаворник (Марибор, 1893 – Београд, 1974) била је српска хероина, болничарка и наредник српске војске у Балканским и Првом светском рату. 1975 — Жак Конфино, лекар и писац. (рођ. 1892) 1977 — Елвис Пресли, амерички музичар. (рођ. 1935) 1984 — Душко Радовић, српски писац. (рођ. 1922) 1993 — Стјуарт Гренџер, амерички глумац. (рођ. 1913) 2002 — Сабри ел Бана, палестински герилски вођа, познатијег као Абу Нидал. 2003 — Иди Амин Дада, угандски диктатор. (рођ. 1923) 2005 — Александар Гомељски, руски кошаркаш и тренер. (рођ. 1928) 2016 — Жоао Авеланж, бразилски спортиста, представник Бразила у МОК-у и дугогодишњи председник ФИФА. (рођ. 1916)