Доња кула и праисторијска градина Липик у Крупи на Врбасу представљају сложени археолошки локалитет смештен у кањону Врбаса, у насељу Крупа на Врбасу, југозападно од Бања Луке. Локалитет обухвата остатке праисторијског утврђеног насеља на узвишењу Липик, као и остатке средњовековног фортификационог објекта познатог под називом Доња кула.

Локалитет се налази у оквиру шире културно-историјске целине Крупе на Врбасу, коју чине остаци средњовековних утврђења, манастирских комплекса и археолошких налазишта из различитих историјских периода.

Географски положај

Локалитет Доње куле и градине Липик смештен је на стратешки значајном узвишењу изнад кањона Врбаса, у непосредној близини извора и водопада реке Крупе. Простор карактеришу стрме кречњачке литице и природно заштићене позиције погодне за формирање утврђених насеља и осматрачница.

Положај локалитета омогућавао је контролу комуникација које су пролазиле долином Врбаса и повезивале централне делове средњовековне Босне са западним крајевима и панонским простором.

Праисторијска градина Липик

Праисторијска градина на локалитету Липик припада систему утврђених насеља карактеристичних за подручје западне Босне током бронзаног и гвозденог доба. Градине су подизане на доминантним висовима ради лакше одбране и контроле околног простора.

Археолошки остаци указују на постојање бедема и фортификационих елемената који су пратили конфигурацију терена. Локалитет Липик припада ширем систему праисторијских утврђења у долини Врбаса, која сведоче о континуитету насељавања овог простора од праисторије до средњег века.

Градине овог типа представљале су важне одбрамбене и привредне центре праисторијских заједница, а њихов избор локације најчешће је био условљен природном заштитом и близином водених токова.

Доња кула

У оквиру локалитета налазе се и остаци средњовековног фортификационог објекта познатог под називом Доња кула. Објекат је највероватније имао функцију осматрачнице и контролне тачке у систему утврђења кањона Врбаса.

Доња кула представљала је део ширег одбрамбеног система који је контролисао пролаз долином Врбаса и комуникације према Јајцу, Бањој Луци и западним областима средњовековне Босне.

Остаци зидова и фортификационих структура указују на употребу локалног камена и прилагођавање архитектуре конфигурацији терена, што представља типичну особину средњовековних утврђења у кањонским пределима западне Босне.

Археолошка истраживања

Подаци о локалитету највећим делом потичу из евиденција и спискова Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине, где се локалитет наводи као археолошка целина од значаја.

Археолошка истраживања указала су на постојање више културних хоризоната, од праисторијског периода до средњег века. На локалитету су евидентирани остаци бедема, зидова и грађевинских структура, као и површински археолошки налази који сведоче о дуготрајном континуитету насељавања.

Иако локалитет до данас није систематски археолошки истражен у већем обиму, његов стратешки положај и сложена стратиграфија указују на значај за проучавање развоја утврђених насеља у долини Врбаса.

Културно-историјски значај

Доња кула и праисторијска градина Липик представљају значајан пример континуитета насељавања простора кањона Врбаса од праисторије до средњег века. Локалитет има археолошку и историјску вредност због очуваних остатака праисторијских и средњовековних фортификација.

Посебан значај локалитета произилази из његовог положаја у оквиру ширег културног пејзажа Крупе на Врбасу, који обухвата: средњовековна утврђења, сакралне објекте, некрополе са стећцима, традиционалне воденице, природни амбијент кањона Врбаса.

Референце

Литература

Анђелић, Павао, Културна историја Босне и Херцеговине, Веселин Маслеша, Сарајево, 1966. Вего, Марко, Насеља босанске средњовековне државе, Свјетлост, Сарајево, 1957. Бешлагић, Шефик, Стећци — култура и уметност, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982.

Категорија:Археолошка налазишта у Босни и Херцеговини Категорија:Култура у Бањој Луци