Парламентарни избори у Србији 2026.

Парламентарни избори у Србији 25. октобра 2026, биће 15. избори за Народну скупштину Србије од увођења вишестраначког система 1990. године. Избори су ванредни, јер је редовне требало одржати до краја 2027. године.

До ванредних избора дошло је услед протеста због пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, који трају од новембра 2024. године. Студенти у блокади, који су на челу протеста, од маја 2025. захтевају ванредне парламентарне изборе. Председник Србије Александар Вучић је поводом тог захтева изјављивао да би избори могли бити одржани раније, заједно са следећим председничким изборима. На образложени предлог Владе, Вучић је 9. септембра 2026. распустио четрнаести сазив Народне скупштине и расписао изборе за 25. октобар, чиме је званично почела изборна кампања.

Највећа посебност ових избора је то што се као главни конкурент дугогодишњој владајућој Српској напредној странци наводи Студентска листа, коју су саставили студенти у блокади. На самој листи нема студената, већ нестраначких личности које су студенти изабрали.

Опозиционе странке нису успеле да формирају јединствен фронт. Део њих излази на изборе са идеолошким савезницима, у коалицијама „Европска Србија” и „Аутентична десница”, док је већи број странака одустао од учешћа и позвао своје бираче да гласају за Студентску листу, коју истраживања јавног мњења виде као водећу опозициону снагу.

Највећи традиционални коалициони партнер СНС-а, Социјалистичка партија Србије, наступа у сопственој коалицији са Јединственом Србијом, Зеленима Србије и Социјалдемократском партијом Србије. СНС наступа са више мањих странака на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија”, коју предводи Александар Вучић као кандидат за председника Владе.

Позадина Претходни парламентарни избори у Србији одржали су се 17. децембра 2023, такође као ванредни избори. Избори су резултирали победом изборне коалиције Александар Вучић—Србија не сме да стане, предвођене СНС-ом, која је освојила већину места у Народној скупштини Србије, 129 од 250. Друго место освојила је Србија против насиља (СПН), широка коалиција опозиционих странака, која је освојила укупно 65 места. Изборна коалиција коју је предводила Социјалистичка партија Србије (СПС) је освојила 18 места, што је био њен најгори резултат од парламентарних избора 2007. године. Цензус од 3% прешли су још опозициона коалиција НАДА, са 13 посланичких места, и покрет МИ – Глас из народа, такође са 13 места, који се убрзо поделио на МИ – Глас из народа Бранка Павловића и МИ – Снага народа Бранимира Несторовића. Преосталих 12 места освојиле су странке националних мањина.

Према невладиним и посматрачким организацијама, дан избора је обележен изборним махинацијама и неправилностима попут куповине гласова и бугарског воза. Након избора, протести су се одржавали до 30. децембра, а организатори, укључујући СПН, позивали су на поништавање резултата. Усред протеста дошло је до нереда након неуспешног покушаја одборника опозиције да уђу у зграду Скупштине града Београда. Након вишемесечних преговора, СНС је са СПС-ом и странкама мањина 2. маја формирао нову владу, са Милошем Вучевићем, председником СНС-а као премијером.

Резултати претходних избора 2023. Доња табела наводи политичке странке и коалиције изабране у Народну скупштину након парламентарних избора 2023. Коначни резултати су објављени 3. јануара 2024. године. Назив Главна идеологијаПолитичка позиција Лидер(и) Резултат из 2023. Гласови (%) Мандата Србија не сме да стане популизам велики шатор Милош Вучевић 46,75% Србија против насиља проевропеизам, антикорупција центар Мирослав Алексић, Мариника Тепић 23,66% СПС – ЈС – Зелени популизам леви центар Ивица Дачић 6,55% Национална демократска алтернатива национални конзервативизам, монархизам десница Милош Јовановић 5,02% Ми – Глас из народа антиатлантизам, евроазијство десница колективно вођство 4,69% Савез војвођанских Мађара интереси националних мањина Балинт Пастор 1,74% СПП – ДСХВ Усаме Зукорлић 0,76% СДА Санџака Сулејман Угљанин 0,52% Политичка борба Албанаца се наставља Шаип Камбери 0,35% РС – НКПЈ Слободан Николић 0,39% Извор: Републички завод за статистику

Посланичке групе Четрнаести сазив Народне скупштине одржао је конститутивну седницу 6. фебруара 2024. године, на којој је формализован састав парламента. Ана Брнабић из СНС-а изабрана је за председницу Народне скупштине 19. марта, док су Сандра Божић (СНС), Марина Рагуш (СНС), Снежана Пауновић (СПС), Елвира Ковач (Савез војвођанских Мађара, СВМ), Един Ђерлек (Странка правде и помирења, СПП) и Јован Јањић (Ми – Глас народа, МИ–ГИН) изабрани за потпредседнике. Божић је остала потпредседница до маја 2024. године, када је постала потпредседница владе Војводине. Невена Ђурић је изабрана за потпредседницу у марту 2025. године, а Дуња Симоновић Братић (СПС) је у јуну 2025. заменила Снежану Пауновић, која је ушла у Владу.

У августу 2026. Демократска странка је своју посланичку групу преименовала у „Посланици уз студенте: за контролу избора”. Групи су приступили посланици других странака и независни посланици, чиме се њен број удвостручио на 16. Циљ је био да се обезбеди више места у сталним саставима бирачких одбора, која је група ставила на располагање Студентској листи. Доња табела приказује посланичке групе у тренутку распуштања Скупштине, 9. септембра 2026. Посланичка групаПартије које чине посланичку групуПосланициМандатиУкупноАлександар Вучић – Србија не сме да станеСНС105110СПО2СНП1НСС1ССД1Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије (СПС)СПС1112Зелени1Народни покрет Србије – Ново лице СрбијеНПС1012НЛС2Странка слободе и правдеССП1212Нови ДСС и Монархисти – НАДАНДСС710Монархисти—ПКС3Зелено-леви фронт – Не давимо БеоградЗЛФ1010Посланици уз студенте: за контролу избораДС816ПОКС3Остали и независни5Србија центар – СРЦЕСРЦЕ88Ми – Глас из народаМИ–ГИН66ПСГ–СДА Санџака–ПДДПСГ36СДАС2ПДД1ПУПС – Солидарност и правдаПУПС66Савез војвођанских МађараСВМ66Социјалдемократска партија СрбијеСДПС66Драган Марковић Палма – Јединствена СрбијаЈС55Еколошки устанакЕУ55Ми – Снага народа проф др Бранимир НесторовићМИ–СН55Радничка партија – Руска странка – Уједињена сељачка странкаРП35РС1УСС1Здрава Србија – Покрет социјалистаЗС25ПС2СНП1Посланици који нису чланови ниједне групеСПП25СМС1Независни2Укупно 250

Студентски протести алт=Demonstrators on the Slavija Square in Belgrade|мини|Од 2024. године у Србији се организују протести које предводе студенти, а један од њихових захтева је расписивање ванредних парламентарних избора. Након урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. године, која је однела 16 живота, министри Горан Весић и Томислав Момировић поднели су оставке на функције. Њихову оставку је Народна скупштина прихватила 25. новембра. Протести због урушавања надстрешнице, праћени оптужбама да је несрећи допринела корупција, почели су такође у новембру 2024. Предводили су их студенти државних универзитета, који су блокирали рад својих факултета и поставили захтеве власти. Један од захтева било је објављивање комплетне документације о реконструкцији станице, завршеној неколико месеци пре несреће.

Након што је група студентских активиста физички нападнута у Новом Саду из просторија СНС-а, Милош Вучевић је 28. јануара објавио своју оставку на место премијера. Његову оставку је Народна скупштина потврдила 19. марта. Због политичких тензија изазваних масовним и готово свакодневним протестима под вођством студената у блокади, парламентарна опозиција је предлагала прелазну владу, док су се из студентског покрета чули захтеви за експертском владом без СНС-а. Председник Србије је рекао да „нико неће доћи на власт у Србији без избора”, а скупштинска већина је 16. априла 2025. за новог премијера изабрала нестраначког др Ђуру Мацута. Након избора нове владе, пленуми студената у блокади разматрали су даље кораке и преовладао је став да треба захтевати ванредне парламентарне изборе. Тај захтев је објављен 5. маја 2025, уз најаву да ће студенти на изборима учествовати самостално, без опозиционих странака, преко сопствене студентске листе. Студенти су већ тада у јавности виђени као највећа опозициона снага у земљи.

Тактика око датума избора По закону, следећи парламентарни избори требало би да се одрже до 31. децембра 2027. С обзиром на датум (последњи дан године) избори би могли бити заказани раније. Уједно, у мају 2027. истицао је други мандат председника Србије Александара Вучића, те се и избори за председника морају одржати почетком 2027. Вучић је 2024. године најавио да ће се следећи парламентарни и председнички избори одржати истог датума 2027. године, чиме би се одржали општи избори. Милош Вучевић, председник СНС-а, такође је поновио да се избори неће одржати пре 2027. године. Међутим, Дарко Глишић, председник извршног одбора СНС-а, рекао је да и даље постоји могућност ранијег одржавања парламентарних избора упркос томе што је план владе да заврши цео четворогодишњи мандат. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић тврдио је да ће се следећи парламентарни избори одржати тек након Експа 2027 и проширења пројекта Београд на води, два капитална пројекта актуелне власти.

Током студентских антикорупцијских протеста, Вучић и Вучевић су предложили одржавање ванредних избора као одговор на позив опозиције за формирање прелазне владе. Након Вучевићеве оставке, сугерисано је да ће бити расписани ванредни избори или да ће бити формирана нова влада. У марту 2025. године, Вучић је предложио одржавање избора 1. или 8. јуна ако нова влада не буде формирана до 18. априла. Међутим, Вучић је почетком априла номиновао Ђуру Мацута за Вучевићевог наследника, који је наследио Вучевића на месту премијера 16. априла. У децембру 2025. године, Вучић је предложио да се избори могу одржати у мају или децембру 2026. године, док је почев од 2026. године предлагао да се могу одржати током јесени.

Блумберг Адрија је известио да Вучић разматра одржавање избора пре марта 2027. У априлу 2026. године, Вучић је предложио да се парламентарни избори одрже до Видовдана (28. јуна). Затим је одржао консултације са разним политичким странкама о превременим изборима, укључујући Покрет социјалиста (ПС), Савез војвођанских Мађара (СВМ), Странку правде и помирења (СПП), Партију уједињених пензионера Србије (ПУПС), Ми – Глас народа (МИ–ГиН),, Социјалистичку партија Србије (СПС), Демократски савез Хрвата у Војводини, Социјалдемократску партију Србије, Српску напредну странку (СНС) и Уједињене синдикате Србије „Слога”. Опозиционе странке су одбиле да учествују у консултацијама. Александар Вулин из ПС, Балинт Пастор из СВМ-а, и Бранко Павловић из МИ–ГиН-а рекли су да се противе превременим изборима, док је Усаме Зукорлић из СПП-а рекао да је његова странка спремна за превремене изборе. ПУПС и СДПС изразили су забринутост због тренутне политичке атмосфере, док је Вучевић из СНС-а рекао да је његова странка „увек спремна за изборе”. Вучић се касније консултовао са Јединственом Србијом (ЈС), Зеленима Србије, Руском странком (РС), Народном странком, Алтернативом за промене, Уједињеном сељачком странком (УСС), Покретом Снага Србије, Српским покретом обнове и Српском радикалном странком.

На скупу присталица крајем јуна 2026. Вучић је рекао да ће поднети оставку на место председника државе, како би скратио свој мандат и повезао парламентарне и председничке изборе, али је накнадно прецизирао да ће се најпре одржати парламентарни, а тек потом председнички избори.

У другој половини августа 2026, у време када су протестне активности знатно смањене, Вучић је као могуће датуме избора навео 18. или 25. октобар 2026.