Сенека Старији или Луције Анеј Сенека (латински: Lucius Annaeus Seneca; рођен око 54. п. н. е., Кордоба, провинција Хиспанија Ултериор, Римска република – умро око 39. године, Рим, Римско царство) био је римски реторичар из Кордобе. У каснијим годинама оженио се својом земљакињом Хелвијом, са којом је имао три сина: Галија Новата, чувеног филозофа Сенеку Млађег, и Мелу, оца песника Лукана. Током средњег века, дела Сенеке Старијег су сврставана у једну групу са делима Сенеке Млађег.

Биографија и дела Луције Анеј је потицао из богате коњичке породице. У Риму је студирао елоквенцију код Арелија Фуска, Пасијена, Гаја Албуција Силуса, Луција Цестија, Папирија Фабијана и других реторичара, спремајући се да постане адвокат. Међутим, готово ништа се не зна о Сенекиним активностима у овој области. Током оружаног сукоба 49-45. године пре нове ере, Луције Анеј је стао на страну Гнеја Помпеја и био је непријатељски настројен према Јулију Цезару, што је касније утицало на његове потомке, Сенеку Млађег и Марка Анаја Лукана.

У свом беседништву, Луције Анај Сенека је био поштовалац Цицерона и противник ексцеса постцицеронског беседништва. Иако није био професионални реторичар, био је познат као аутор приручника о реторици, који је написао за своје синове. Сенека га је саставио у старости и садржао је богатство материјала о историји реторике под Августом и Тиберијем. Ово дело је до данас сачувано у фрагментима.

Много обимнија и значајнија била је Сенекина „Историја од почетка грађанских ратова“, историјско дело такође написано у старости и посвећено прегледу римске историје од почетка грађанских ратова до владавине Тиберија. Сматрало се потпуно изгубљеним све до 2018. године, када је италијанска истраживачица Валерија Пјано објавила откриће фрагмента дела. Испоставило се да је у питању папирус P. Herc. 1067 из Херкуланеума, који је раније сматран политичким говором Луција Манлија Торквата.

Референце

Категорија:Римски историчари