Хајдубагош () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Деречка јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Аустријска војна мапа из 1819. Налази се у централном делу јараша, југоисточно од седишта жупаније, Дебрецена.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. Њени најближи суседи су: Дебрецен на северу, Хосупаљи на истоку, Коњар на југу, Деречке на југозападу, Шаранд на западу и Микеперч на северозападу.Таксативни подаци о насељу
Историја Насеље је постојало од пре татарске најезде. Први пут се писмено помиње 1214. године под именом Богуш (Bogus). Након татарске најезде, постало је највеће насеље у региону. Име Багош (Bagos) се први пут налази у десетинском регистру варадског бискупа 1291-94. године. Хајдубагош је један од пет главних региона Мађарске, у Алфелду, на југозападном рубу Њиршега. Садашња главна улица насеља је рута некадашњег главног трговачког пута север-југ, на којем је село основано.
Хајдубагош је у другој половини 13. века већ био једно од највећих села у региону и налазио се у искључивом власништву породице Багоши. Године 1347. помиње се као Нађбагош и Кишбагош. Из гране Нађмихаљ старе породице Каплон из жупаније Сатмар, син Гергеља Лоринца је 1327. године добио као краљевски поклон имања Апати и Тарча (Ér-Tarcsa). Породице Ветеши, Чомакези, Багоши и Карољи, које су потекле из друге гране породице, тек су касније стекле поседе у жупанији Бихар.
Око 1430. године породица Чире из Алмошда постала је највећи земљопоседник у насељу, док је породица Багоши задржала део села. Тада се место звало и Чиребагош. До 1480. године, поред Чире Багошија, земљу су овде поседовали и Јанош, син Миклоша Локеша Калаја, а касније и породица Бачо из Хенчиде. Године 1514. власник земље био је Бенедек Бајоми, а потом су се међу земљопоседницима нашли и Сепеши и Борнемиса. До 1603. Пал Багоши, подишпан Сатмара, поново је преузео земљу. У 1608. години кнез Габор Батори додо је одређене слободе мештанима Хајдубагоша, а насеље је било јед од хајдучких градова..
Реформатска црква постојала је још 1483. године. Године 1696. у Багошу је одржано Жупанијско веће. Дана 13. априла 1735. имање је поклоњено Анталу Естерхазију, а исте године постало је власништво породице Естерхази. Почетком 20. века већински власник био је Јене Мишколци. Равница Шебештања такође је припадала насељу и и данас му припада, мада незванично од 1860-их.
Северозападно од насеља, на западном крају тзв. Дарабош-брега, археолози из музеја Дери у Дебрецену током 1930-их ископавали су неолитско насеље.Кратка историја насеља
Демографија Године 2001. 80% становништва насеља изјаснило се као Мађари, 20% као Роми.Скуп података о националности из пописа из 2001. године
На попису из 2011. године, 90,5% становништва се изјаснило као Мађари, 4,4% као Роми, 0,2% као Немци и 0,2% као Румуни (9,5% се није изјаснило; укупан број може бити већи од 100% због двоструких идентитета). Верска расподела је била следећа: римокатолици 5,7%, реформисти 47,6%, гркокатолици 2%, неконфесионално 27% (16,4% није одговорило).
У 2022. години, 90,7% становништва се изјаснило као Мађари, 0,8% као Роми, 0,2% као Русини, 0,1-0,1% као Грци, Немци, Бугари, Словенци и Румуни, 1,8% као друга, недомаћа националност (9,3% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 32,3% су били калвинисти, 4% римокатолици, 1,8% гркокатолици, 0,8% остали хришћани, 0,1% остали католици, 0,2% лутерани, 0,1% израелти, 24,3% неконфесионални (36,5% није одговорило) мокатолици 3,7%, калвинисти 69,4%, гркокатолици 2,3%, неконфесионални 9,6% (14,3% није одговорило).
У 2022. години, 94,6% становништва се изјаснило као Мађари, 1,2% као Роми, 0,2% као Румуни, 0,1% као Словенци, 0,1% као Срби, 0,7% као друге националности које нису домаће (5,3% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 52,6% су били реформисани, 1,9% римокатолици, 2,4% гркокатолици, 0,8% остали хришћани, 0,1% остали католици, 8,6% неконфесионални (33,6% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Од прошлости до данас: Историја истраживања традиције грнчарије Хајдубагош–Чехалуц
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар