мини|285x285п|Јакоб Петелин Галус, дрворезни портрет из 1590. године Јакоб Петелин Галус (такође познат као Јакоб(ус) Хандл, Јакоб(ус) Хандл; између 15. априла и 31. јула 1550 — 18. јул 1591) био је композитор касне ренесансе, за кога се претпоставља да је словеначког порекла.Skei/Pokorn, Grove online Рођен у Крањској, која је у то време била једна од хабзбуршких земаља у Светом римском царству, живео је и радио у Моравској и Бохемији током последње деценије свог живота.

Живот Галово име је словенизовано као Јакоб ПетелинReese, p. 736 (petelin значи „петао“; Handl и gallus значе исто на немачком и латинском, респективно).Skei/Pokorn: Grove online Међутим, Гал никада није користио име Петелин. Вероватно је рођен у Рајфницу (сада Рибница, јужна Словенија), иако словенска народна традиција такође тврди да је његово родно место Шентвишка Гора у Словеначком приморју.Savnik, Roman, ed. 1968. Krajevni leksikon Slovenije, vol. 1. Ljubljana: Državna založba Slovenije. p. 424. Користио је латински облик свог имена, коме је често додао придев Carniolus, чиме је одао признање својој домовини Крањској. мини|250x250п|Harmoniae morales од штампара Јиржија Нигрина, 1589 Гал се највероватније школовао у цистерцитској опатији Стична у Крајској. Напустио је Крајску негде између 1564. и 1566. године, путујући прво у Аустрију, а касније у Бохемију, Моравску и Шлезију. Неко време је живео у бенедиктинској опатији Мелк у Доњој Аустрији. Био је члан бечке дворске капеле 1574. године, а био је и хоровођа (Kapellmeister) оломоучког бискупа између 1579. (или 1580.) и 1585. године. Од 1585. до смрти радио је у Прагу као оргуљаш цркве Светог Јована на Балустради. Гал је умро 18. јула 1591. у Прагу.

Рад Гал је представљао контрареформацију у Бохемији, мешајући полифони стил француско-фламанске школе високе ренесансе са стилом Венецијанске школе. Његово дело је било и свето и световно, и изузетно плодно: приписује му се преко 500 дела. Нека су за велике саставе, са више хорова до 24 независна дела.Reese, pp. 736–738 мини|250x250п|Тенорски глас део Галусовог Ecce quomodo moritur iustus, објављеног у његовом Opus Musicum II (1587).Jacobus Gallus. Opus Musicum II (Secvndvs Tomvs. Mvsici Operis, Harmoniarvm Qvatvor, Qvinqve, Sex, Octo Et Plvrivm Vocvm : Qvae Ex Sancto Catholicae Ecclesiae Vsv Ita Svnt Dispositae, vt omni tempore inseruire queant. Ad Dei Opt: Max: laudem, et Ecclesiae sanctae decus / Avthore Iacobo Hándl / Pragae, Typis Nigrinianis. Anno M.D.LXXXVII). Prague : Nigrinianis, 1587. Његово најзначајније дело је четвороделни Opus musicum (1586–1590), збирка од 374 мотета који покривају литургијске потребе целе црквене године. Мотети су штампани у прашкој штампарији Јиржија Нигрина, која је такође објавила 16 од његових 20 сачуваних миса. Мотет O magnum mysterium потиче из првог тома (штампаног 1586. године), који покрива период од прве недеље Адвента до Septuagesima. Његови мотети показују утицај млетачког полихорског стила, са употребом технике coro spezzato.

Његов широк, еклектичан стил мешао је архаизам и модерност. Ретко је користио технику кантус фирмуса, преферирајући тада нови венецијански полихорски манир, али је био подједнако упознат са ранијим имитативним техникама. Неки од његових хроматских прелаза наговестили су раскид модалности; његов петогласни мотет Mirabile mysterium садржи хроматизам достојан Карла Џезуалда. Уживао је у сликању речима у стилу мадригала, али је могао да напише једноставну Ecce quomodo moritur justusJeż 2007, p. 40 коју је касније користио Георг Фридрих Хендл у својој погребној химни „Путеви Сиона оплакују“.

Његово световно дело, око 100 кратких комада, објављено је у збиркама Harmoniae morales (Праг 1589. и 1590.) и Moralia (Нирнберг 1596.). Нека од ових дела били су мадригали на латинском, необичном језику за ту форму (већина мадригала била је на италијанском); друга су биле песме на немачком, а трећа композиције на латинском.

Критичка издања Галусових дела припремио је Едо Шкуљ, а објавила их је Словеначка академија наука и уметности.

Комеморација мини|250x250п|Галусов насип у Љубљани Галус је обележен именовањем централне сале у Цанкаревом центру, Галусова дворана. Део десног насипа реке Љубљанице у Љубљани, који се протеже од Јаковљевог моста до Чевљарски моста, носи назив Галусов насип (). Тако се зове и лева обала реке Бистрице у граду Рибници, његовом родном месту. Споменик са бронзаном главом композитора, рад архитекте Јожеа Плечника и вајара Лојзеа Долинара из 1932. године, као и камена плоча из 1973. године, такође га тамо обележавају. Плоча је првобитно постављена већ 1933. године, али је уништена током Другог светског рата. Словеначки јавни фонд за културне активности годишње додељује заслужним музичарима бронзане, сребрне и златне Галусове значке ( ) и бронзане, сребрне и златне Галусове цитате (). Гал је био приказан на предњој страни сада застареле новчанице од 200 толара Републике Словеније.

Референце

Категорија:Рођени 1550. Категорија:Умрли 1591. Категорија:Словеначки композитори Категорија:Ренесансни композитори