десно|безоквира|237x237п 1977. је била проста година.
Догађаји
Јануар 7. јануар — Настала је Повеља 77. 18. јануар — У авионској несрећи близу Сарајева погинуо је председник владе СФР Југославије Џемал Биједић. 19. јануар — Пао је снег у Мајамију, Флорида, једини пут у историји. 20. јануар — Џими Картер је наследио Џералда Форда на месту председника САД.
Фебруар
16. фебруар — Алија Сиротановић, вишеструки ударник, добио Заставу 750 ("Фићу") на поклон у Крагујевцу.
Март мини|90px|Земљотрес у Румунији, 4. март 4. март — У разорном земљотресу у Румунији с епицентром у источним Карпатима, погинуло око 1570 људи. 27. март — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два "боинга 747", холандске компаније КЛМ и америчке Пан-Ам, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима.
Април
7. април — Фракција црвене армије убила је немачког савезног тужиоца и његовог шофера на семафору у Карлсруеу. 8. април — Објављен је први албум групе -{The Clash}-. 22. април — Оптичко влакно је први пут употребљено за пренос телефонског саобраћаја. 26. април — Отворена њујоршка дискотека "Студио 54".
Мај 1. мај — У пуцњави и паници на првомајском окупљању у Истанбулу, погинуле су 34 особе. 15. мај — Свечано отворен "Центар Сава". 25. мај — У САД је одржана премијера филма Звездани ратови.
Јун мини|90px|Нова држава 5. јун — На Сејшелима присталице премијера Франца Алберта Ренеа државним ударом су сврнуле председника Џејмса Менкама и увеле просовјетски једнопартијски режим. 15. јун — Одржани први демократски избори у Шпанији након Франкове смрти. 15. јун — У Београду су одржани прелиминарни састанци земаља потписница Хелсиншког споразума из 1975. 18. јун — Убијен је Драгиша Кашиковић, заједно са деветогодишњом поћерком Иванком Милошевић у Чикагу, у редакцији листа „Слобода”. Избоден је оштрим предметом тачно шездесетчетири пута а поћерка Иванка са педесетчетири убода. 27. јун — Џибути је добио независност.
Јул 5. јул — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута. 8. јул — Чланак у албанским новинама индиректно осуђује кинеску политику — знаци раздора две земље после 17 година. 13. јул — Због распада електро-система, Њујорк 25 сати без струје — нереди, пљачке,
Август 10. август — Ухваћен је серијски убица Давид Берковиц. 15. август — У Врњачкој Бањи је отворен први Фестивал филмског сценарија. 15. август — У склопу пројекта СЕТИ ухваћен Wow! сигнал. 16. август — Умро је Елвис Пресли. 20. август — Лансиран Војаџер 2. 28. август — Концерт код Хајдучке чесме (музички догађај): Бијело дугме је одржало концерт код Хајдучке чесме, на београдском Кошутњаку.
Септембар 3. септембар — У продају је пуштен рачунар Commodore PET. 5. септембар — Лансиран Војаџер I, након кратког одлагања. 5. септембар — Фракција црвене армије је киднаповала председника Удружења послодаваца (убивши тројицу полицајаца и возача), и затражила ослобађање затворених другова. 6. септембар — У Јужној Африци, полиција је на смрт претукла Стива Бика.
Октобар
11. октобар — Убијен председник Северног Јемена Ибрахим ал-Хамди, следи генерал Ахмад ал-Гхасхми који ће такође бити убијен после осам месеци. 15. октобар — У Шпанији изгласан Закон о амнестији, прозван "Пакт заборава" - емигранти се могу вратити у земљу али односи се и на франкистичке злочине. 13. октобар — Немачка јесен: четворица Палестинаца отела Луфтхансин авион и одвела га у Сомалију, траже пуштање РАФ-оваца. 20. октобар — Погибија тројице чланова бенда Линyрд Скинyрд у авионској несрећи. 20. октобар — Војска принудила на оставку тајландског премијера Тханина Kраивицхиена, непомирљивог антикомунисту, следи умеренији Kриангсак Чаманан (до 1980). 26. октобар — У Сомалији забележен последњи случај богиња (годишњица искорењивања те болести). 27. октобар — Парламентарне формације у Шпанији постижу Пакт из Монцлое за демократију и економско-социјални план (инфлација у земљи је око 27%).
Новембар
1. новембар — Откривен астероид 2060 Хирон, први од Kентаура. 2. новембар — Најгора олуја у модерној историји Атине, 38 мртвих. 8. новембар — Сан Франциско изабрао Харвија Милка за градског супервизора, први отворено геј изабрани службеник у великом америчком граду. 8. новембар — У Вергини откривен недирнути гроб Филипа II Македонског. 10. новембар — Шпанија примљена у Савет Европе. 15. новембар — Шах Мохамед Реза Пахлави у посети Вашингтону; сукоб између антишаховских студената и довезених ројалиста, сузавац захватио и званице испред Беле куће. Почињу и протести и нереди студената у Техерану. 16. новембар — Основан Институт за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Kаменици. 19. новембар — Египатски председник Анвар Садат постао први вођа арапског свијета који је службено посјетио Израел где се сусрео с тамошњим премијером Менахемом Бегином те одржао говор о трајном миру у регији. 19. новембар — ТАП Португал Флајт 425: португалски авион пао на Мадеири, 131 погинули. 21. новембар — У Београду одржан први од 18 финалних шаховских мечева Борис Спаски - Виктор Kорчној (трају до јануара). 22. новембар — ТЦП/ИП, будући интернет протокол, повезује 3 од 111 нодова АРПАНЕТ-а. 22. новембар — Бритиш Ервајз инаугурира редовну линију Конкордом Лондон - Њујорк. 24. новембар — Амнестија 725 затвореника у СФРЈ, од тога 218 политичких - међу њима и Михајло Михајлов. 29. новембар — Отворена брана на Тиси код Новог Бечеја, чиме је после 20 година завршена изградња Kанала Дунав – Тиса – Дунав.
Децембар
1. децембар — Први лет пројекта Локхед Хаве Блуе, претходника F-117 најтхока. 2 —5. децембар — Самит Арапске лиге у Триполију: замрзавање односа са Египтом.. 6. децембар — Проглашена номинална независност јужноафричког "бантустана" Бантустана (укинута 1994). 16. децембар — Вијетнамске снаге улазе у Kампучију. 22. децембар — Снажна експлозија житне прашине у елеватору жита у Вествего, Луизијана, 36 мртвих. 29. децембар — На Ибру, на северозападу Kосова, затворена је након четири године градње брана Газиводе, највећа насута у Европи, висока 107 м. То је део хидросистема "Ибар - Лепенац".
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Основана југословенска забавњачка група "Рокери с Мораву“. Групу основао Борис Бизетић, а поред њега у групи су били Звонко Миленковић, Бане Анђеловић, и Бранко Јанковић. Википедија:Непознат датум — Почела је масовна производња првог правог личног рачунара, Apple II.
Рођења
Јануар 1. јануар — Дона Арес, босанскохерцеговачка певачица (прем. 2017) 1. јануар — Хасан Салихамиџић, босанскохерцеговачки фудбалер 8. јануар — Амбер Бенсон, америчка глумица, редитељка, списатељица и продуценткиња 9. јануар — Скуни Пен, амерички кошаркаш 13. јануар — Орландо Блум, енглески глумац 14. јануар — Хуан Пабло Раба, колумбијски глумац 19. јануар — Нада Шаргин, српска глумица 21. јануар — Фил Невил, енглески фудбалер и фудбалски тренер 23. јануар — Вељко Петковић, српски одбојкаш 24. јануар — Андрија Герић, српски одбојкаш 24. јануар — Мишел Хунцикер, швајцарско-италијанска ТВ водитељка, глумица, модел и певачица 25. јануар — Стефан Миленковић, српски виолиниста 25. јануар — Наташа Миљковић, српска новинарка и ТВ водитељка 26. јануар — Винс Картер, амерички кошаркаш 31. јануар — Кери Вошингтон, америчка глумица
Фебруар 2. фебруар — Шакира, колумбијска музичарка и играчица 3. фебруар — Деди Јанки, порторикански музичар, музички продуцент и глумац 4. фебруар — Гавин Дегро, амерички музичар 5. фебруар — Иван Ђурђевић, српски фудбалер и фудбалски тренер 11. фебруар — Мајк Шинода, амерички музичар и музички продуцент 13. фебруар — Иван Дудић, српски фудбалер 13. фебруар — Михајло Пјановић, српски фудбалер 14. фебруар — Кадел Еванс, аустралијски бициклиста 15. фебруар — Миленко Аћимовић, словеначки фудбалер 19. фебруар — Ђанлука Замброта, италијански фудбалер и фудбалски тренер 20. фебруар — Стефон Марбери, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер 21. фебруар — Стив Франсис, амерички кошаркаш 24. фебруар — Флојд Мејведер мл., амерички боксер 24. фебруар — Перица Огњеновић, српски фудбалер и фудбалски тренер 27. фебруар — Гога Секулић, српска певачица
Март 2. март — Крис Мартин, енглески музичар, члан групе -{Coldplay}- 3. март — Ронан Китинг, ирски музичар, ТВ водитељ и глумац 3. март — Нинослав Марјановић, српски кошаркаш 6. март — Јоргос Карагунис, грчки фудбалер 8. март — Џејмс ван дер Бик, амерички глумац (прем. 2026) 10. март — Робин Тик, амерички музичар и музички продуцент 11. март — Стефан Арсенијевић, српски редитељ 16. март — Моника Круз, шпанска глумица и плесачица 17. март — Тамар Бракстон, америчка музичарка и глумица 18. март — Вили Сањол, француски фудбалер и фудбалски тренер 24. март — Дарко Спалевић, српски фудбалер 24. март — Џесика Частејн, америчка глумица 26. март — Имер Алију, македонски политичар
Април 2. април — Мајкл Фасбендер, ирски глумац 5. април — Јонатан Ерлих, израелски тенисер 14. април — Кристијано Занети, италијански фудбалер и фудбалски тренер 11. април — Римантас Каукенас, литвански кошаркаш 13. април — Тадеј Ваљавец, словеначки бициклиста 14. април — Миливоје Ћирковић, српски фудбалер 14. април — Роб Макелхени, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент 14. април — Сара Мишел Гелар, америчка глумица 15. април — Дејан Милојевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2024) 16. април — Фредрик Јунгберг, шведски фудбалер и фудбалски тренер 17. април — Горан Друлић, српски фудбалер 17. април — Фредерик Магле, дански композитор, оргуљаш и пијаниста 23. април — Кал Пен, амерички глумац и политичар 23. април — Џон Сина, амерички рвач, глумац и репер 24. април — Вања Милачић, српска глумица
Мај 7. мај — Владимир Ивић, српски фудбалер и фудбалски тренер 8. мај — Теодорос Папалукас, грчки кошаркаш 8. мај — Хуан Игнасио Санчез, аргентинско-шпански кошаркаш 9. мај — Марек Јанкуловски, чешки фудбалер 10. мај — Ник Хајдфелд, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1 13. мај — Саманта Мортон, енглеска глумица 16. мај — Миливоје Витакић, српски фудбалер 16. мај — Мелани Лински, новозеландска глумица 17. мај — Пабло Прихиони, аргентински кошаркаш и кошаркашки тренер 19. мај — Мануел Алмунија, шпански фудбалски голман 22. мај — Жан-Кристоф Перо, француски бициклиста 24. мај — Јелена Ђокић, српска глумица 26. мај — Лука Тони, италијански фудбалер 29. мај — Масимо Амброзини, италијански фудбалер 29. мај — Слободан Тркуља, српски музичар 30. мај — Сабина Вајрача, босанскохерцеговачко-америчка редитељка, сценаристкиња и продуценткиња
Јун 1. јун — Сара Вејн Калис, америчка глумица 1. јун — Данијела Харис, америчка глумица и редитељка 1. јун — Предраг Шупут, српски кошаркаш 2. јун — Закари Квинто, амерички глумац и продуцент 4. јун — Алекс Манингер, аустријски фудбалер (прем. 2026) 7. јун — Ивана Јордан, српска певачица 8. јун — Канје Вест, амерички музичар, музички продуцент, модни дизајнер и предузетник 9. јун — Предраг Стојаковић, српски кошаркаш 12. јун — Предраг Матерић, српски кошаркаш 20. јун — Гордан Гиричек, хрватски кошаркаш 23. јун — Џејсон Мраз, амерички музичар 25. јун — Фернанда Лима, бразилска глумица, модел и ТВ водитељка 27. јун — Раул Гонзалез, шпански фудбалер 29. јун — Зулејка Робинсон, енглеска глумица
Јул 1. јул — Веселин Петровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер 1. јул — Лив Тајлер, америчка глумица и модел 5. јул — Никола Кифер, немачки тенисер 6. јул — Макс Мирни, белоруски тенисер 8. јул — Кристијан Абијати, италијански фудбалски голман 8. јул — Мајло Вентимилија, амерички глумац, редитељ и продуцент 10. јул — Чуетел Еџиофор, енглески глумац, певач, редитељ и сценариста 13. јул — Ешли Скот, америчка глумица и модел 17. јул — Тифани Тејлор, амерички еротски фото-модел 18. јул — Александар Морозевич, руски шахиста 18. јул — Кели Рајли, енглеска глумица