мини|Марко Краљевић (1857), насликао Ђура Јакшић

Циклус Краљевића Марка је скуп народних епских песама о легендарном јунаку Марку Краљевићу. Вук Караџић је записао да „никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића” и запазио да се песме о њему свуда могу чути и да често почињу стихом: „Пије вино Краљевићу Марко”.

Марко Краљевић је једина личност наше прошлости који је опеван у сопственом циклусу, превазилазећи својом обимношћу многе друге циклусе. За разлику од косовских, песме о Марку Краљевићу немају заједничку фабуларно-композицијску окосницу већ су повезане искључиво ликом јунака о којем певају. Једна од најстаријих познатих је Марко Краљевић и брат му Андријаш коју је Петар Хекторовић записао 1555. на Хвару.

Старије песме, међутим, не стављају у први план његове антитурске борбе, већ се везују за опште, интернационалне теме као што су друговање, женидба, борба са натприродним бићима, попут вила, и црним ратницима (Арапима), али и поред бројних песама, о њему постоје и многа прозна предања: о рођењу, стицању снаге, налажењу Шарца, о разним подвизима, као и о смрти.

Песме су прикупљали, поред Хекторовића, и Вук Караџић, Валтазар Богишић и други. Вуку су певали или казивали песме многи народни певачи, међу којим су остали били: Старац Милија, Тешан Подруговић, Старац Рашко, Филип Вишњић, Живана Антонијевић и други.

Од низа културноисторијских предања састављена је епска биографија Марка Краљевића од натприродног рођења, стицања снаге и коња Шарца до смрти. Народни певачи подарили су му дуг живот од триста година, и учинили га савремеником и другом великих јунака од 14. до 16. века. Песме су сачувале мало историјских података о њему, али су ипак запамтиле оно што је најважније: његову везу с епохом расула српског царства у којем је његов отац, краљ Вукашин, одиграо најважнију улогу, и његово вазалство са Турцима.

Покушаји објашњења његове епске популарности предмет су бројних научних радова, почев од Вукових првих запажања (1814) па до савремених радова где се трага за основом у историјским сећањима и у посебности његове личности, али и у историјском развоју средине која о Марку пева.

Ликови

Уз Марка Краљевића, народ је створио читав низ споредних личности од којих се посебно издваја његова мајка Јевросима, али су присутни и бројни анахронизми: тако Марко из XIV века другује са јунацима попут Ђурђа Бранковића из XV века и Старине Новака, хајдука из XVI века.

Шарац — коњ Марка Краљевића Краљевић Андрија (брат Андријаш) — Марков млађи брат Мајка Јевросима — у епској традицији, етички узвишена личност коју син увек поштује. Вукашин Мрњавчевић — Марков отац Анђелија — Маркова супруга Змај Огњени Вук (Огњан) — сестрић Урош Нејаки — кум; у песми Урош и Мрњавчевићи Марко је донео одлуку у корист Уроша „по правди Бога истинога” којем с правом припада Душаново царство. Војвода Момчило — ујак Краљевића Марка; по песми Женидба краља Вукашина, Марков отац се оженио Момчиловом сестром Јевросимом која му је родила Марка и Андрију. Вила Равијојла — вила и посестрима Марка Краљевића; њихов сукоб и сестримљење испевано је у познатој песми Марко Краљевић и вила.

Побратими Милош Обилић — легендарни јунак Косовског боја који је по предању погубио турскога султана. По предању, вредност побратимства Марка и Милоша опевано је у песми Марко Краљевић и вила. Реља од Пазара Бег Костадин Алил-ага Филип Маџарин Косанчић Иван Топлица Милан

Противници Турци и Арапи Љутица Богдан Црни Арапин — чест Марков противник с којим се сукоби у многим песмама: Марко Краљевић и Арапин, када спасава ћерку турског цара, и Марко Краљевић укида свадбарину, када укида порез који је наметнуо Арапин. Муса Кесеџија Мина од Костура Ђемо Брђанин — по народном предању, брат Мусе Кесеџије Вуча Џенерал

Остали Угљеша и Гојко Мрњавчевић — Маркови лакоми стричеви у песми Урош и Мрњавчевићи Појазет — по Зуковићу, име турског цара Појазет вероватно потиче од имена Бајазит, јер је Марко био вазал Бајазиту. Сулејман Кћи краља Арапскога Краљ Шишман Лека капетан — арбанашки великаш који се звао Александар. Од три историјске личности тог имена, претпоставља се да се ради о Леки Дукађину. Роксанда — у народним епским песмама стајаће име за жену високог рода, супругу или ћерку владара. Новак ковач — у народним епским песмама стајаће име за доброг ковача који кује оружје великим јунацима. У песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марку је исковао сабљу за мегдан. Ђурађ Бранковић Сибињанин Јанко Старина Новак — према једној народној песми, Марко је од Новака добио коња Шарца „шаренога, па и крилатога, који може гору прелетити”. Игуман Васа и ђак Исаија — према Вишњићевој варијанти Смрт Марка Краљевића, пронашли су га умрлог на планини Урвини и сахранили на Светој Гори под Хиландаром.

Списак песама

Марко Краљевић и брат му Андријаш Дјевојка надмудрила Марка Сестра Леке капетана Женидба Марка Краљевића Женидба Поповић Стојана Лов Марков с Турцима Марко Краљевић и 12 Арапа Марко Краљевић и Алил-ага Марко Краљевић и Арапин Марко Краљевић и бег Костадин Марко Краљевић и вила Марко Краљевић и Вуча џенерал Марко Краљевић и Ђемо Брђанин Марко Краљевић и кћи краља арапскога Марко Краљевић и Љутица Богдан Марко Краљевић и Мина од Костура Марко Краљевић и Муса Кесеџија Марко Краљевић и орао Марко Краљевић и соко Марко Краљевић и Филип Маџарин Марко Краљевић у Азачкој тамници Марко Краљевић укида свадбарину Марко пије уз рамазан вино Марко Краљевић познаје очину сабљу Орање Марка Краљевића Турци у Марка на слави Смрт Марка Краљевића

Референце

Види још Шарац, коњ Марка Краљевића Прилеп, Марков родни град Списак српских епских народних песама Урош и Мрњавчевићи Женидба краља Вукашина Мајка Јевросима Вила Равијојла Урвина планина

Литература

Спољашње везе

Категорија:Српске епске народне песме Категорија:Краљевић Марко