1908. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Експедиција Нимрод Ернеста Схацклетона кренула с Новог Зеланда ка Антарктику. 1. јануар — Ступила на снагу економска нагодба између Аустрије и Угарске. 4. јануар — Мароко: улема Феса прогласила збацивање султана Абделазиза због превелике блискости Французима, и изјаснила се за његовог брата Абделхафида, који се прошле године прогласио султаном у Маракешу. 16. јануар — Kраљ Петар I Kарађорђевић отворио београдски Хотел Москва (Палата Осигуравајућег друштва "Росија"). 21. јануар — Адолф Лос држи предавање на тему "Орнамент и злочин". 27. јануар — Откривен Јупитеров сателит Пасифаја. 31. јануар — Отоманска влада одобрила Аустроугарској концесију за железницу Увац-Митровица преко Новопазарског санџака - незадовољство у Србији, Русији, Италији. Русија ће затим тражити градњу Јадранске железнице Ниш-Сан Гиованни ди Медуа преко Kосова (Старе Србије) и северне Албаније а Бугари Ћустендил-Kуманово.
Фебруар
1. фебруар — Лисабонско краљеубиство: убијени су краљ Карлос I и престолонаследник Луис Филипе - нови краљ је Мануел II, до укидања монархије 1910. 3. фебруар — Основан фудбалски клуб ФК Панатинаикос. 18. фебруар — Према Џентлменском споразуму из 1907. забрањено усељавање Јапанаца у САД.
Март
4. март — Пожар у школи у месту Коллинвуд (данас део Клевеланда), погинуло 175 особа. 5. март — Машкулора: овог пролећа почињу озбиљније оружане акције Албанаца. 9. март — У Милано снован ФК Интер. 12. март — У француском Вијетнаму (Анаму) избија Побуна одсечене косе против кулука и пореза, од априла насилна, угушена је до јуна. 16. март — У Kрагујевцу основан Савез српских соколова. март - Царински рат: Србија и Аустро-Угарска постигле нови трговачки споразум - привремени компромис, АУ га није ратификовала. 20. март — Пруски парламент донео закон о експропријацији пољских имања које власници не желе продати, како би била дата немачким насељеницима - ретко је коришћен, није променио етнички састав. 23. март — Дурхам Стевенс, службеник у јапанском министарству иностраних послова, нападнут од двојице корејских емиграната у Сан Франциску, од чега умире два дана касније.
Април
4. април — Цар Николај II распустио фински парламент јер је проценио да овај није имао довољно поштовања према њему, избори за нови у јулу (обновљена Русификација Финске). 5. април — Након повлачења оболелог Кампбелл-Банермана, нови британски премијер је Х. Х. Аскуитх (до 1916), мандат од краља Едwарда ВИИ ("рукољуб") добио је у Биарритзу. У кабинету ће се наћи и Ллоyд Георге и Wинстон Цхурцхилл. 12. април — Украјински националиста убио у Лавову намесника аустроугарске Галиције Андрзеја Потоцког. 18. април — Завршна холандска интервенција на Балију: угушен је устанак избио након што су Холанђани узели монопол на опијум, раџа Kлунгкунга је погинуо, након чега су његових шест краљица и 200 пратилаца извршили самоубиство (пупутан). 20. април — Судар возова у месту Саншајн близу Мелбоурнеа, 44 мртвих. 27. април — Отворене Олимпијске игре у Лондону. 30. април — Експлозија на јапанској заштићеној крстарици Матсусхима, страдало 206 од 350 чланова посаде. 30. април — Двојица Бенгалаца покушала убити главног британског магистрата у Музафарпуру, али страдале две жене. Због овога ће бити суђено индијским националистимa.
Мај 18—31. мај — Избори за народне посланике Краљевине Србије 1908.
Јун 30. јун — У источном Сибиру је пао метеор од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи.
Јул 6. јул — У Турској је почела Младотурска револуција под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II.
Август
10. август— Српска демократска лига у Османској царевини је прва политичка странка Срба у Османском царству, а основана је у Скопљу од 10. до 13. августа 1908. године на Првој српској конференцији.
Септембар 16. септембар — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине. 27. септембар — У Детроиту почела производња Фордовог модела Т.
Октобар 6. октобар — Анексија Босне и Херцеговине 7. октобар — Након ослобађања од турске власти, Крит се ујединио са Грчком.
Новембар 3. новембар — Председнички избори у САД: Републикански кандидат Вилијам Хауард Тафт победио је кандидата Демократске странке, Вилијама Џенингса Брајана.
Децембар 2. децембар — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години. 28. децембар — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи.
Рођења
Јануар
9. јануар — Симон де Бовоар, француска књижевница, филозофкиња и феминисткиња († 1986). 15. јануар — Едвард Телер, амерички физичар мађарског порекла († 2003). 16. јануар — Етел Мерман, америчка глумица († 1984). 20. јануар — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар. († 1982). 22. јануар — Лав Ландау, руски физичар и математичар. Добитник Нобелове награде из физике 1962. († 1968).
Март
14. март — Коча Поповић, српски и југословенски књижевник, филозоф, учесник Народноослободилачке борбе и војно лице († 1992). 16. март — Јозо Томашевић, америчко-хрватски историчар и економиста († 1994). 20. март — Мајкл Редгрејв, енглески глумац († 1985). 25. март — Дејвид Лин, енглески филмски редитељ, продуцент, сценариста и монтажер († 1991).
Април
5. април — Бети Дејвис, америчка глумица († 1989). 9. април — Елизабет Алан, америчка глумица († 1990).
Мај
20. мај — Џејмс Стјуарт, амерички глумац († 1997). 23. мај — Анмари Шварценбах, швајцарска књижевница, историчарка, новинарка и фотографкиња († 1942). 30. мај — Мел Бланк, амерички гласовни глумац. († 1989)
Јун
4. јун — Лујо Давичо, балетски играч, педагог, композитор и учесник Народноослободилачке борбе († 1942). 26. јун — Салвадор Аљенде, чилеански политичар
Август
23. август — Артур Адамов, француски књижевник јерменског порекла († 1970). 27. август — Линдон Џонсон, 36. председник САД 27. август — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета († 2001). 31. август — Вилијам Саројан, амерички књижевник. († 1981).
Септембар
9. септембар — Чезаре Павезе, италијански књижевник, преводилац и књижевни критичар († 1950).
Октобар
6. октобар — Карол Ломбард, америчка глумица († 1942). 30. октобар — Дмитриј Устинов, совјетски политичар
Новембар
28. новембар — Клод Леви-Строс, француски антрополог († 2009).
Децембар
22. децембар — Коста Рацин, македонски песник и револуционар († 1943). 30. децембар — Марија Примаченко, украјинска уметница. († 1997)
Смрти
Јун
21. јун — Николај Римски-Корсаков, руски композитор 24. јун — Гровер Кливленд, 22. и 24. председник САД
Новембар
14. новембар — Гуангсју, кинески цар 15. новембар — Циси, кинеска царица. (* 1835)
Децембар
непознат датум — Милорад Терзибашић, српски бициклиста. (*1862)
Нобелове награде Физика — Габријел Липман Хемија — Сер Ернест Радерфорд Медицина — Иља Иљич Мечников и Паул Ерлих Књижевност — Рудолф Кристоф Ојкен Мир — Клас Понтус Арнолдсон (Шведска) и Фредрик Бајер (Данска) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
__NOTOC__
Категорија:1900-е 01908