Менде Назер (, рођена 1982. године) је суданска ауторка и активисткиња за људска права са пребивалиштем у Великој Британији. Назер је била робиња у Судану и Лондону осам година. Касније је била коауторка књиге из 2002. године Slave: My True Story (Робиња: Моја истинита прича).
Отмица
Назер је Нуба жена из села у Нубским планинама у јужном Судану. Према њеном сопственом исказу, у доби од дванаест или тринаест година (датум њеног рођења није познат), отета је и продата у ропство у Судану након напада робова на њено село. Иако је њена породица побегла од нападача у планине, она се одвојила од породице и један од њих ју је ухватио. Шест година, Назер је служила породици у Картуму, где је била приморана на тежак рад и била је изложена физичком злостављању.
Бекство и захтев за азил Шест година након заробљавања, Назер је послата у Лондон да буде кућна слушкиња суданском дипломати, Абделу ел-Коронкију, вршиоцу дужности отправника послова у суданском амбасади, који је боравио у Вилсдену. После три месеца, уз помоћ једне колегинице Суданкиње, успела је да побегне. Затражила је азил. Министарство унутрашњих послова је у почетку одбило њен захтев, две године након што је поднет. То је изазвало појаву покрета за њену подршку, који су чинили појединци и групе за људска права, укључујући и Анти-ропска интернационала.
До тренутка одбијања, њена аутобиографија је већ била објављена у Немачкој, чији је коаутор био британски професионални новинар. Министарство унутрашњих послова је поништило своје одбијање у новембру 2002. године и одобрило јој политички азил. У одлуци је наведено: „С обзиром на широко распрострањено објављивање њене књиге и велики значај који се придаје њеним захтевима и у Судану и другде, уверен сам да би се госпођа Назер суочила са потешкоћама које би је довеле у делокруг конвенције из 1951. године уколико би била враћена у Судан. Из тих разлога је одлучено да јој се призна статус избеглице и да јој се одобри неограничена дозвола за боравак у Уједињеном Краљевству.“
Године 2005, објављено је издање њене аутобиографије на енглеском језику. Године 2010, њена животна прича је драматизована у филму Канала 4 Ја сам робиња (I Am Slave), у којем је главну улогу играла Вунми Мосаку. Исте године, 23. новембра, била је тема позоришне представе под називом Раб — питање слободе (Slave — A Question of Freedom), коју је извела Feelgood Theatre Productions, у којој је улогу Менде играла британска глумица Лашана Линч. Позоришна компанија је репризирала продукцију 2011. године, а британска глумица Ебони Фер је преузела главну улогу. Она је играла улогу Мендеове пријатељице Кеко у оригиналној сценској представи.
Тужба за клевету Дејли телеграфа Након што је The Sunday Telegraph објавио извештај из друге руке о њеном искуству као робиње у септембру 2000. године, ал-Коронки је тужио новине за клевету. У јулу 2002. године, пре него што је случај отишао на суђење, новине су повукле своју причу и пристале да исплате одштету. Назер и коаутор њене аутобиографије, која је објављена 2003. године, окривили су за овај исход професионалну неспособност новинарке Телеграфа. Конкретно, новинарка се никада није састала нити разговарала са Мендеом пре објављивања чланка. Као део нагодбе у случају, Телеграф је повукао целу причу. Назер је касније написала да јој је требало дати прилику да разјасни нетачности у причи и укаже на истине које она садржи.
Види још Ропство Ропство у 21. веку
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1980-их Категорија:Биографије живих особа