У социологији, хомосоцијалност означава пријатељства између особа истог пола која нису романтичне или сексуалне природе, као што су пријатељство, менторство и друга. Термин је популаризовала Ив Кософски Сеџвик у својој расправи о мушкој хомосоцијалној жељи.J. Childers/G. Hentzi eds., Истраживачи који користе овај концепт углавном то чине како би објаснили како мушкарци одржавају своју доминацију у друштву.

Супротност хомосоцијалном је хетеросоцијално, што описује несексуалне односе са супротним полом. Термин хомоафективност се користи да означи везе и афективне радње које превазилазе пуку социјализацију.

Дефиниција и историја Године 1976. Џин Липман-Блумен дефинисала је хомосоцијалност као преференцију према припадницима сопственог пола — друштвену, а не сексуалну преференцију.Storr, Merl (2003) Latex and Lingerie. Термин је популаризовала Ив Кософски Сеџвик. Она је користила овај термин, разликујући га од појма хомосексуалац, како би означила облик мушког зближавања који је често праћен страхом или мржњом према хомосексуалности.

Претежно хомосоцијални аранжмани укључују: Једнополне образовне институције Мушки колеџи и женски колеџи Братства и сестринства Медресе Манастири, самостани и друга затворена верска друштва Војска (историјски искључиво мушка, иако се данас у неким оружаним снагама прихватају оба пола) Затвори Склоништа за бескућнике Јешиве Хареми, пурда Јавна купатила Спортски клубови, посебно они који су усмерени на једнополно чланство или на спорт резервисан само за мушкарце или само за жене Ексклузивни мушки или женски клубови Историјски гледано, једрењаци су често били хомосоцијални, са посадама које су чинили искључиво мушкарци — морнари, официри, трговци итд. (на пример, историчар Маркус Редикер користи овај термин да опише пиратски свет). Историјски, термин се користи и за описивање искључиво мушког света витешког живота у средњовековној култури.

Генерално, што су родне улоге више поларизоване и што је сексуални кодекс рестриктивнији, то се више хомосоцијалности може очекивати у неком друштву.

Сексуална оријентација Хомосоцијалност, по дефиницији, не подразумева ни хетеросексуалност ни хомосексуалност. На пример, хетеросексуални мушкарац који радије проводи време са мушкарцима може се сматрати хомосоцијалним хетеросексуалцем. Термин често користе феминисткиње како би нагласиле аспекте солидарности међу мушкарцима. Неке феминисткиње такође препознају блиску везу између женске хомосоцијалности, феминизма и лезбијске жеље, при чему је Одри Лорд изјавила да „истинска феминисткиња делује из лезбијске свести, без обзира на то да ли икада спава са женама”.

Популарна култура

У популарној култури, реч броманса се у последње време користи за означавање посебно блиског хомосоцијалног, али несексуалног односа између два мушкарца. Броманса се најчешће користи у случају два хетеросексуална партнера, иако је било и истакнутих примера геј-стрејт броманси међу славним личностима (такође познатих као хомомансе или хобромансе). Женски еквивалент је вуманса.

Емпиријски докази У студији коју је спровела С. М. Роуз, испитивани су мушкарци и жене старости између 20 и 28 година у вези са њиховом проценом пријатељстава са особама истог и супротног пола.Rose, S.M. (1985). Same- and cross-sex friendships and the psychology of homosociality. Sex Roles, 12(1/2), 63-75. Резултати су показали да и мушкарци и жене преферирају пријатељства са особама истог пола. Пријатељства са особама супротног пола мушкарци и жене оценили су као мање корисна и мање лојална од оних са особама истог пола, а утврђено је и да се процес склапања пријатељства разликује у зависности од тога да ли је реч о истополним или разнополним пријатељствима.

У зависности од културе, породице и друштвених структура, откривено је да се преференције према истом полу развијају између 3. и 9. године.Harkness, S., & Super, C.M. (1985). The cultural context of gender segregation in children's peer groups. Child Development, 56, 219-224.Maccoby, E.E., & Jacklin, C.N. (1987). Gender segregation in childhood. Advances in Child Development and Behavior, 20, 239-287.LaFreriere, P., Strayer, F.F., & Gauthier, R. (1984). The emergence of same-sex preferences among preschool peers: A developmental ethological perspective. Child Development, 55, 1958-1965. У својој студији из 1984. године, Лафренијер, Стрејер и Готје спровели су трогодишње истраживање током ког су посматрали петнаест вршњачких група деце узраста између 1 и 6 година, обухватајући 98 дечака и 93 девојчице. Истраживачи су открили да се сегрегација повећавала са годинама и да већина западне деце показује ове преференције у узрасту од око 3 до 4 године. Међутим, у студији Харкнеса и Супер, у којој је посматрано 152 кенијске деце у руралним срединама, утврђено је да се преференција према полу саиграча не јавља пре 6. до 9. године, када су се родитељска очекивања и уобичајене обавезе повећали. С обзиром на ову разлику, Харкнес и Супер тврде да је „када и како се таква родна сегрегација појављује, заједнички производ појединца и културно конструисане нише”.

Чини се да друштвена пристрасност према припадницима сопственог пола може рано да се развије код деце. Конкретно, студије су откриле да већ у раном узрасту од 3 или 4 године деца преферирају припаднике свог пола у односу на припаднике супротног пола.Bussey, K., & Bandura, A. (1992). Self-regulatory mechanisms governing gender development. Child Development, 63, 1236-1250. Ови налази потврђени су и за мушку и за женску децу. Штавише, студија Карол Мартин из 1989. године показала је да су дечаци старости 4,5 година изразили знатно веће несимпатије према девојчици приказаној као „мушкарача” (енгл. tomboy) него према дечаку приказаном као „мекушац” (енгл. sissy); док дечаци узраста од 8,5 година показују већу одбојност према дечаку приказаном као „мекушац”.Martin, C. L. (1989) Children's use of gender-related information in making social judgments. Developmental Psychology, 25, 80-88. Мартин тврди да ово указује на то да деца већ од 4. године преферирају свој пол, без обзира на понашање које није у складу са родом. Око 8. године, дечаци почињу да се придржавају друштвених очекивања за мушкарце и да их цене, док истовремено обезвређују феминизирано понашање. Такође је показано да деца узраста 10–12 година више воле истополно дружење.Lobel, T. E., Bempechat, J., Gewirtz, J. C., Shoken- Topaz, T., & Bashe, E. (1993). The role of gender-related information and self-endorsement traits in preadolescents' inferences and judgments. Child Development, 64, 1285-1294. То јест, девојчице су фаворизовале девојчице које су се дружиле са другим девојчицама, а дечацима су се свиђали дечаци који су се дружили са другим дечацима.

Употреба у истраживањима

Феминистичка теорија Феминистичке научнице као што су Розабет Мос Кантер и Хајди Хартман и другеP.E. Sandhu: Persistent Homogeneity in Top Management, doctoral dissertation, Berlin, 2013 наглашавале су улогу мушке хомосоцијалности у одржавању уочених образаца мушке доминације на радном месту. Кантер је истраживала „метафоричку 'хомосоцијалну репродукцију' — како мушкарци покушавају да репродукују своје доминантне односе моћи тако што се удружују и деле исти професионални простор и привилегије само са оним мушкарцима” Vol I који им личе — иако су „каснија истраживања предложила неке ревизије основног аргумента Кантерове... [о] 'хомосоцијалној репродукцији'”.

Тимоти Лори је критиковао начин на који се „хомосоцијалност” користи у социологији маскулинитета, напомињући да „већина постојећих истраживања о [хомосоцијалности] задржава премису да мушкарци урођено траже идентификацију и комуникацију са другим мушкарцима. Мистериозна мушка политика (енгл. malepolitik) тиме је привилегована над односом мушкараца према женствености, или односом жена према мушкости”.

Карен Габријел нуди корисно мапирање функционисања хомосоцијалности у контексту Индије.Gabriel, Karen. "Towards an Understanding of Homosociality in India". Norma: Nordic Journal of Masculinity Studies, (vol. 9, no. 1, 2014).

Хомосоцијалност и хомосексуалност Постоје и даље контроверзе у вези са односом између хомосоцијалности и хомосексуалности. Ив Кософски Сеџвик идентификује континуитет између хомосоцијалности и хомосексуалности, идући толико далеко да повезује феминизам и лезбијску жељу. Овај приступ је упоређен са концептом „лезбијског континуума” Едријен Рич.

Истовремено, Сеџвик „дефинише мушку хомосоцијалност као облик мушког повезивања са карактеристичном троугластом структуром. У овом троуглу, мушкарци имају интензивне, али несексуалне везе са другим мушкарцима, а жене служе као проводници кроз које се те везе изражавају”. Анализа Сеџвик о „љубавном троуглу у којем се чини да се два мушкарца такмиче за женину љубав... развија тврдњу Ренеа Жирара да такав троугао може маскирати као ривалство оно што је заправо привлачност између мушкараца”. Жирар је тврдио да „хомосексуални нагиб логично проистиче из чињенице да је модел/ривал мушкарац”, производећи понекад „приметно повећану превласт медијатора и постепено брисање [женског] објекта”.

Истраживање спроведено у Аустралијском истраживачком центру за секс, здравље и друштво (ARCSHS) на Универзитету Ла Троб, открило је да је међусобна идентификација кроз хетеросексуалне активности често медијум кроз који се остварује мушко хомосоцијално везивање.Abstract of "Men, Sex, and Homosociality: How Bonds between Men Shape Their Sexual Relations with Women" by Michael Flood

Види још

Референце

Литература

Категорија:ЛГБТ+ терминологија Категорија:Квир теорија Категорија:ЛГБТ и друштво Категорија:Социолошка терминологија