мини|upright=1.2|Оригинална илустрација „Марш напретка“ из књиге -{Early Man}- (1965) са раширеном (горе) и пресавијеном (доле) верзијом „Марш напретка”, оригинално названа „Пут до -{Homo sapiens}-а”, илустрација је која приказује 25 милиона година људске еволуције. Настала је за књигу -{Early Man}- из едиције -{Life Nature Library}-, објављене 1965, а нацртао ју је уметник Рудолф Залинџер (-{Rudolph Zallinger}-). Често је пародирана и имитирана у сврху приказивања напретка других врста.

Илустрација

Контекст

Илустрација је део текста и илустрација које је за књигу -{Early Man}- (1965) из едиције -{Life Nature Library}- наручио -{Time-Life Books}-, а аутор је Ф. Кларк Хауел.Howell, F. Clark and the Editors of Time-Life Books (1965), -{Early Man}-, Њујорк: -{TIME-LIFE Books}-,

Илустрација представља пресавијени лист под називом „Пут до -{Homo sapiens}-а”. Приказује низ фигура које је нацртао сликар природњачких тема и муралиста Рудолф Залинџер (1919–1995). Петнаест људских еволутивних предака поређано је као да марширају у поворци слева надесно. Прве две реченице легенде гласе: „Које су биле фазе човековог дугог марша од предака налик мајмунима до -{sapiens}-а? Почевши са десне стране и напредујући кроз следеће четири стране, налазе се прекретнице еволуције примата и људи онако како их наука данас познаје, склопљене из фрагментарних фосилних остатака.”

Секвенца врста

Петнаест фигура примата на Залинџеровој слици, слева надесно, набројане су у наставку. Датирања прате оригиналну графику и можда не одражавају тренутно научно мишљење.

-{Pliopithecus}-, стар 22–12 милиона година, „предак гибонске линије” -{Proconsul}-, примат стар 21–9 милиона година, који можда и није био човеколики мајмун -{Dryopithecus}-, фосилни човеколики мајмун стар 15–8 милиона година, први такав пронађен (1856) и вероватни предак савремених човеколиких мајмуна -{Oreopithecus}-, стар 15–8 милиона година -{Ramapithecus}-, човеколики мајмун стар 13–8 милиона година и могући предак савремених орангутана (данас се сматра женком врсте -{Sivapithecus}-) -{Australopithecus}-, стар 2–3 милиона година; тада сматран најранијим „сигурним хоминидом” -{Paranthropus}-, стар 1,8–0,8 милиона година Напредни -{Australopithecus}- (-{Homo habilis}-), стар 1,8–0,7 милиона година -{Homo erectus}-, стар 700.000–400.000 година, тада најранији познати припадник рода -{Homo}- Рани -{Homo sapiens}-, стар 300.000–200.000 година; из Свонскомба, Штајнхајма и Монтморена, тада сматран вероватно најранијим -{H. sapiens}-ом Солошки човек, стар 100.000–50.000 година; описан као изумрла азијска „раса” -{H. sapiens}-а (сада се сматра подврстом -{H. erectus}-а) Родезијски човек, стар 50.000–30.000 година; описан као изумрла афричка „раса” -{H. sapiens}-а (сада се сматра или -{Homo rhodesiensis}- или -{Homo heidelbergensis}- и датира се много раније) Неандерталац, стар 100.000–40.000 година Кромањонац, стар 40.000–5.000 година Савремени човек, од пре 40.000 година до данас

Намера

Супротно изгледу и неким примедбама, оригинални текст „Пута до -{Homo sapiens}-а” из 1965. открива разумевање чињенице да линеарни приказ секвенце врста примата, све у директној линији људских предака, не би био исправна интерпретација. На пример, за четврту Залинџерову фигуру (-{Oreopithecus}-) каже се да је „вероватна споредна грана на човековом породичном стаблу”. Тек за следећу фигуру (-{Ramapithecus}-) описује се да је „по мишљењу неких стручњака најстарији човеков предак у директној линији” (нешто што се више не сматра вероватним). То имплицира да се прва четири примата не сматрају стварним људским прецима. Слично томе, за седму фигуру (-{Paranthropus}-) се каже да је „еволуциона слепа улица”. Поред тога, обојене траке на врху слике, које указују на старост и трајање различитих лоза, јасно имплицирају да не постоје докази о директном континуитету између изумрлих и постојећих лоза, као и да је више лоза приказаних хоминида постојало истовремено у неколико тачака историје групе.

Пријем мини|Једна од многих верзија прогресионистичког мема: -{Astronomy Evolution 2}- аутора Ђузепеа Донатијела, 2016 мини|Антиратни мурал, Техеран, 2007

Слика је често копирана, модификована и пародирана.

Такође је критикована јер „ненамерно и погрешно” сугерише да је „еволуција прогресивна”. Слика је описана као да има „визуелну логику” линеарне прогресије. Часопис „The Lancet” назвао ју је „пословичном, често цитираном или адаптираном, познатом мноштву које никада није видело њену оригиналну верзију нити чуло за њеног творца”. Слика је постала познатија од науке која стоји иза ње.

У вези са начином на који је илустрација тумачена, антрополог и аутор тог дела, Ф. Кларк Хауел, приметио је:

Стивен Џеј Гулд (1941–2002) осудио је иконологију слике на неколико страница своје књиге из 1989. „Диван живот”, репродукујући неколико реклама и политичких карикатура које користе илустрацију да би пренеле своје поруке. У поглављу „Иконографија једног очекивања” тврдио је да:

Заговорник интелигентног дизајна Џонатан Велс написао је у књизи „Иконе еволуције: Наука или мит?” (2002): „Иако се широко користи да покаже да смо само животиње, и да је наше само постојање пука случајност, крајња икона иде далеко изван доказа.”

мини|Немачки протестни транспарент против пројекта Штутгарт 21, 2010. Натпис испод слике гласи: „Нећемо дозволити да од нас праве мајмуне!”

Рајли Блек, пишући за „Scientific American”, прати идеју „марша напретка” до средњовековног ланца бића и идеје о „карици која недостаје” из 19. века у фосилном запису. По њеном мишљењу, да бисмо разумели живот и еволуцију, „први корак подразумева одбацивање типова слика које ограничавају уместо да просветљују.” Пишући за „Wired”, Блек је додала: „Можда не постоји друга илустрација која је тако одмах препознатљива као репрезентација еволуције, али трагедија је у томе што она преноси поглед на живот који не одговара нашем садашњем разумевању историје живота.”

Пародије и адаптације

„Марш напретка” често је имитиран, пародиран или адаптиран у комерцијалне или политичке сврхе. Омот албума „-{Full Circle}-” групе Дорс из 1972. референцира „Марш напретка”, као и албум „-{Brother Where You Bound}-” групе Супертрамп из 1985, док постер за комедију „-{Encino Man}-” из 1992. приказује мајмуна како еволуира у скејтбордера. Број часописа „The Economist” из децембра 2005. приказује хоминиде како напредују уз степенице да би се трансформисали у жену у црној хаљини која држи чашу шампањца, илуструјући „Причу о човеку”.

мини|upright=1.2|Фронтиспис књиге Томаса Хенрија Хакслија из 1863. „Докази о човековом месту у природи”

Претходници

Томас Хенри Хаксли додао је фронтиспис својој књизи из 1863. „Докази о човековом месту у природи” упоређујући скелете мајмуна и људи, али историчарка Џенифер Такер тврди да је његов слева-надесно прогресионистички низ ненамерно постао „иконички и тренутно препознатљив визуелни скраћени приказ еволуције”.

Илустрација са натписом „Еволуција”, која приказује две секвенце од по четири слике, од којих свака илуструје постепену трансформацију животиње у човека, појавила се у издању из 1889. годинеProject Gutenberg text, search for second appearance of the word "crusher." Title page image shows "New York: Charles L. Webster & Company. 1889. књиге „Јенки на двору краља Артура” Марка Твена.

Види још Људска еволуција Иконографија

Референце

Категорија:Људска еволуција Категорија:Палеоуметност Категорија:Наука у друштву Категорија:Научно образовање Категорија:Инфографике