Друга штибреначка буна, побуна хрватских кметова у Банској крајини 1633-1639.

Позадина У средњем веку загребачка бискупија (у хрватској историографији увек се назива речју Каптол, по седишту бискупије у Загребу) држала је огромне феудалне поседе у Банској крајини, на граници са Турском. На челу поседа стајали су виши свештеници бискупије (каноници), називани декан или стибрариј (), од речи стибра (), што значи порез или трибут. По овој речи су каптолски поданици добили име штибренци, а цело подручје Штибра. Штибра је обухватала тврђавицу Краљевец и села Церје, Думовец, Свибје и Нарт, поседе Каптола од Медведнице до Божјаковине на истоку и посавских имања Ердедија на југу.

Узроци буна били су у све тежем материјалном положају кметова, погоршаним честим упадима акинџија из Босне. Кметови на Банској крајини, која је остала део краљевине Славоније, били су оптерећени двоструким теретом, кметским и војничким, за разлику од сељака на Хрватској и Славонској крајини, који су били слободњаци ослобођени свих терета у замену за војну службу.

Буна Друга буна штибренаца избила је због намере Каптола да нека заједничка села (под управом целог Каптола) подели на мање феудалне поседе појединим каноницима ради боље наплате работе.

Почела је у селима Новаки, Оток, Нарт и Соп, која су била изложена честим поплавама реке Саве, али се ускоро проширила на сва каптолска села са обе стране реке. Преко 250 кметова обавезало се на заједничку борбу против Каптола. Побуњеници су забранили обраду земље на црквеним и властелинским поседима, преузели су судство и обавезе властелинских службеника, а село Нарт ослобођено је рибарења, које је било тежак нови терет. Штибренци су се убрзо повезали са сисачким кметовима и позвали их на заједничку акцију.

Отказавши послушност својим господарима, штибренци су преговарали са царем, баном, хрватским Сабором и угарским палатином, покушавајући да врате своје старе повластице. Тражили су укидање петине, да сами убирају ратни порез (дика), да се десетина убира праведно и да се укину све нове обавезе: рад на личним поседима каноника, обрада винограда, кошење ливада, превоз сена, прављење цигала, риболов.

Када услови побуњеника нису прихваћени, почели су са оружаним отпором. Краљевечки каштел је лако освојен, а Сесветички каштел је опседнут. По налогу бана против побуњеника је кренула банска војска, које је опљачкала неколико побуњених села из којих је становништво избегло. До 1634. побуњеничке снаге су разбијене. У наредној години бан је ограничио намете и тачно прописао обавезе штибренаца, штитећи их тако од самовоље каптолских господара. То је одобрио и краљ, прогласивши амнестију за све устанике ако се покоре Каптолу. Ова буна донекле је побољшала положај каптолских кметова.

Референце

Литература

Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:1633.