Сирима Ратвате Дијас Бандаранаике (, ; Балангода, 17. април 1916 — Коломбо, 10. октобар 2000) била је политичар из Шри Ланке (бившег Цејлона). Функцију премијера Цејлона и Шри Ланке обављала је у три наврата: 1960—1965, 1970—1977 и 1994—2000. Била је прва жена премијер у свету. Предводила је своју Странку слободе Шри Ланке.
Рођена у сингалској аристократској породици, Бандаранаике се школовака у католичким школама на енглеском језику, али је остала будиста и говорила је синхалски као и енглески. По завршетку средње школе радила је у разним социјалним програмима пре удаје и подизања породице. Њен супруг С. В. Р. Д. Бандаранаикеу је основао социјалистичку СЛФП 1951. и постао је премијер 1956. године. Стекла је његово поверење као неформални саветник. Њен друштвени рад се фокусирао на побољшање живота жена и девојчица у руралним областима Шри Ланке.
Након убиства супруга 1959. године, Бандаранаике је убрзо убедила партијско руководство током кратког времена у опозицији да сама уђе у политику и наследи свог мужа на месту шефа владе; вратила је своју странку у власт и победила премијера из странке УНП Дадлија Сенајакеа на изборима у јулу 1960. Сенајаке ју је потом сменио са места на изборима 1965. и постала је лидерка опозиције, пре него што је 1970. освојила велику већину због паметно осмишљеног изборног савеза са ривалским марксистичким партијама
Бандаранаике је покушала да реформише бивши Доминион Цејлона у социјалистичку републику са национализованим организацијама у банкарском, образовном, индустријском, медијском и трговинском сектору. Променивши административни језик са енглеског на синхалски и рутински водећи кампању за сингалску националистичку и антитамилску политику, што је био политички мејнстрим, она је погоршала незадовољство међу домородачким тамилским становништвом, који су постали апатриди према Закону о држављанству из 1948.
Током прва два премијерска мандата Бандаранаике, земљу су погодили и висока инфлација и порези, зависност од увоза хране за прехрану становништва, висока незапосленост и поларизација између сингалског и тамилског становништва, због њене сингалске националистичке политике. Преживевши покушај државног удара 1962., као и побуну радикалне омладине 1971. године, 1972. водила је израду новог устава и формирање републике Шри Ланке, одвајајући је од Британске империје и такође проширивши парламентарни мандат до 1977. Године 1975. Бандаранаике је створила оно што ће на крају постати Министарство за питања жена и деце Шри Ланке, а такође је именовала прву жену која је поред ње саме била члан кабинета Шри Ланке. Мандат Бандаранаике обележен је неадекватним економским развојем на националном нивоу. Играла је велику улогу у иностранству као преговарач и лидер међу несврстаним нацијама.
Изгубивши од Ј. Р. Јаиеварденеа у тесним изборима 1977. и пошто је влада УНП-а у великој мери смањила демократска права, Бандаранаике је 1980. године лишена грађанских права због наводних злоупотреба положаја током њеног мандата и забрањена јој је да буде бирана у владу на седам година, због чега је била неподобна да се кандидује за председничке изборе 1982, у новом председничком систему. Нова влада је у почетку побољшала домаћу економију, али није успела да се позабави социјалним питањима и одвела је земљу у дуготрајни грађански рат против тамилских милитаната, који је током година ескалирао у интензитету бруталности, посебно када је индијским снагама за очување мира дозвољено да интервенишу. Када јој је дозвољено да се врати као јавна личност 1986. године, Бандаранаике се успротивила индијској интервенцији, верујући да је нарушила суверенитет Шри Ланке.
Не успевши да освоји председнички мандат против новог лидера УНП Ранасинге Премадасе 1988. године, обновила је своју странку, која је сада више развијала као центристичку и залагала се за помирљиви приступ према Тамилима у грађанском рату; други пут је била лидер опозиције од 1989. до 1994. године. Када је њена ћерка, која ју је наследила на месту лидера странке, победила на председничким изборима 1994. године, Бандаранаике је освојила трећи премијерски мандат и била је на функцији је до пензионисања 2000. године, два месеца пре њене смрти.
Биографија Бандаранаике је рођена под именом Сирима Ратвате 17. априла 1916. у Еллавала Валава, резиденцији њене тетке у Ратнапури, на Британском Цејлону. Њена мајка је била Розалинд Хилда Махавалатене Кумарихами, неформални ајурведски лекар, а њен отац је био Барнес Ратвате, домаћи старешина и политичар. Њен деда по мајци Махавалатене, а касније и њен отац, служио је као Рате Махатмаиа, поглавар урођеника Балангода. Њен отац је био члан породице Радала Ратвате, поглавара Краљевине Канди. Њено порекло са очеве линије укључивало је ујака сер Џајатилаку Кудах Ратвата, прву особу из Кандија која је добила титулу британског витеза, као и дворјане који су служили сингалским монарсима. Један од њих, Ратвате, Дисава од Матале, био је потписник Кандијанске конвенције из 1815. године.
Сирима је била најстарија у породици са шесторо деце. Имала је четири брата, Барнса млађег, Сивалија, Мекија и Клифорда, и једну сестру Патрицију која се удала за пуковника Едварда Џејмса Дивитотавелу, оснивача Централне команде Цејлонске војске. Породица је живела у валауви, или колонијалном имању, Сириминог деде по мајци Махавалатене, а касније у сопственој валавва у Балангоди. Од малих ногу, Сирима је имала приступ огромној библиотеци књижевних и научних радова свог деде. Прво је похађала приватни вртић у Балангоди, накратко је прешла 1923. у школу Фергусон у Ратнапури, а затим је послата у интернат у манастиру Свете Бриџит у Коломбу. Иако је њено образовање било у католичком школском систему, Сирима је током свог живота остала будиста и течно је говорила енглески и синхалски.
Након што је завршила школовање са 19 година, Сирима Ратват се укључила у социјални рад. Дистрибуирала је храну и лекове селима у џунгли, организовала је клинике и помагала је у стварању руралне индустрије како би се побољшао животни стандард сеоских жена. Постала је благајник Лиге социјалних служби, служећи у том својству до 1940. Током наредних шест година, живела је са родитељима; они су јој они договарали брак. Након што су одбили двојицу удварача – рођака и сина прве породице Цејлона – њене родитеље је контактирао проводаџија који је предложио унију са Соломоном Вест Риџвеј Дијасом (СВРД) Бандаранаике, адвокатом школованим на Оксфорду који је постао политичар, а који је у то време био министар локалне управе у Државном савету Цејлона. У почетку се за С. В. Р. Д. Бандаранаике није сматрало да је из „прихватљиве“ породице, пошто су Ратвати били аристократска породица, која је наследила своју службу традиционалној краљевској породици, док су Бандаранаикови били богата породица, која је била у служби колонијалних владара вековима. Астролози су известили да су њихови хороскопи компатибилни, користи од уједињења породица су извагане, а одобрење је дала породица Ратвате. Младожења и млада су се раније упознали и били су сагласни са договореним браком.
Подизање породице, социјални рад (1940–1959) Дана 2. октобра 1940, Ратватте и Бандаранаике су се венчали у Махавелатнне Валава а догађај је назван венчањем столећа, због величине. Новопечени пар се преселио у Вендтворт у Коломбо Гилдфорд Кресент, који су изнајмили од Лионела Вента. Њихове ћерке, Сунетра (1943) и Чандрика (1945), рођене су у Вендтворту где је породица живела до 1946, када им је СВРД-ов отац купио вилу познату као Тинтагел у Росмеад Плацеу у Коломбу.
Од овог тренутка па надаље, породица је живела део године у Тинтагелу, а део године у СВРД-овом имању предака, Хорагола Валава. Син Анура је рођен у Тинтагелу 1949. Током наредних 20 година, Сирима Бандаранаике је већину свог времена посветила подизању породице и глумећи хостесу бројним политичким познаницима свог мужа.
Све троје деце школовало се у иностранству. Сунетра је студирала на Оксфорду, Чандрика на Универзитету у Паризу, а Анура на Универзитету у Лондону. Сви ће се касније вратити и служити у влади Шри Ланке.
Године 1941. Бандаранаике се придружила Lanka Mahila Samiti (Удружење жена Ланке), највећој женској волонтерској организацији у земљи. Учествовала је у многим друштвеним пројектима које је покренула Mahila Samiti за оснаживање жена са села и помоћ у катастрофама. Један од њених првих пројеката био је пољопривредни програм за покривање несташице у производњи хране. Њена прва канцеларија, као секретара организације, укључивала је састанак са стручњацима за пољопривреду како би развили нове методе за производњу приноса усјева пиринча. Током времена, Бандаранаике је служила као благајник, потпредседник и на крају председник Mahila Samiti, где се фокусирала на питања образовања девојчица, политичких права жена и планирања породице. Такође је била чланица Удружења будистичких жена на Цејлону, Друштва за борбу против рака, Цејлонског националног удружења за превенцију туберкулозе и Удружења медицинских сестара.
Бандаранаике је често пратила С. В. Р. Д. на службеним путовањима, како у земљи тако и у иностранству. Она и њен муж били су присутни након што су Јапанци бомбардовали психијатријску болницу у Ангоди током ускршње недељне рације 1942. године, убивши многе људе. Како се Цејлон кретао ка самоуправном статусу 1947, С. В. Р. Д. је постао активнији у националистичком покрету. Кандидовао се за – и био је изабран у – Представнички дом из изборног округа Атанагала. Постављен је за министра здравља и служио је као вођа Дома, али је постајао све више фрустриран унутрашњим радом и политиком Уједињене националне партије. Иако није подстицао Бандаранаике да се бави политичким темама и групо је одбацивао такву могућност пред колегама, С. В. Р. Д. је почео да поштује њене политичке процене.
Године 1951. убедила га је да иступи из Уједињене националне партије и оснује Партију слободе Шри Ланке (Freedom Party, SLFP). Бандаранаике је водила кампању у супруговој изборној јединици Атанагла током парламентарних избора 1952. године, док је он путовао широм земље да би придобијао подршку. Иако је партија освојила само девет места током тих избора, С. В. Р. Д. је добио мандат у парламенту и постао је лидер опозиције
Када је премијер сер Џон Котелавала 1956. расписао нове изборе, СВРД је осетио прилику и формирао Махајана Ексат Перамуна (МЕП), широку коалицију коју су сачињавале четири странке, да учествује на изборима 1956. године. Бандаранаике је поново водила кампању за свог мужа у Атанагали, у њеном родном граду Балангоди, иу Ратнапури. Махајана Ексат Перамуна је однео убедљиву победу и СВРД је постао премијер.
Бандаранаике је била код куће у јутро 25. септембра 1959, када је на њеног супруга више пута пуцао будистички монах, незадовољан због, како је веровао, недостатка подршке традиционалној медицини. Бандаранаике је отпратила свог мужа у болницу, где је следећег дана подлегао ранама.
У политичком хаосу који је уследио под прелазном владом Вијеиананде Даханаиакеа, многи министри су смењени, а неки су ухапшени и суђено им је за атентат. Коалиција Махајана Ексатх Перамуна се распала без утицаја СВРД-а, а избори су расписани за март 1960. да би се попунило место за изборну јединицу Атанагалла. Бандаранаике је невољно пристала да се кандидује као независни кандидат, али пре него што су избори могли да се одрже, парламент је распуштен. Када су избори одржани у марту 1960. године, Уједињена национална партија освојила је већину од четири места над Партијом слободе Шри Ланке. Дадли Сенајаке, нови премијер, разрешен је у року од месец дана, путем гласања о поверењу влади и други општи избори су расписани за јул 1960. године.
Политичка каријера мини|200x200п|Стара зграда парламента у Коломбу, где се Представнички дом састајао од 1947.