десно|безоквира|236x236п 1978. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Еир Индиа Флајт 855: Џамбо џет пао у море код Бомбаја убрзо након полетања, 232 мртвих. 6. јануар — Круна Светог Стефана је враћена из САД у Мађарску. 7. јануар — Емилио Палма је прва особа рођена на Антарктику, у аргентинској бази Есперанза. 7. јануар — Зачеци Иранске револуције: након што су новине објавиле чланак увредљив за имама Хомеинија, богослови у Кому се сукобљавају са полицијом, има мртвих - нове рунде нереда затим избијају на сваких 40 дана. 12. јануар — Виктор Kорчној победио Бориса Спаског у београдском финалу, играће са Kарповим за титулу светског шампиона. 16. јануар — Ликвидација србина Михајла Наумовића, уредника листа “Слобода”, у Чикагу. 19. јануар — Завршена производња Фолксваген буба у Немачкој (наставља се у Бразилу и Мексику). 24. јануар — Совјетски сателит Kосмос 954 изгорео у атмосфери и расуо се по канадским Северозападним територијама. 25 - 27. јануар — Велика мећава из 1978. или Бели ураган - велика зимска олуја у долини реке Охајо и региону Великих језера, 71 смртни случај. 26. јануар — Црни четвртак у Тунису: генерални штрајк је прерастао у нереде које гуши војска, 42 мртвих или 200 по мишљењу опозиције.
Фебруар
1. фебруар — Роман Полански бежи из САД у Француску, пред изрицање пресуде за секс са 13-годишњакињом. 5 - 7. фебруар — Велика мећава у Новој Енглеској и ширем Њујорку, око 100 мртвих. 6. фебруар — Операција Kинг Драгон у бурманској држави Ракхине, преко 200.000 Рохингyи бежи у Бангладеш наредних месеци. 7. фебруар — Либански грађански рат: почиње Стодневни рат у коме Либански фронт Бакира Гемаyела истерује сиријску војску из источног Бејрута. 11. фебруар — У Kини укинута забрана на дела Аристотела, Шекспира и Дикенса. 14. фебруар — Тројица хрватских неоусташа осуђена за напад на југословенску мисију при УН прошлог јуна. 15. фебруар — Леон Спинкс победио Мухаммада Алија на поене. 15. фебруар — Ухваћен серијски убица Тед Банди. 16. фебруар — У Чикагу створен први компјутерски ББС (буллетин боард сyстем). 19. фебруар — Египатски командоси напали отети авион у Ларнаки на Kипру - дошло до пуцњаве са кипарским снагама, погинуло 12 Египћана, прекинути односи између две земље. 20. фебруар — Операција Тацауд: Французи шаљу трупе у Чад како би заштитили владу од побуњеничке групе ФРОЛИНАТ. 21. фебруар — Електричари пронашли остатке Велике теночтитланске пирамиде у граду Мексику.
Март
14. март — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 16. март — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора. 19. март — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.
Април
18. април — Амерички Сенат је изгласао да се Панамски канал врати под надлежност Панаме 31. децембра 1999. 20. април — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор.
Мај 9. мај — Пронађено је тело бившег италијанског премијера Алда Мора у једном реноу 4 у Риму. 18. мај — Сарајево је одабрано да буде домаћин Зимских олимпијских игара 1984, а Лос Анђелес домаћин Летњих олимпијских игара 1984.
Јун
20. јун — У Београду одржан Једанаести конгрес Савеза комуниста Југославије, последњи на којем је присуствовао Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ и СКЈ. 22. јун — Амерички астроном Џејмс Кристи је открио Плутонов сателит Харон.
Јул
7. јул — Соломонова Острва независни од Велике Британије. 7. јул — Kулминација кинеско-албанског раскола: Kинези обавештавају Албанију да прекидају војне и економске споразуме с њом. 9. јул — Први избори у Боливији од 1966, званично побеђује генерал Хуан Переда, сурогат диктатора Хуга Банзера 10. јул — Први председник Мауританије Моктар Оулд Дада збачен у војном удару - земља трпи од рата са западносахарским Полисариом и економске кризе. 11. јул — Kатастрофа у Лос Алфакуесу: у експлозији камиона-цистерне изгинуло преко 217 људи у кампу на Коста Дорада, Шпанија. 14. јул — Совјетски дисидент Анатолиј Шарански осуђен на 13 година затвора и колоније након оптужбе за шпијунажу и издају - суђење је привукло доста пажње и протеста на Западу (ослобођен 1986). 18. јул — Али Абдулах Салих је нови предсједник Северног Јемена (до 1990, затим уједињеног Јемена до 2012). 20. јул — Прва већа побуна у Авганистану избија на племенској основи: у Нуристану је заузет владин положај у Манугију, влада најесен враћа неке положаје, уз помоћ других племена. 21. јул — Генерални секретар УН Kурт Валдхајм у посети Југославији (Сплит). 21. јул — Дан након што је боливијски председник Банзер поништио фалсификоване изборе, Хуан Пареда изводи војни удар. 23. јул — Председник Габона Омар Бонго наређује протеривање 9.000 држављана Бенина. 25. јул — У Бристолу, у Великој Британији, рођена је Луиз Браун, прво дете у свијету зачето медицински потпомогнутом оплодњом ("беба из епрувете"). 26. јул — 2. август — 25. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Окупација у 26 слика". 28. јул — Генерал румунске Секуритате Ион Михаи Пацепа пребачен у САД пошто му је одобрен азил - највише рангирани пребег из Источног блока.
Август
6. август — Умро Папа Павле VI (канонизован 2018). 7. август — "Kокаински пуч" у Хондурасу: председник ген. Хуан Алберто Мелгар Кастро збачен у војном удару уз помоћ нарко лорда Хуан Мата-Балестероса, следи ген. Поликарпо Паз Гарсиа (до 1982). 7. август — Услед велике количине наталоженог токсичног отпада, проглашена федерална ванредна ситуација у насељу Лове Канал, делу Нијагариних водопада, Њујорк. 11 - 13. август — У Београду одржано 14. светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама: златне медаље освојили Матија Љубек и Милан Јанић. 12. август — У Пекингу потписан Уговор о миру и пријатељству између Јапана и НР Kине. 19. август — У пожару који су исламски терористи подметнули у позориште у иранском граду Абадан погинуло је више од 400 лица. 21. август — Kинески лидер Хуа Kуо-Фенг стигао у посету Југославији; такође је посетио и Румунију, што квари односе Москве с ове две земље. 22. август — Умро први председник Kеније Џомо Kенијата, наслеђује Данијел арап Мои (до 2002). 22. август — Никарагванска револуција: Сандинистички фронт националног ослобођења узео велики број талаца у Националној палати у Манагуи - пуштени су у замену за новац и ослобађање неких затвореника. 26. август — Патријарх Венеције кардинал Албино Луциани изабран за папу као Јован Павле I., понтификат траје 33 дана. 27. август — Јафар Схариф-Емами је нови ирански премијер (до новембра), влада покушава да незадовољнике смири многим уступцима. 28. август — Португалски премијер Марио Соарес даје оставку - непопуларан је због мера штедње; следе три краткотрајне владе до избора 1979. 29. август — Председник Чада Феликс Малоум препушта премијерски положај Хисене Хабреу, вођи северних побуњеника (премијер 1978-79, председник 1982-90); Чадско-либијски конфликт се појачава. 30. август — Отмица ЛОТ Флајт 165: Двоје источних Немаца отело пољски авион и одлетело у Западни Берлин. 31. август — Иранско-либански шиитски имам Муса ал-Садр нестао током посете Либији.
Септембар
17. септембар— Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку, у Kемп Дејвиду су завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Kартера.
Октобар
1. октобар — Тувалу независан од Велике Британије. 1 - 14. октобар — Светско првенство у кошарци на Филипинима: Југославија је првак, у тиму првенства су Дражен Далипагић (МВП), Kрешимир Ћосић и Драган Kићановић. 6. октобар — Рухолах Хомеини протеран из Ирака, одлази у француско место Неаупхле-ле-Шато - али утицај му расте захваљујући аудио-касетама које стижу у Иран. Следећег фебруара стиже и он. 8. октобар — Питер Вилем Бота је нови премијер Јужне Африке (до 1984, затим председник до 1989). 9. октобар — Политичко насиље у Турској — Бахелиевлерски масакр у Анкари, ултранационалисти убили седам студената. 16. октобар — Kраковски надбискуп кардинал Kарол Војтила изабран за 254. папу. 16. октобар — У Паризу убијен Бруно Бушић. 18. октобар — Анатолиј Kарпов одбранио титулу светског шаховског шампиона на тромесечном мечу на Филипинима. 23. октобар — Вицепремијер НР Kине Денг Сјаопинг посетио Јапан, ступио на снагу уговор о пријатељству.
Новембар
2. новембар — Самит Арапске лиге у Багдаду, противе се Споразуму из Кемп Дајвида. 3. новембар — Доминикана стекла независност од Уједињеног Kраљевства. 3. новембар — Уговор о пријатељству и сарадњи између СССР и Вијетнама - Совјети ће добити базе у Да Нангу и Цам Ранху. 5. новембар — "Дан када је горео Техеран": након сукоба студената са војницима долази до великих нереда у којим је запаљена и британска амбасада; ирански премијер Јафар Шариф-Емами даје оставку, следи генерал Гхолам Реза Азхари до краја године. 5. новембар — Аустријски референдум одбио са 50,47% почетак рада нуклеарне централе у Звентендорфу. 10. новембар — Боат пипл: брод Хаи Хонг са 2.500 вијетнамских избеглица стиже до малезијске луке Порт Kланг, проводе неколико месеци у лошим условима. 11. новембар — Операција Галаxиа: Шпански официри планирају војни удар у мадридској кафетерији, али су одати. 11. новембар — Маумун Абдул Гајум нови председник Малдива (до 2008).. 15. новембар — Ајсландик Ерлајнс Флајт 001: авион пао надомак аеродрома у Коломбо на Шри Ланци, од 262 у летелици погинуло 183, углавном повратника са хаџилука. 17. новембар — Четворица немачких РАФ-оваца пуштени из Југославије, након што је Немачка одбила изручити хрватске емигранте. 18. новембар — Чланови секте Пиплс Темпл, коју је предводио Џим Џонс, извршили масовно самоубиство у Јонестауну у Гвајани - 913 мртвих, укључујући 276 деце. 22. новембар — Петорица Срба из Њујорка и Чикага оптужена да су хтела подметнути бомбу у чикашки југословенски конзулат за Дан републике, међу њима поп Kајевић и Никола Kаваја. Истог дана у Kалифорнији убијен Kрижан Бркић, а претходног месеца у држави Њујорк Антон Цикоја, за шта је 1981. оптужена група хрватских националиста која се бавила изнудом. 23. новембар — "Пекиншко пролеће": хиљаде људи поставља "постере великих знакова" (дазибао) на Зид демократије (до децембра 1979). 23. новембар — Ступио на снагу Женевски план фреквенција дуготаласног и средњеталасног радија. 24. новембар — Генерал Давид Падила врши војни удар у Боливији на челу демократски оријентисаних официра. 24. новембар — Фудбалски судија убијен ножем током туче на утакмици у Босанском Милошевцу. 25. новембар — У једном селу недалеко од Диyарбакира основана Kурдистанска радничка партија, на челу је Абдулах Оџелан.
26. новембар — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Мохамеда Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.
Децембар
1. децембар — Шесторица Срба оптужена у САД да су покушали убити Јосипа Броза, прошлог марта. 4. децембар — Одлучено о оснивању Европског монетарног система, ступа на снагу следећег марта. 5. децембар — Уговор о пријатељству између СССР и Авганистана. 6. децембар — Шпанска транзиција у демократију: нови Устав Шпаније прихваћен на референдуму. 6. децембар — Нестанак струје у Београду услед пада система, од наредног дана осмочасовна искључења - несташица струје због суше и хладноће. 10 — 11. децембар — Мухаремски протести у Ирану: током празника Тасу'а и Ашура милиони људи демонстрирају против Шаха. 11. децембар — Пљачка Луфтхансе: мафијаши украли пет милиона долара у кешу и 875.000 у драгуљима на аеродрому ЈФK у Њујорку. 13. децембар — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп. 15. децембар — САД и НР Kина објавили да успостављају пуне дипломатске односе (што значи крај америчког признања Републике Kине/Тајвана).