Раиса „Раја” Биленберг (Удовикова) (, рођена 15. маја или 15. новембра 1935) је норвешка певачица и плесачица совјетског порекла и позната промотерка ромске културе у Норвешкој.

Живот у Совјетском Савезу Рођена је у ромском кампу близу Курска, у породици номадских Рома, у време великих тешкоћа и сиромаштва. Рајин отац, Прокофиј, био је вођа ромског кампа. Њена мајка, Олга Афанасјевна, родила је седморо деце: шест девојчица и дечака, који је касније нестао. Раја је била најмлађе дете.

Њени родитељи су убијени годину дана након што се родила, а детињство је провела у сиротишту, обележено глађу, сиромаштвом и ратним разарањима. Када је напустила сиротиште, једно време је била сироче на улици – уобичајено у послератном Совјетском Савезу.

Иако јој детињство није обезбедило редовно школовање нити писменост, крајем 1940-их, упркос свим очекивањима уписала се у стручну школу у граду Дњепродзержинск, касније названом Камјанск. Након што је успешно завршила школу, Раја је отишла да ради у фабрику. Док је радила у фабрици, Раја је активно учествовала у аматерским представама. Делимично случајно, делимично због могућности које је совјетска држава нудила сиромашнима, са 18 година добила је посао као металска радница у фабрици Модишкин у истом граду, стругајући млазнице за авионске моторе.

Након тога, једно време се издржавала мање-више повременим пословима прања. Удала се и 1950. године добила је сина Олега, а једва четири године касније, ћерку Наташу. Њен муж је био углавном одсутан, а брак се завршио када се он одвезао у смрт у саобраћајној несрећи на мотоциклу. Праља Раја, која је тада имала 23 године, остала је сиромашна удовица са двоје мале деце.

Њена ситуација се драматично променила 1956. године када је совјетско ромско позориште „Театар Ромен“ посетило њен град. Управа у позоришту одмах је приметила њен таленат за певање и плес. Одмах јој је понуђено место у позоришту, и Раја и трупа су отишли ​​у Москву – упркос недостатку образовања, недостатку уметничке обуке и противљењу многих у етаблираном позоришном свету – постигла је успех у позоришту. Убрзо је постала позната у московским културним круговима.

Живот у Норвешкој Нови живот ју је такође довео у контакт са „странцем“ Торе-Јарлом Биленбергом. Он је био страни дописник за Фрихетен у Москви, виђао је на сцени и интервјуисао је за норвешке новине. Све се завршило браком, а затим су се преселили у Норвешку 1967. године.

Од тада ради у Националном драмском позоришту, играјући главне улоге на норвешком језику и наступајући у многим земљама широм Европе, Америке и Азије, изводећи песме на руском, ромском и норвешком језику. Пише и изводи песме протеста против расизма и дискриминације. Након што је Раја напустила Совјетски Савез, филм „Живи леш“, заснован на Толстојевом роману, постављен је у Лењинграду. Дуго су тражили Ромкињу за главну улогу, али нису успели да је пронађу. Ром-Лебедев је предложио да Раја, која је живела у Норвешкој, може да игра улогу.

Заједно са својим супругом и хармоникашем Рејдаром Арсандом, превела је текстове неколико руских песама на норвешки језик, а 1980. године се појавила у ТВ емисији Husker du?. мини|Биленберг са Арвеом Телефсеном 2017 Њена биографија Рођена са анђелима - Раја објављена је 1983. године, а написали су је Свеин Дибинг и Терје Гамелсруд. Њен дебитантски албум у Норвешкој био је Progeja, што значи „моћан“, а објављен је 1990. године. Године 1993. покренула је ресторан „Raya Gypsy“.

Више година је гостовала на фестивалима по Европи. Води свој ансамбл, Raya & the Gipsy Legacy са својом децом и унуцима, укључујући Наташу Биленберг и Петера Биленберга. Године 1998. била је једна од оснивача Циганског фестивала у Јароги Норвешкој. Такође је председница Норвешког ромског удружења.

Раја и њена ћерка Наташа Биленберг су представнице Међународне Ромске уније у Норвешкој.

Раја је била прва Ромкиња која је снимила албум за једну од највећих европских дискографских кућа, Барклис. Породица Рајина ћерка, Наташа Удовикова, такође је кренула стопама своје мајке. Она је талентована ромска плесачица и певачица. Заједно са мајком организује годишњи Фестивал ромске уметности Јагори у Норвешкој. Раја има два унука, две унуке и петоро праунука. Петро и Алеко, два сина Наташе Удовикове и Петра Ивановича, чланови су породичног ансамбла. Рајин велики сан је да дође у своју домовину, Русију, са концертом и одушеви руску публику својим наступом.

Дела Дискографија 1971 – Цигани! Цигани! 1973 – Ilon Ja Tuskan Laula Stop 1973 – Код ватре 1983 – Уз ватру 1990 – Progeja! (Hot Club Records, Продуцент: Џон Ларсен) заједно са музичарима Петром Ивановичем, Анђелом Дебаром, Петером Биленбергом, Олегом Пономаренком, Рејдаром Арсандом, Пјером Прокудином-Горским, Торуном Викстремом и Милингом Викстремом. 1999 – Паше Јагори

Позоришни радови Девојка из табора Плесачица Нинучи

Радови на филму 1962 – Биј, бубњу! – циганска певачица у ресторану (није наведена у шпицама) 1964 – Треф краљ (ТВ филм/позоришна представа) – улога: Гаља 1965 – Чернушка (кино-алманах) – улога Јасемен (сестра Јусифа) 1967 – Циганин – епизодна улога (није наведена у шпицама) 1994 – Будулај, кога не очекују – улога Шелоро

Награде Награда града Осла за уметника (2005) Награђена престижном наградом за најбољу скандинавску певачицу (2005). Медаља Ст. Халвард (2025)

Референце

Спољашње везе Raya : født med englevakt

Категорија:Ромски језик Категорија:Руски певачи Категорија:Норвешки певачи Категорија:Рођени 1935.