Александар Вучић – Уједињена Србија, скраћено као Уједињена Србија, је политичка коалиција и назив изборне коју предводи Српска напредна странка (СНС), на Парламентарним изборима у Србији 2026. године. Политички је наследник коалиције Александар Вучић – Србија не сме да стане.

Први на листи и кандидат за председника владе је Александар Вучић, који је у моменту када је листа најављена, био актуелни председник Србије.

Странке чланице изборне листе Александар Вучић — Уједињена Србија на Парламентарним изборима 2026. НазивЛидер странкеГлавна идеологијаПолитичка позицијаЧланствоНародна скупштина након избора 2023.Српска напредна странка (СНС)Милош Вучевићпопулизамвелики шатор2010—данасПартија уједињених пензионера (ПУПС)Милан Кркобабићинтереси пензионерадесни центар2016—данасРадничка партија (РП)Жељко Веселиновићлабуризамлевица2026—данасСрпска народна партија (СНП)Ненад Поповићнационални конзервативизамдесница2016—данасНародна сељачка странка (НСС)Маријан Ристичевићаграризамдесница2012—данасУједињена сељачка странка (УСС)Милија Милетићаграризамдесни центар2014—данасСрпска радикална странка (СРС)Војислав Шешељнационализамкрајња десница2026—данас

Историјат На предходним парламентарним изборима 2023, СНС је изашла на изборној листи под називом Александар Вучић— Србија не сме да стане. СНС има дугу историју брендирања своје листе именом Александра Вучића, чак и онда када он није био носилац листе за парламентарне изборе, попут Александар Вучић—За нашу децу или Александар Вучић—Заједно можемо све.

Александар Вучић је изабран за председника Србије први пут 2017, а други пут 2022.године. Његов други мандат истицао је у мају 2027, након чега се више не би могао кандидовати за председника. На парламентарним изборима 2023. године изборна листа СНС је освојила надполовичну већину, 129 од 250 посланичких места у Скупштини Србије, а постизборна коалицији са Социјалистичком партијом Србије (СПС) и странкама националних мањина давала јој је стабилну скупштинску већину до краја 2027, када су требали да се одрже редовни парламентарни избори.

У Новом Саду је 1.новембра 2024.дошло до урушавања надстрешнице железничке станице, што је довело до смрти 16 особа. Ова трагедија била је окидач за протесте који су наступили, а као главни кривац је перципирана власт у Србији. Студенти који су покренули блокаде свих државних факултета у Србији, поставили су се на чело широког протестног покрета, који је до 2025. добијао на масовности.

У мају 2025. су студенти у блокади објавили свој захтев за расписивањем ванредних парламентарних избора, што је постао и захтев свих протестаната. СНС и Александар Вучић су током своје владавине четири пута организовали ванредне парламентарне изборе, иако нису били принуђени на то. По неписаном правилу парламентарни избори су се организовали у моменту када је истраживање јавног мњења показивало добар резултат по владајућу странку. Блокаде рада факултета и гимназија, блокаде саобраћајница, блокаде рада судова, телевизијских студија, позиви на генерални штрајк и насилни сукоби на улицама увећали су тензије у друштву, те нису представљали сугурно окружење за расписивање ванредних избора.

Вучић је крајем 2025, са смиривањем тензија најавио да ће ванредних избора бити у 2026. Уједно је током 2026, најављивао и могућност скраћења свог мандата, односно да је спреман да да оставку, како би се ишло и на ванредне председничке изборе. Али је накнадно прецизирао да се председнички морају одржати након парламентарних. Како су до лета 2026. протестне активности знатно опале, 20.августа 2026. Вучић је најавио да ће се парламентарни избори одржати 18. или 25.октобра. Ванредни парламентарни избори су званично расписани 9.септембра за 25.октобар 2026.

С обзиром да је традиционални и вишегодишњи партнер у влади СПС донео одлуку да на најављене ванредне парламентарне изборе изађе самостално, односно у оквиру сопствене коалиције, својевремена идеје о обједињавања широког провладиног односно „државног” фронта кроз Покрет за народ и државу није се могла реализовати.

Главни одбор СНС-а је на седници у Нишу 5.септембра 2026. донео одлуку да име изборне листе са којом ће изаћи буде Александар Вучић—Уједињена Србија, а да Вучић буде први на листи и кандидат за премијера. Сам Вучић је најавио да ће након неодложних председничких послова у наредном периоду поднети оставку, те да ће на изборима 25.октобра 2026 бити кандидат СНС за будућег премијера владе Србије.

Формирање и објављивање изборне листе Изборна листа Александар Вучић — Уједињена Србија формирана је као директан политички одговор владајуће коалиције на дубоку друштвену кризу, протесте и блокаде који су уследили након трагедије у Новом Саду.

Око Александра Вучића, као стожера коалиције, окупио се широк спектар политичких субјеката:

Српска напредна странка (СНС), водећа владајућа странка у Србији од 2012, на чијем челу се дуги низ година налазио Александар Вучић Српска радикална странка (СРС) (на листи су истакнути дугогодишњи функционери Александар Шешељ и Вјерица Радета) Партија уједињених пензионера- Солидарност и правда (ПУПС) Народна сељачка странка (НСС), коју води дугогодишњи политичар Марјан Ристићевић. Српска народна партија, Ненада Поповића Радничка партија, Жељка Веселиновића Као подршка, на листи су се нашли и бројни нестраначки појединци, министри у актуелној техничкој влади, те истакнути научници попут математичара професора Стојана Раденовића, глумца Бранислава Лечића, виолинског виртуоза Јована Колунџије.

Функционери СНС-а и коалиционих партнера званично су предали изборну листу Републичкој изборној комисији (РИК) 12. септембра 2026. године. У кутијама донетим у седиште РИК-а предато је укупно 224.557 потписа подршке грађана, што је забележено као највећи број прикупљених потписа за једну изборну листу у новијој политичкој историји Србије. РИК је прихватио 209.130 потписа као валидне, те је листа као прва предата, проглашена под редним бројем 1.

Кампања Са расписивањем парламентарних избора, Александар Вучић је најавио да ће дати оставку на место председника Србије. Оставку ће поднети након повратка из Њујорка, 25. или 26. септембра 2026, где га на заседању Уједињених нација чека неколико важних државних разговора. У кампању ће ући као обичан грађанин.

Критичке реакције Невладина организација БИРОДИ је 13. септембра 2026. године поднела захтев Републичкој изборној комисији (РИК) за одбијање проглашења изборне листе Александар Вучић — Уједињена Србија, на основу тога што се председник републике Србије Александар Вучић налази на њој као кандидат за народног посланика, те да би промовисање листе са позиције председника нарушило државно јединство, што је у уставу наведено као циљ позиције председника, као и да би кампања за место премијера у функцији председника била чин корупције и злоупотреба положаја. РИК је истог дана прогласио изборну листу са 209130 валидних потписа. Приговор је касније од стране РИК-а одбачен као неоснован. БИРОДИ је потом 20. септембра упутио позив Вишем јавном тужилаштву да испита да ли Александар Вучић, коришћењем државне функције остварује политичку и изборну корист као носилац листе.

Референце

Категорија:Политичке коалиције у Србији