Манастир Покајница је женски манастир Епархије браничевске, Српске православне цркве. Првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију Светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Историја Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.
Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године.
Старешине манастира
Васијан Мишић, (1953—1977) Тадеј Штрбуловић, (1977—1978) Герасим Животић, (1978—1986) Стефан Ђурђевић, (1986—1992) Иларија Сретеновић, (1992—2003) Евгенија Николић, (2003—2025)
Галерија
Види још Списак споменика културе у Подунавском округу Црквина у Великој Плани
Референце
Литература
Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година. О манастиру на сајту Манастири-цркве
Спољашње везе Листа споменика Манастир Покајница
Категорија:Цркве брвнаре у Србији П Категорија:Споменици културе од изузетног значаја у Србији Категорија:Туристичке атракције у Србији Категорија:Верски објекти у Великој Плани Категорија:Православни манастири Категорија:Споменици културе у Подунавском округу Категорија:Народно неимарство