Фобије представљају посебан облик страха који се везује за одређене објекте, ситуације, места или активности. Особе које доживљавају фобијски стах, свесне су да је он нереалан, нелогичан или чак претеран. Реч фобија потиче од грчке речи фобос што значи бекство, ужас, паника, страх. Фобије обично резултирају брзом појавом страха и присутне су више од шест месеци. Погођени ће се потрудити да избегну ситуацију или приговор, у степену већем од стварне опасности. Ако се предмет или ситуација не могу избећи, они доживљавају значајно узнемирење. Остали симптоми могу бити несвестица, која се може јавити у фобији од крви или повреде и напади панике, који се често могу наћи у агорафобији. Отприлике 75% оних са фобијама има више фобија.
Фобије се могу поделити на специфичне фобије, социјалне и агорафобије. Специфичне фобије укључују оне према одређеним животињама, ситуацијама у природном окружењу, крви или повредама и специфичним ситуацијама. Најчешћи су страх од паука, страх од змија и страх од висине. Специфичне фобије могу бити узроковане негативним искуством са предметом или ситуацијом у раном детињству. Социјална фобија је када се особа плаши ситуације због бриге да ће је други осуђивати. Агорафобија је страх од ситуације услед потешкоће или немогућности бекства.
Препоручује се да се одређене фобије лече терапијом излагања, у којој се особа упознаје са ситуацијом или предметом док се страх не реши. Лекови нису корисни за специфичне фобије. Социјална фобија и агорафобија често се лече неком комбинацијом саветовања и лекова. Лекови који се користе укључују антидепресиве, бензодиазепине или бета-блокаторе.
Специфичне фобије погађају око 6–8% људи у западном свету и 2–4% људи у Азији, Африци и Латинској Америци у датој години. Социјална фобија погађа око 7% људи у Сједињеним Државама и 0,5–2,5% људи у остатку света. Агорафобија погађа око 1,7% људи. Жене су погођене фобијама приближно два пута чешће од мушкараца. Типично, почетак фобије је око 10-17 година, а стопе су све мање са повећањем старости. Они са фобијама имају већи ризик од самоубиства.
Дефиниција и симптоми Фобија је облик анксиозног поремећаја који је дефиниран упорним и претераним страхом од предмета или ситуација. Фобије обично резултирају брзим појавом страха и трају више од шест месеци. Погођени ће се потрудити да избегну ситуацију или предмет, у степену већем од стварне опасности. Ако се предмет или ситуација не могу избећи, они доживљавају значајне невоље. Остали симптоми могу укључивати несвестицу, која се може појавити у фобији на крв или фобији од озледе, и напади панике, који се често јављају код агорафобије. Око 75% оних с фобијама има их више.
Када особа која пати од фобије дође у контакт, или зна да ће ускоро доћи у контакт са стварима и ситуацијама којих се боји, она развија неке акутне физичке симптоме. Анксиозност се може презентовати великим бројем симптома, а различити људи реагују различитим симптомима. Симптоми напада су: брзо лупање срца, губљење даха, бол у прсима, црвењење и знојење, осећај болести и слабост, дрхтање руку или целог тела, сметеност, сува уста. Искуство може бити тако неугодно интензивно да болесник често мисли да проживљава акутни срчани удар. Неке особе осећају реакцје свог тела тако израженим екстремним и ван контроле да имају осећај да су тек посматрачи целе ситуације, тј. своје паничне реакције.
Колико је чест овај поремећај
Неке су фобије чешће од других. Чак 10% људи осети фобију због летења, одласка зубару или призора крви годишње. Такве реакције се описују као једноставне фобије. Социјалне фобије су ређе, 25/1000 особа ће их искусити у току једне године. Агорафобију ће имати 30/1000 људи, а код жена ће бити дупло више заступљена. Статистике кажу да се фобије нешто чешће јављају код жена а и да највећи број особа развија симптоме између 20-30-те године живота. До данас је описано и проучено негде око 200 фобија, мада неки сматрају да их има око 500. Ипак ситуација или објекат страха може бити и ирационалан па је стварни број фобија немогуће одредити.
Разлике између фобије и страха
Да би постојање страха указивало на фобичан поремећај потребно је да страх омета свакодневно функционисање особе, или да особа због њега трпи. Значи особа не болује од фобије уколико се читав живот бојала нпр. змија, али јој тај страх није сметао. Дакле о фобији се говори онда кад страх ствара поремећаје у понашању и онемогућава обављање уобичајених животних функција. Овде се спомињу појмови фобички карактер и фобичка одбрана. Фобички карактер се односи на личност која избегава све ситуације које могу створити фобију, а фобичка одбрана се односи на било које поступке у којима се избегавају фобичке ситуације. Највиши одговорни чинилац настанка фобије је дечји страх. Неке дечје фобије нестају на прагу пубертета, али мањи део може да се пренесе и у одрасло доба. Често није лако ни докучити код одраслих да ли је то нека нова појава, или поново активирана фобија из детињства. Често се првобитни објекат страха, замени неким другим, новим, а прави узрок бива потиснут. То је механизам настанка фобија.
Врсте фобија Постоји више врста специфичних фобија који се темеље на страху од различитих објеката или ситуација:
Фобије од животиња: на пример страх од пса, змије, инсеката или мишева. То је најучесталија специфична фобија. Ситуацијске фобије: укључују страх од специфичне ситуације, нпр. страх од летења авионом, вожње аутомобилом, страх од лифтова, страх од затвореног простора. Фобије од природне околине: страх од висине, олује, воде. Фобије од крви, инјекција и озледа: обухвата страх и од медицинских захвата. Остале фобије: страх од падања, гласних звукова, страх од замаскираних особа (нпр. клауна код деце).
Особа може имати више од једне специфичне фобије.
А Аблутофобија – страх од прања или купања Акарофобија – страх од свраба или инсеката који га сврбе Ацерофобија – страх од киселости Ахлуофобија – страх од таме Акустикофобија – страх од буке Акрофобија – страх од висине Аерофобија – страх од промаје, гутања ваздуха или штетних материја у ваздуху Аероакрофобија – страх од отворених високих места Аеронаузифобија – страх од повраћања услед ваздушне болести Агатеофобија – страх од лудила Аглиофобија – страх од бола Агорафобија – страх од отворених простора или од гужве на јавним местима попут пијаца, страх од напуштања сигурног места Аграфобија – страх од сексуалног злостављања Агризоофобија – страх од дивљих животиња Агирофобија – страх од улице или преласка улице Аихмофобија – страх од игала или шиљастих предмета Аилурофобија – страх од мачака Албуминурофобија – страх од болести бубрега Алекторофобија – страх од пилића Алгофобија – страх од бола Алиумфобија – страх од чешњака Алодокафобија – страх од мишљења Алтофобија – страх од висине Аматофобија – страх од прашине Амаксофобија – страх од вожње у аутомобилу Амбулофобија – страх од ходања Амнесифобија – страх од амнезије Амихофобија – страх од огреботина или огреботина Анаблефобија – страх од погледа горе Анкраофобија – страх од ветра (анемофобија) Андрофобија – страх од мушкараца Анемофобија – страх од промаје или ветра (анкраофобија) Ангинофобија – страх од ангине, гушења или ускости Англофобија – страх од Енглеске или енглеске културе итд Ангрофобија – страх од беса или љутње Анкилофобија – страх од непокретности зглоба Антрофобија или антофобија – страх од цвећа Антропофобија – страх од људи или друштва Антлофобија – страх од поплава Ануптафобија – страх да не остану слободни Апеиропхобиа – страх од бесконачности Афенфозмфобија – страх од додира (-{Haphephobia}-) Апифобија – страх од пчела Апотемнофобија – страх од особа с ампутацијама Арачибутyропхобиа – страх од путера од кикирикија који се лепи за уста Арахнефобија или Арахнофобија – страх од паука Аритмофобија – страх од бројева Аренфобија – страх од мушкараца Арзонфобија – страх од ватре Астенофобија – страх од несвестице или слабости Астрафобија или астрапофобија – страх од грома и грома (цераунофобија, кераунофобија) Астрофобија – страх од звезда или небеског свемира Асиметрифобија – страх од асиметричних ствари Атаксиофобија – страх од атаксије (мишићна некоординација) Атаксофобија – страх од нереда или неуредности Ателофобија – страх од несавршености Атефобија – страх од пропасти или рушевина Атазагорафобија – страх од заборава или игнорисања или заборављања Атомософобија – страх од атомских експлозија Атихифобија – страх од неуспеха Аулофобија – страх од флауте Аурофобија – страх од злата Аурорафобија – страх од северног светла Аутодисомофобија – страх од онога који има лош мирис Аутоматонофобија – страх од лутки вентрилоквиста, аниматроничних створења, воштаних статуа – свега што лажно представља жива бића Аутомизофобија – страх од прљавштине Аутофобија – Страх да будете сами или од себе Авиофобија или авиатофобија – страх од летења
Б Бацилофобија – страх од микроба Бактериофобија – страх од бактерија Балистофобија – страх од пројектила или метака Барофобија – страх од гравитације Батмофобија – страх од степеница или стрмих падина Батофобија – страх од дубине Батофобија – страх од висине или близине високих зграда Батрахофобија – страх од водоземаца, као што су жабе, тритони, даждевњаци итд Базофобија или базифобија – неспособност за стајање, страх од ходања или пада Белонефобија – страх од игле и иглама (-{aihmofobija}-) Библиофобија – страх од књига Бленофобија – страх од слузи Богифобија – страх од баука или баук Бољшефобија – страх од бољшевика Ботанофобија – страх од биљака Бромидрозифобија или бромидрофобија – страх од телесних мириса Бронтофобија – страх од грома и грмљавине Буфонофобија – страх од крастача
Ц Цаинолофобија или цаинофобија – страх од било чега новог, новост Ценофобија или центофобија – страх од нових ствари или идеја Цераунофобија или цераунофобија – страх од грома и грома (астрафобија, астрапофобија) Цибофобија – страх од хране (ситофобија, ситиофобија) Циклофобија – страх од бицикла Цимофобија или кимофобија – страх од таласа или покрета попут таласа Цинофобија – страх од паса или бесноће Ципридофобија или циприфобија или циприанофобија или ципринофобија – страх од проститутки или венеричне болести
Д Дачофобија – страх од Холанђана Децидофобија – страх од доношења одлука Дефекалоезиофобија – страх од болних покрета црева Деипнофобија – страх од разговора за ручком или вечером Декстрофобија – страх од предмета на десној страни тијела Дементофобија – страх од лудила Демофобија – страх од гужве (агорафобија) Демонофобија или демонофобија – страх од демона Дендрофобија – страх од дрвећа Дентофобија – страх од зубара Дерматофобија – страх од кожних лезија Дерматосиофобија или дерматофобија или дерматопатофобија – страх од кожних болести Дидаскалеинофобија – страх од поласка у школу Дијабетофобија – страх од дијабетеса Дикефобија – страх од правде Динофобија – страх од вртоглавице или вртлога Диплофобија – страх од двоструког вида Дипсофобија – страх од пијења Дишабилиофобија – страх од свлачења пред неким Дисморфофобија – страх од деформације Диспозофобија – страх од бацања ствари, нагомилавање Дистихифобија – страх од несрећа Доксофобија – страх од изражавања мишљења или примања похвала Доматофобија – страх од куће или боравка у кући (еикофобија, оикофобија) Дорафобија – страх од крзна или коже животиња Дромофобија – страх од преласка улице
Е Еикофобија – страх од кућног окружења (доматофобија, оикофобија) Еизоптрофобија – страх од огледала или од гледања себе у огледалу Екцлесиофобија– страх од цркве Екофобија – страх од куће Еквинофобија – страх од коња Електрофобија – страх од струје Елеутерофобија – страх од слободе Елурофобија – страх од мачака (аилурофобија) Еметофобија – страх од повраћања Енетофобија – страх од игле Енохлофобија – страх од гужве Еносиофобија или енисофобија – страх од чињења неопростивог гријеха или критике Ентомофобија – страх од инсеката Еозофобија – страх од зоре или дневног светла Ефебифобија – страх од тинејџера Енофобија – страх од вина Епистаксиофобија – страх од крварења из носа