Злочини у Вишеграду јесу ратни злочини и злочини против човечности почињени над несрпским, пре свега бошњачким, становништвом на подручју Вишеграда током рата у Босни и Херцеговини. Највећи број злочина извршен је 1992, после преузимања власти у општини и успостављања контроле српских војних, полицијских и паравојних структура.
У пресудама Хашког трибунала и Суда Босне и Херцеговине утврђено је да су у Вишеграду почињени прогони, убиства, истребљење, мучења, незаконита затварања, силовања и друга нечовечна дела. Посебно место у тим злочинима имају масовна убиства цивила у Пионирској улици и на Бикавцу, као и сексуално насиље над бошњачким женама.
Позадина Почетком рата у Босни и Херцеговини, у вишеградској општини је након кратких борби успостављена власт српских политичких, војних и полицијских структура. Потом је уследио широк напад на бошњачко цивилно становништво, праћен убиствима, пљачком, уништавањем имовине, незаконитим затварањем и присилним премештањем.
Хашки трибунал је у више предмета навео да су злочини у Вишеграду били део ширег и систематског напада на несрпске цивиле. У том оквиру вршена су убиства на обали Дрине, одвођења, затварања у импровизоване притворе, физичко злостављање и терор над становништвом с циљем уклањања Бошњака са подручја општине.
Убиства и спаљивања цивила Најпознатији појединачни злочин у Вишеграду извршен је 14. јуна 1992 у Пионирској улици, када је група цивила, углавном жена, деце и стараца, затворена у кућу у насељу Нова Махала, а затим жива спаљена. У жалбеној пресуди у предмету против Милана и Средоја Лукића наведено је да је у том злочину убијено најмање 59 лица.
Други масовни злочин извршен је 27. јуна 1992 на Бикавцу, где је већа група цивила затворена у кућу која је потом запаљена. Хашки трибунал је у том предмету утврдио да је и на Бикавцу убијен велики број цивила, најмање 60 лица.
У судским списима помињу се и друга убиства у Вишеграду, укључујући ликвидације цивила на мосту и на обали Дрине, као и одвођења после којих се жртвама губио траг. У предмету против Митра Васиљевића злочини у Вишеграду описани су као део прогона бошњачког становништва кроз убиства, нечовечна дела и терор.
Сексуално насиље Поред масовних убистава, у Вишеграду су почињена и силовања и други облици сексуалног насиља над бошњачким женама. У поступцима пред Судом Босне и Херцеговине против Жељка Лелека, Ненада Танасковића, Петра Ковачевића и у оптужним наводима против Оливера Крсмановића, сексуално насиље је наведено као део ширег напада на бошњачко цивилно становништво у Вишеграду.
Према подацима Суда Босне и Херцеговине, оптужница против Жељка Лелека теретила га је, између осталог, за убиства, мучења и силовања на подручју општине Вишеград у периоду од априла до јуна 1992. У предмету против Петра Ковачевића, међу делима за која је вођен поступак било је и присиљавање на сексуални однос као облик злочина против човечности.
Судски поступци За злочине у Вишеграду пред Хашким трибуналом су, између осталих, осуђени Милан Лукић и Средоје Лукић. Милан Лукић је осуђен на доживотни затвор, а Средоје Лукић на 30 година затвора, због злочина против човечности и кршења закона и обичаја рата почињених у Вишеграду.
У предмету против Митра Васиљевића, Хашки трибунал је после жалбеног поступка изрекао казну од 15 година затвора. Пред Судом Босне и Херцеговине вођени су и други поступци за злочине у Вишеграду, укључујући предмете против Жељка Лелека, Ненада Танасковића, Оливера Крсмановића, Вука Ратковића и Петра Ковачевића.
Референце
Категорија:Насиље над женама Категорија:Злочини над Бошњацима Категорија:Историја Вишеграда Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини