мини|десно|Карл Маркс „Опијум за народ” или „опијум за масе” () јесте изрека која се користи у вези са религијом, а потиче из често парафразиране делимичне изјаве немачког револуционара и критичара политичке економије Карла Маркса: „Религија је опијум за народ.” У контексту, ова изјава је део Марксове анализе у којој се улога религије посматра као метафизички мелем за стварну патњу у свемиру и друштву..

Ова изјава је преведена са немачког оригинала („Die Religion [...] ist das Opium des Volkes”) и често се преводи као „религија [...] је опијат за масе”.Marx, K. 1843. Critique of Hegel's 'Philosophy of Right'. Одломак из Марксовог дела у преводу гласи: „Религија је уздах потлаченог створења, срце света без срца и душа бездушних околности. Она је опијум за народ.”Marx, Karl. 1970. "Introduction." A Contribution to the Critique of Hegel’s Philosophy of Right, translated by A. Jolin and J. O’Malley, edited by J. O’Malley. Cambridge University Press. – via Marxists.org.

Одломак се појављује у чланку објављеном у фебруару 1844. године у Марксовом сопственом часопису Немачко-француски годишњаци (нем. Deutsch–Französische Jahrbücher), у сарадњи са Арнолдом Ругеом. Чланак је био увод у обимније дело Критика Хегелове филозофије права, започето 1843. године (године након завршетка Првог опијумског рата у јужној Кини), али није објављено све до након Марксове смрти. Иако се ова реченица (заправо делови двеју реченица спојени заједно) често цитира, њеном контексту је посвећено много мање пажње.

Читав цитат и историјат

Маркс је написао овај одломак 1843. године као део увода у дело Критика Хегелове филозофије права, књигу која је критиковала дело филозофа Георга Вилхелма Фридриха Хегела из 1820. године, Основне црте филозофије права. Овај увод је објављен 1844. године у малом часопису Немачко-француски годишњаци; међутим, сама књига је објављена постхумно. Пошто је часопис имао тираж од свега 1.000 примерака, није имао шири утицај током 19. века. Фраза је постала познатија током 1930-их година, када је марксизам стекао већу популарност.

Цитат у свом контексту гласи (искошено у оригиналу):

Метафора Маркс је употребио ову фразу да би изнео структурно-функционалистички аргумент о религији, а посебно о организованој религији. По његовом мишљењу, религија је, иако лажна, функција нечег стварног. Прецизније, Маркс је веровао да религија има одређене практичне функције у друштву које су биле сличне функцији опијума код болесне или повређене особе: смањивала је тренутну патњу људи и пружала им пријатне илузије које су им давале снагу да наставе даље. У том смислу, иако Маркс није имао симпатија према самој религији, имао је дубоко саосећање према пролетерима који су се у њу уздали.

У исто време, Маркс је религију видео као штетну за револуционарне циљеве: усмеравањем пажње на вечно уместо на пролазно, религија одвраћа пажњу потлачених од експлоатације и класне структуре која обухвата њихов свакодневни живот. У том процесу, религија помаже у подстицању неке врсте лажне свести која јача културне вредности и веровања која подржавају и потврђују континуирану доминацију владајуће класе. На тај начин она спречава социјалистичку револуцију, рушење капитализма и успостављање бескласног, социјалистичког друштва. Према Марксовом мишљењу, када радници коначно сруше капитализам, неједнаки друштвени односи више неће имати потребу за легитимизацијом и отуђење људи ће се распршити, заједно са било каквом потребом за религијом.

Тумачења каснијих комунистичких лидера и теоретичара Каснији комунистички лидери и теоретичари разматрали су и проширивали Марксову метафору и разматрали је у контексту сопствених националних околности.

Владимир Лењин Владимир Лењин, говорећи о религији у листу Новаја жизњ 1905. године,Novaya Zhizn No. 28, December 3, 1905, as quoted in Marxists Internet Archive алудирао је на Марксове раније коментаре:

Ким Ил Сунг Списи севернокорејског лидера Ким Ил Сунга два пута су се бавили метафором „опијума”, оба пута у контексту одговора друговима који су се противили сарадњи са верским групама (чонбулгио и чондоизам). У првом случају, Ким одговара да особа „греши” ако верује да се Марксова тврдња о „опијуму за народ” може применити у свим случајевима, објашњавајући да ако се религија „моли за изрицање божанске казне Јапану и благослов корејске нације”, онда је то „патриотска религија”, а њени верници су патриоте. У другом случају, Ким наводи да се Марксова метафора „не сме тумачити радикално и једнострано” јер је Маркс упозоравао на „искушење верске фатаморгане, а није се противио верницима уопште”. Пошто се комунистички покрет у Кореји борио за „национално спасење” против Јапана, Ким пише да се свако са сличним циљем може придружити борби и да „чак и верник [...] мора бити примљен у наше редове без оклевања”.

Научна тумачења Роланд Бур тврди да је Марксово описивање религије као опијума у великој мери погрешно протумачено и да је у то време опијум био и цењен и осуђиван због својих лековитих својстава и потенцијала да изазове зависност.

У другим научним радовима, Робин Данбар је користио идеју да је религија „опијум за народ” како би сугерисао да групно практиковање религије може довести до природног ослобађања ендогених опиоида у телу, познатих као ендорфини. Спроведено је више студија с циљем да се тестира ова хипотеза. У једној такој серији студија, Сара Чарлс је пронашла доказе да је религијски обред довео до ослобађања ендогених опиоида, што је било директно повезано са осећајем повезаности учесника током групног верског обреда.

Сличне изјаве и утицаји Исту метафору користили су многи аутори током 19. века.

Године 1798. Новалис је написао у делу Blüthenstaub („Цветни прах”):

Године 1840. Хајнрих Хајне је такође употребио исту аналогију у свом есеју о Лудвигу Бернеу:Heine, Heinrich. 1840. Ludwig Börne - a Memorial.

Списи Бруна Бауера имали су кључни утицај на Критику Хегелове филозофије права. Марксова метафора наговештена је у два Бауерова дела: Die gute Sache der Freiheit и Der christliche Staat. У првом делу Бауер говори о религији као узроку „опијумске затупљености”, док у другом помиње „опијумски” утицај теологије.

Чарлс Кингсли, каноник Енглеске цркве, написао је следеће 1847. године, четири године након Маркса:Selsam, Howard, and Harry Martel, eds. 1987. Reader in Marxist Philosophy: From the Writings of Marx, Engels, and Lenin.

Мигел де Унамуно Мигел де Унамуно, шпански писац из Генерације '98., фокусирао је свој роман Свети Мануел Добри, мученик око теме опијатског ефекта религије на људе у руралној Шпанији. У књизи, главни јунак Дон Мануел је свештеник који не верује у Бога, али наставља да проповеда јер види позитиван утицај који може да оствари у животима својих парохијана. Религија на тај начин служи и за лечење његове сопствене дубоке депресије, кроз срећу коју осећа помажући људима Валверде де Лусерне. Унамуно се директно позива на Маркса када Дон Мануел објашњава:

Савремена поређења Неки писци праве савремено поређење фразе „опијум за народ” са појавама попут страсти према спорту, познатим личностима, одвраћањем пажње путем телевизије, интернета и друге забаве. Ово се може посматрати као паралела концепту хлеба и игара.

Године 2016. у часопису The Atlantic и у емисији Чарлија Роуза на каналима PBS-а, пре него што је изабран за сенатора или номинован за потпредседничког кандидата Доналда Трампа, Џ. Д. Венс је назвао Трампа „културним хероином” и „опиоидом за масе”.

Види још Критика религије Антирелигија Вера и рационалност Бог помаже онима који сами себи помажу Марксизам и религија Марксистичко-лењинистички атеизам Племенита лаж Опијум интелектуалаца

Референце

Литература

Abrams, M. H. 1971. The Milk of Paradise: The Effect of Opium Visions on the Works of De Quincey, Crabbe, Francis, Thompson, and Coleridge. New York: Octagon. Berridge, Victoria and Edward Griffiths. 1980. Opium and the People. London: Allen Lane. Marx, Karl. 1844. "Introduction | A Contribution to the Critique of Hegel's Philosophy of Right." Deutsch-Französische Jahrbücher, February. McKinnon, Andrew M. (1/2). O’Toole, Roger. 1984. Religion: Classic Sociological Approaches. Toronto: McGraw Hill. Rojo, Sergio Vuskovic. 1988. (2/3):197–230. Luchte, James. 2009. .

Категорија:Неологизми 1840-их Категорија:Цитати из 1840-их Категорија:1844. у религији Категорија:Критика религије Категорија:Карл Маркс Категорија:Марксизам Категорија:Опијум Категорија:Политичке фразе Категорија:Политички цитати Категорија:Филозофске фразе