Матпаке () је традиционални норвешки спаковани ручак, направљен код куће, симбол је за једноставност, ефикасност и практичност. То је хладан оброк, најчешће у облику кришки хлеба са намазом или прилогом, који је упакован у папир или се налази у кутији за храну и намењен је да се једе ван куће. Ношење хране са собом постоји одувек, али је пракса ношења сендвича и хлеба на посао и у школу релативно нова навика.

Тек почетком 20. века хлеб и храна од хлеба заменили су кашу и млечну кашу као оброк усред дана. Оброк који су школска деца доносила од куће у почетку се називао „сигдалски доручак“, а овај систем је током шездесетих година постао уобичајен као флексибилнија варијанта „осло доручка“. Школе су тада обезбеђивале млеко, рибље уље, воће и поврће, док су хлеб и сендвичи доношени од куће. Данас је у многим школама уобичајено да се нуде школско млеко и школско воће, које ученици могу да купе као допуну свом матпакеу. Било да кренете на посао, у школу или пак на хајкинг, ужина чека на вас.

Важно је поменути да се и Директорат за здравље бави ужином, те постоји брошура која даје савете даје савете и инспирацију за хранљиве и разноврсне ужине за децу у основној школи.

Састојци Да бисте направили типични оброк овог типа, потребно вам је неколико кришки хлеба, а на њих се додаје тзв. pålegg (оно што иде преко кришке хлеба) што може бити лосос, шунка, салама, путер, воће, поврће, јаја, кавијар ( типично од бакалара у туби) , brunost (свака од више врста смеђег, типично норвешког сира, који се прави укувавањем сурутке (како од крављег, тако и од козјег млека).

Симболика Матпаке носи симболику брзог, здравог оброка који је дефинитивно незаобилазни део када је реч о боравку у природи и окупљањима. Било да је у питању планинарење или пикник поред фјордова, Норвежани радо носе своју ужину и истовремено уживају у ужини и свежем ваздуху. Размењивање хране у природи додатно учвршћује друштвене везе и наглашава важност уживања у једноставним животним стварима.

Традиција и културни идентитет Традиција ужине на норвешки начин може се пратити до пољопривредних корена Норвешке, када су се породице ослањале на домаће производе и доступне намирнице како би се прехраниле. Историјски гледано, Норвежани су пажљиво припремали своје оброке, често пакујући остатке од вечере у једноставне посуде за ручак наредног дана, како би радије то време за припрему хране провели нпр. у природи. Како је ова пракса смањивала бацање хране, тако је омогућавала породицама да уживају у заситним оброцима чак и када нису код куће.

Историја кроз деценије

Двадесете године 20. века Двадесетих година професор хигијене Карл Шиц дошао је на идеју да деца у школама једу здравију и једноставнију храну – црни хлеб, млеко, воће, поврће и кашику рибљег уља. До тада су деца у школи углавном добијала топле оброке, али многе сиромашне породице то нису могле да приуште. Зато је уведена „осло ужина“ (Oslofrokosten), коју су школе служиле ученицима као јефтинију и здравију алтернативу.

Тридесете године Како многе школе нису имале новца да обезбеде храну, појавила се нова идеја – да деца храну доносе од куће. Године 1936. у Сигдалу је уведен систем у ком су ученици носили своје сендвиче и ужину у школу. Тај модел је касније постао познат као претеча данашњег матпакеа.

Шездесете године Током шездесетих матпаке постаје уобичајен у већини норвешких школа. Ученици су од куће доносили хлеб и сендвиче, док су школе обезбеђивале млеко, воће, поврће и рибље уље.

Седамдесете године Стручњаци су и даље наглашавали колико је важно да школски оброк буде једноставан, али хранљив. Препоручивали су црни хлеб, кнекиброд, млеко, воће и сирово поврће као идеалну комбинацију за децу.

Деведесете године Средином деведесетих покренут је програм школског воћа, који је касније проширен на целу Норвешку. Школе су могле да купују воће и поврће по нижим ценама како би ученици имали здравије ужине.

Двехиљадите године Почетком 2000-их донете су званичне смернице за школске оброке, засноване управо на матпакеу. Истраживања су показала да млађа деца углавном редовно носе ужину од куће, док старији ученици све чешће прескачу оброке или купују мање здраву храну. Због тога су касније уведене нове препоруке за исхрану у школама.

Референце

Категорија:Норвешка култура Категорија:Кулинарство