11. август

11. август (11.08.) је 223. дан у години по грегоријанском календару (224. у преступној години). До краја године има још 142 дана.

Догађаји 480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј. 355 — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 490 — Теодорих и његов савезник Аларих II су поразили Одоакрову војску у бици код Аде. 1492 — Прва папска конклава сазвана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу Александара VI. 1804 — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870 — Основана Палилулска полу-гимназија, касније Друга београдска гимназија 1898 — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанско-америчког рата. 1914 — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1918 — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919 — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934 — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943 — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Макензи Кинг. 1951 — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952 — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960 — Чад проглашава независност. 1966 — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972 — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1973 — Почетак хип хоп културе, музике и покерета који је створен на журци Back to School Jam, а диск џокеј је био Кул Херк. 1979 — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртивши свих 178 особа у оба авиона. 1984 — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999 — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003 — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

Рођења 1814 — Иван Мажуранић, хрватски песник, лингвиста и политичар. (прем. 1890) 1897 — Инид Блајтон, енглеска књижевница, позната по делима намењеним деци. (прем. 1968) 1902 — Алфредо Бинда, италијански бициклиста. (прем. 1986) 1911 — Гојко Николиш, српски лекар, историчар, дипломата и академик, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије. (прем. 1995) 1931 — Гојко Суботић, српски историчар уметности. 1934 — Данило Бата Стојковић, српски глумац. (прем. 2002) 1935 — Владимир Величковић, српски сликар. (прем. 2019) 1943 — Первез Мушараф, пакистански генерал и политичар, председник Пакистана (2001—2008). (прем. 2023) 1944 — Ијан Макдермид, шкотски глумац и редитељ. 1946 — Милан Гутовић, српски глумац. (прем. 2021) 1950 — Стив Вознијак, амерички рачунарски инжењер, програмер и предузетник, суоснивач компаније Епл. 1953 — Халк Хоган, амерички глумац, рвач и рок басиста. (прем. 2025) 1960 — Томислав Ивковић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1965 — Вајола Дејвис, америчка глумица и продуценткиња. 1967 — Масимилијано Алегри, италијански фудбалер и фудбалски тренер. 1968 — Ана Ган, америчка глумица. 1970 — Ђанлука Песото, италијански фудбалер. 1978 — Бранислав Јевтић, српски глумац и сценограф. 1983 — Крис Хемсворт, аустралијски глумац. 1988 — Патрик Милс, аустралијски кошаркаш. 1991 — Милица Павловић, српска певачица. 1995 — Лука Вилдоза, аргентински кошаркаш. 1997 — Елена Китић, српска певачица. 2006 — Саво Дрезгић, српски кошаркаш.

Смрти 480. п. н. е. — Леонида I, краљ Спарте. 353 — Магненције, римски узурпатор. 1253 — Клара из Асизија, италијанска присталица Фрање Асишког. (рођ. 1194) 1456 — Јанош Хуњади, војвода Трансилваније. (рођ. 1387) 1464 — Николас од Кусе, немачки филозоф и математичар. (рођ. 1401) 1563 — Бартоломе де Ескобедо, шпански композитор. 1578 — Педро Нуњес, португалски математичар. (рођ. 1502) 1614 — Лавинија Фонтана, италијанска сликарка. (рођ. 1552) 1774 — Тифејн де ла Роше, француски писац. (рођ. 1722) 1813 — Хенри Џејмс Пај, енглески поетичар (рођ. 1745) 1844 — Јернеј Копитар је био словеначки лингвиста и слависта. 1882 — Ђена Брановачки, српски народни добротвор. (рођ. 1841) 1891 — Александар Бугарски, је био архитекта. 1919 — Ендру Карнеги, индустријалаца и филантроп из Шкотске (рођ. 1835) 1939 — Џин Бугати, италијански дизајнер аутомобила (рођ. 1909) 1956 — Џексон Полок, амерички уметник (рођ. 1912) 1973 — Карл Зиглер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде (рођ. 1898) 1987 — Сергије Димитријевић био је правник, економиста, историчар и нумизматичар. 1987 — Живко Чинго, македонски приповедач, романописац и драматург. (рођ. 1935) 1988 — Ен Ремзи, америчка глумица (рођ. 1929) 1996 — Рафаел Кубелик, чешки диригент и композитор (рођ. 1914) 1996 — Баба Ванга, бугарска пророчица (рођ. 1911) 2003 — Арманд Борел, швајцарски математичар (рођ. 1923) 2003 — Херб Брукс, амерички тренер хокеја на леду (рођ. 1937) 2008 — Властимир Гаврик, српски сценограф . (рођ. 1928) 2014 — Владимир Беара, југословенски фудбалски репрезентативац, голман, српске националности. (рођ. 1928) 2014 — Робин Вилијамс, амерички глумац . (рођ. 1951)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог мученика Калиника Свету мученицу Серафиму Свету мученицу Теодотију Светог мученика Јевстатија Мцхетског Тајван - Дан заљубљених Зимбабве - Дан хероја Куи Зи (2005), седми дан седмог месеца у кинеском календару