мини|десно|Олег од Новгорода на походу на Цариград - илустрација у једном од каснијих преписа. Повест минулих летаPovijest minulih leta ili Nestorov letopis. Beograd: IKP 'Nikola Pašić' (2003) (стсл. Повсть времяньныхъ лтъ; ; ) је најстарији руски летопис, настајао је крајем -{XI}- и почетком -{XII}- века у Печерском манастиру код Кијева. Познат и као Примарна хроника или Несторова хроника, по писцу летописа, монаху Нестору.
Прва редакција је Несторова из 1113. године. Поред ње постоје редакције из 1116. (која је прерада прве, урађена по налогу кнеза Владимира Мономаха (1113—1125)), 1118, 14. и 15. века. Централни мотив хронике је јединство Русије и глорификација Хришћанства, а само дело је састављено на основу тринаест различитих извора. Хроника прати руску државу од њеног настанка до почетка -{XII}- века односно 1110. године, а кроз цео летопис се провлачи идеја о неопходности заједничког деловања руских кнезова против заједничких непријатеља и престанак међусобних сукоба међу њима.
Говори о томе кад се руски народ први пут помиње у црквеним изворима – 866. године, за време светог патријарха Константинопољског Фотија; о томе како су свети равноапостолни Ћирило и Методије стварали словенску писменост, о Крштењу свете равноапостолне Олге у Константинопољу. Несторова хроника сведочи о првом православном храму у Кијеву (945. г.), о исповедничком подвигу светих Варјага-мученика (983.г.), о „испитивању вера“ од стране светог равноапостолног Владимира (986. г.) и о Крштењу Русије (988. г.). Првом руском историчару дугујемо податке о првим митрополитима Руске Цркве, о настанку Печерске обитељи, о њеним оснивачима и подвижницима. Преподобни Нестор је био очевидац пожара и разарања Печерске обитељи 1196. године. Равноапостолни Владимир је главни јунак Несторових Повести. Летописац га пореди са Јованом Крститељем. Подвизи и живот кнеза приказани су подробно и са љубављу. У летопису је дато богословско осмишљавање историје отаџбине. Духовна дубина, историјска веродостојност и патриотизам „Повести о прошлим годинама“ уврстили су је у ред дела светске писмености.
Летописац је завештао Печерским иноцима да наставе његово животно дело. Мошти преподобног Нестора пребивају нетрулежне у Ближњим пештерама Лавре.
Одломци из Спева Почетак Ево повести минулих лета: Откуд је пошла Руска земља, Ко у Кијеву поче први да кнезује и Откад је постала Руска земља По мнозѣхъ же временѣхъ сѣлѣ суть словени по Дунаеви, кде есть нынѣ Угорьская земля и Болгарьская. От тѣхъ словенъ разидошася по земьли [...] А се ти же словѣне: хорвати бѣлии, серпь и хорутане.
И живяху в мирѣ поляне, и древляне, и северо, и радимичи, и вятичи и хорвати.
В лѣто 6415. Иде Олегъ на Грѣкы, Игоря оставивъ Кыевѣ. Поя же множьство варягъ, и словѣнъ, [...], и радимичи, и хорваты...
В лѣто 6450. Семеонъ иде на хорваты, и побѣженъ бысть хорваты, и умре, оставивъ Петра, сына своего, княжить.
Въ лѣто 6501. Иде Володимиръ на Хорваты. Пришедшю же ему с войны хорватьской, и се печенѣзѣ придоша...
Референце
Литература
Спољашње везе Повест минулих лета или Несторов летопис
Категорија:Кијевска Русија Категорија:Руска књижевност Категорија:Словенска писменост