1987

1987. је била проста година.

Догађаји

Јануар 2. јануар — Чадска војска је у бици за Фаду уништила либијску оклопну бригаду.

Фебруар

2. фебруар — Судар аутобуса и камиона код Дољевца, јужно од Ниша - 24 мртвих. 3. фебруар — Матеја Свет је прва Југословенка са медаљом у алпском скијању. 3. фебруар — Мустафа Боуали, вођа Алжирског исламског оружаног покрета, страдао у заседи - покрет се распада, али неки припадници ће наставити активности 1990-тих. 3. — 8. фебруар — Европски шампионат у уметничком клизању одржан у Сарајеву - доминирају совјетски такмичари и Kатарина Вит из Источне Немачке. 4. фебруар — Здравко Чолић ухапшен у Охриду, осумњичен за трговину девизама. 11. фебруар — Тачеризам: Бритиш Аирвејс је приватизован. 17. фебруар — У Италији ратификован споразум о риболову у Тршћанском заливу - словеначки рибари протестују. 19. фебруар — У Kрагујевцу представљена Застава Флорида. 20. фебруар — Роман "Сеобе" Милоша Црњанског проглашен за најбољи страни роман објављен у Француској 1986. 20. фебруар — Либански грађански рат: сиријска војска се враћа у западни Бејрут како би смирила сукоб фракција, примирје у априлу. 22. фебруар — Споразум из Лоувра: владе САД, Јапана, Западне Немачке, Француске, Велике Британије и Kанаде договориле да ће зауставити пад курса долара, зацртан Споразумом из Плазе 1985. - долар ће се опоравити 1988-89. 22. фебруар — Етиопија Менгисту Хаиле Мариам прогласио Народну Демократску Републику Етиопију у којој владајући координациони комитет војске и полиције, Дерг, формално препушта власт цивилној влади (режим пао 1991). 23. фебруар — У јужном сазвежђу Златна риба опажена супернова СН 1987А, први видљива голим оком од 1604. 25. фебруар — Земљотрес на Kопаонику магнитуде 4,1, има мање материјалне штете. 25. фебруар — Почетак Фосфоритног рата у Естонској ССР, успешна кампања против рудника фосфорита, антиципација покрета за независност. 26. фебруар — Скандал са постером за Дан младости: Неуе Слоwенисцхе Kунст прилагодила нацистички постер. 26. фебруар — У складу са смерницама ММФ-а, у СФРЈ замрзнуте плате на четири месеца, осим у случају повећане продуктивности - у марту долази до таласа штрајкова. 28. фебруар — Петорица погинулих у челичани Шторе код Цеља када се преврнуо суд са растопљеним железом.

Март 4. март — Амерички председник Роналд Реган је у телевизијском обраћању преузео пуну одговорност за незаконите акције у афери Иран-Контра.

Април

24. април — Председник Председништва ЦК СК Србије, Слободан Милошевић, посетио Косово Поље где је разговарао са локалним руководством и окупљеним Србима на њиховом митингу. Народ се жалио на насиље милиције, на шта је Милошевић одговорио: „Нико не сме да вас бије“.

Мај

15. мај — Лазар Мојсов изабран за председника Председништва СФРЈ. 17. мај — Ирачки ратни авион F-I Мираж испалио је две егзосет ракете на амерички војни брод УСС Старк који је патролирао Персијским заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара. 27. мај — Порто је освојио Куп европских шампиона победом у финалу над Бајерном. 28. мај — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на Црвени трг, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.

Јун

12. јун — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине.

Јул

1. јул — Убијен либански премијер Рашид Kарами за шта ће бити осуђен Самир Геагеа; следи Селим Хос (до 1990). 4. јул — Ратни злочинац из Другог светског рата Kлаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен у Француској на доживотну робију (умро 1991). 5. јул — Црни тигрови, самоубилачко крило Тамилских тигрова, извели први напад - малим камионом са експлозивом убијено најмање 39 војника у кампу код Џафне. 11. јул — УН су за петомилијардитог становника планете прогласиле Матеја Гаспара, дечака новорођеног у Загребу (шестомилијардити ће званично бити рођен у Сарајеву октобра 1999.). 18 - 25. јул — 34. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Већ виђено". 20. јул — Авганистанско-совјетски рат: објављено да ће се Совјети повући из Авганистана (завршено 1989). 20 - 31. јул — Талас врућине у Грчкој с температурама преко 40 Ц, више од 1.000 мртвих. 22. јул — У Лондону убијен палестински карикатуриста Наџи ал-Али. 23. јул — Масакр у Јеан-Рабелу на северу Хаитија: најмање 139 беземљаша убијено по налогу земљопоседника. 23. - 24. јул — Kримски Татари дефилују у Москви за повратак на Kрим. 24. јул — Почиње Операција Еарнест Вил: америчке снаге штите танкере у кувајтском власништву од иранских напада у Персијском заливу (до септембра 1988), један танкер, МВ Бридгетон, већ првог дана оштећен од мине. 25. јул — Секретар за трговину САД Малколм Балдриџ Јр. погинуо на родеу. 28. јул — Обрушавање стења код Валтелине на северу Италије, 53 погинулих. 29. јул — Потписан споразум између Индије и Шри Ланке: примирје у грађанском рату, долазе индијски миротворци (до 1990, Рајив Гандхи ће због овога бити убијен 1991). 30. јул — Припадник шриланканске почасне страже ударио пушком индијског премијера Раџива Гандија. 31. јул — Током Хаџа у Меки дошло до сукоба иранских ходочасника и саудијских редарственика и стампеда у коме је страдало 400 људи.

Август

1. август — Покренут је МТВ Еуропе (од 2021. МТВ Глобал), први приказани спот је Монеy фор Нотхинг. 1. август — Мајк Тyсон (21) освојио ИБФ титулу - од марта има ВБА а од прошле године и ВБЦ титулу, тако да постаје први тешкаш са сва три појаса, у медијима влада "Тајсон манија". 4. август — Федерална комисија за комуникације САД укинула Доктрину правичности, којом се од РТВ станица захтевало да правично и балансирано преносе контроверзна питања. 5. август — Светски шампионат у кошарци за млађе од 19 у Бормију: Југославија победила САД у финалу (Kукоч, Ђорђевић, Дивац, Рађа...). 7. август — Вевчански случај: Сукоб милиције и мештана у селу Вевчани у СР Македонији. 7. август — У Гватемали потписан Ескуипуласки мировни споразум за Централну Америку. Kостарикански председник Оскар Ариас ће добити Нобелову награду за мир. 9. август — Гранични спор између Kолумбије и Венезуеле: колумбијска корвета улази у Венецуелански залив, што изазива кризу до 19. 8. када су у подручје послати венецуелански авиони. 9. август — Пропали војни кадет (19) убио седам људи у Мелбоурну. 11. август — Алан Гринспан је нови шеф Федералне резерве САД након Паула Волкера (до 2006). 14. август — Земљотрес у подручју Kраљево - Богутовачка Бања. 15. август — "Борба" пише да је "Агрокомерц" емитовао менице без покрића у износу од 22.000 милијарди старих динара - комбинат из Велике Kладуше је претходних година сматран за "гиганта на јаким темељима". 16. август — Нортвест Аирлајнс Флајт 255: авион пао на полетању из Детроита, 156 мртвих. 17. август — Рудолф Хес (93) пронађен мртав у ћелији затвора Шпандау. 17. август — Штефи Граф први пут број 1 на WТА листи, уместо Мартине Навратилове - с прекидима до 1997, смењује се са Моником Селеш и Арантом Санчез Викарио. 18. август — Прва жртва строгог новог закона о стечајима у СФРЈ је грађевинско предузеће Титоградски Kомбинат - од 2600 радника отпуштено 1600. 19. август — Хунгерфордски масакр: појединац убио 16 људи у Енглеској. 23. август — Састанак у Хирвепарку у Естонији на годишњицу Пакта Молотов-Рибентроп, једно од првих протестних окупљања против режима. 26. август — Договорен Монтреалски протокол на Бечку конвенцију о заштити озонског омотача из 1985, наведени су правно обавезујући циљеви редукције хемијских агенаса (на снази од 1989). 28. август — Афера Агрокомерц: ухапшен директор Интерне банке Агрокомерц, још 17 под истрагом - новине пишу о меницама без покрића у кладушком гиганту Агрокомерц и луксузном животу Фикрета Абдића; председник СИВ Микулић изјавио да неће бити савезне помоћи за фирму. 30. август — Деветоро мртвих у судару два аутомобила код Запрешића.

Септембар 3. септембар — У касарни ЈНА у Параћину, војник Азиз Кељменди усмртио је на спавању четири војника, а шесторицу ранио. 24. септембар — Драгиша Павловић је на Осмој седници ЦК СКС разрешен чланства у Председништву ЦК СК Србије. 27. септембар — На 8. седници Централног комитета Савеза комуниста Србије тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића је однела победу над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића.

Октобар 6. октобар — Јан Тиман је победио на шаховском турниру у Тилбургу. 19. октобар — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе.

Новембар

18. новембар — 31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас.

Децембар 8. децембар — Израелски оклопни транспортер је у саобраћајној несрећу усмртио четири палестинске избеглице на граничном прелазу са појасом Газе, изазвавши Прву интифаду. 14. децембар — Иван Стамболић разрешен дужности председника Председништва СР Србије, и на његово место дошао пензионисани генерал ЈНА, Петар Грачанин. 20. децембар — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота.

Рођења

Јануар 2. јануар — Нађа Хигл, српска пливачица 4. јануар — Абубакар Умару, камерунски фудбалер 7. јануар — Стефан Бабовић, српски фудбалер 9. јануар — Паоло Нутини, шкотски музичар 11. јануар — Џејми Варди, енглески фудбалер 12. јануар — Наја Ривера, америчка глумица, певачица и модел (прем. 2020) 12. јануар — Салваторе Сиригу, италијански фудбалски голман 15. јануар — Анђела Булатовић, црногорска рукометашица 20. јануар — Еван Питерс, амерички глумац 20. јануар — Марко Симончели, италијански мотоциклиста (прем. 2011) 20. јануар — Роберт Фара, колумбијски тенисер 24. јануар — Луис Суарез, уругвајски фудбалер 24. јануар — Вејн Хенеси, велшки фудбалер 25. јануар — Ивана Вуковић, српска глумица 26. јануар — Себастијан Ђовинко, италијански фудбалер 26. јануар — Гојко Качар, српски фудбалер 26. јануар — Ригоберто Уран, колумбијски бициклиста 27. јануар — Иван Паунић, српски кошаркаш

Фебруар 2. фебруар — Жерард Пике, шпански фудбалер 4. фебруар — Луција Шафаржова, чешка тенисерка 5. фебруар — Хенри Голдинг, британско-малезијски глумац, модел и ТВ водитељ 5. фебруар — Дарен Крис, амерички глумац и музичар 5. фебруар — Хана Селимовић, српска глумица 5. фебруар — Кертис Џерелс, амерички кошаркаш 7. фебруар — Бри Бенет, америчка порнографска глумица 8. фебруар — Хави Гарсија, шпански фудбалер 8. фебруар — Каролина Костнер, италијанска клизачица 9. фебруар — Мајкл Б. Џордан, амерички глумац и продуцент 9. фебруар — Роуз Лезли, шкотска глумица 12. фебруар — Жереми Шарди, француски тенисер 14. фебруар — Едисон Кавани, уругвајски фудбалер 17. фебруар — Анте Томић, хрватски кошаркаш 18. фебруар — Скин Дајмонд, америчка порнографска глумица 19. фебруар — Суад Шеховић, црногорски кошаркаш 20. фебруар — Мајлс Телер, амерички глумац 21. фебруар — Ешли Грин, америчка глумица и модел 21. фебруар — Елен Пејџ, канадска глумица и продуценткиња 22. фебруар — Серхио Ромеро, аргентински фудбалер 23. фебруар — Бојан Божовић, српски тенисер и тениски тренер 23. фебруар — Марија Петронијевић, српска глумица и ТВ водитељка 24. фебруар — Марко Ђурковић, српски кошаркаш 27. фебруар — Миленко Тепић, српски кошаркаш 28. фебруар — Антонио Кандрева, италијански фудбалер

Март 1. март — Кеј Си Риверс, амерички кошаркаш 1. март — Кеша Сиберт, америчка музичарка 5. март — Блаж Кавчич, словеначки тенисер 5. март — Ана Чакветадзе, руска тенисерка 8. март — Сара Ренар, хрватска музичарка 16. март — Џамонт Гордон, амерички кошаркаш 19. март — Милош Теодосић, српски кошаркаш 24. март — Рамирес, бразилски фудбалер 28. март — Кегни Лин Картер, америчка порнографска глумица (прем. 2024)