десно|мини|300x300px|Слика Џорџа Бингама „Окружни избори” (1852) приказује последице кампања у којима се бирачи „чашћавају” алкохолним пићима: неколико њих је превише пијано да би стајало без помоћи.

Куповина гласова (такође позната и као изборни клијентелизам и патронажна политика) дешава се када политичка странка или кандидат дели новац или ресурсе бирачу на предстојећим изборима са очекивањем да ће бирач гласати за онога ко дели ту новчану награду. Куповина гласова може имати различите облике, као што је новчана размена, као и размена за неопходна добра или услуге. Ова пракса се често користи како би се бирачи подстакли или убедили да изађу на изборе и гласају на одређени начин. Иако је ова пракса нелегална у многим земљама, као што су Сједињене Америчке Државе, Аргентина, Мексико, Кенија, Бразил и Нигерија, она је и даље распрострањена широм света.

У неким деловима Сједињених Америчких Држава средином и крајем 19. века, чланови супарничких странака такмичили су се, понекад отворено, а понекад у великој тајности, да купују и продају гласове. Бирачи би били компензовани готовином или плаћањем њихове станарине односно пореза. Да би пракса куповине гласова остала тајна, странке би отварале потпуно опремљене радње за куповину гласова. Странке би такође унајмљивале тркаче (енгл. runners), који би излазили у јавност, проналазили неопредељене бираче и ценкали се са њима да гласају за њихову страну.

У Енглеској су такође добро познати документи и приче о куповини и продаји гласова. Најпознатије епизоде куповине гласова догодиле су се у Енглеској у 18. веку када су два или више богатих аристократа трошили колико год је било потребно новца да победе. „Расипнички избори” (енгл. Spendthrift election) одржани су у Нортхемптонширу 1768. године, када су три грофа потрошила преко 100.000 фунти сваки на своје фаворизоване кандидате.

Бирачима се може дати новац или друге награде за гласање на одређени начин или негласање. У неким јурисдикцијама, нуђење или давање других награда назива се „изборно чашћавање” (енгл. electoral treating). Изборно чашћавање остаје легално у неким јурисдикцијама, као што је Народ Сенека.

Мете куповине гласова Једна од главних брига у вези са куповином гласова лежи у питању која популација или група бирача је најподложнија прихватању компензације у замену за свој глас. Научници попут Стоуксове тврде да су слабо опредељени бирачи најбољи за циљање при куповини гласова. Циљање ових бирача повећава број гласова купца, али такође ускраћује опозицији гласове које би иначе добили. Будући да неутрални бирачи могу гласати и овако и онако, куповина од неутралних бирача је мање ефикасна.

Други научници тврде да су људи нижег имовинског статуса најбоља група за циљање, јер су најсклонији да прихвате новчану или другу врсту надокнаде. Пошто сиромашни можда немају довољно новца за куповину основних животних намирница, обично би била потребна само мала уплата да би се купили њихови гласови. Богати, који имају довољно средстава да реше значајне проблеме у својим животима, били би мање спремни да продају глас осим ако им се за њега не понуди виша цена. Докази из Аргентине и Нигерије подржавају ово гледиште.

Надгледање гласања Када се гласачки листићи за слање поштом шаљу бирачима, купац може да их попуни или да види како су попуњени. Надгледање је теже када се гласачки листићи тајно убацују на бирачком месту. У неким случајевима је било примера коришћења гласачких листића или надгледања од стране појединаца. Бирачи који би желели да добију надокнаду за своје гласове користили би посебно обезбеђене гласачке листиће или би пресавили свој листић на одређени начин како би указали на то да су гласали за кандидата за којег им је плаћено да гласају.

Друга стратегија је била позивање на персонализоване друштвене норме како би се бирачи натерали да поштују своје уговоре на гласачком месту. Такве друштвене норме могле би укључивати личне обавезе као што су морални дугови, друштвене обавезе према купцима или претњу ускраћивањем или престанком пружања неопходних ресурса. Ово постаје ефикасније када награде лично уручује кандидат или неко њему близак, како би се код бирача створио осећај захвалности према кандидату.

Ланчано гласање Ако купац може да набави празан гласачки листић (крађом, фалсификовањем или легитимним гласачким листићем за гласање у одсуству), купац тада може да означи листић за своје изабране кандидате и плати бирачу да однесе унапред означени листић на бирачко место, замени га за издати празан листић и врати празан листић нападачу. Ово је познато као ланчано гласање. такође на То се може контролисати на бирачким местима издавањем сваког листића са јединственим бројем, који се проверава и откида док се листић убацује у гласачку кутију.

Последице Научници су повезали неколико негативних последица са праксом куповине гласова. Присуство куповине гласова у демократским државама представља претњу самој демократији, јер омета способност ослањања на гласове грађана као мерило подршке људи потенцијалним политикама влада. Међутим, према политикологу Ерику Крамону, куповина гласова није нужно штетна по квалитет демократије; штавише, однос између куповине гласова и квалитета демократије је далеко нијансиранији.

Друга забележена последица је да се подрива аутономија бирача. Пошто плаћање или примање награда за њихове гласове ствара облик прихода који им може бити потребан за издржавање њих самих или њихових породица, они немају аутономију да дају глас који заиста желе. Ово је изузетно проблематично јер ако се најкорумпиранији политичари упуштају у куповину гласова, онда су њихови интереси ти који остају да диктирају како ће се земљом управљати. То, заузврат, још више одржава корупцију у систему стварајући циклус.

Треће, куповина гласова може створити зависност бирача од прихода или добара које добијају за своје гласове, и може додатно одржавати врсту замке сиромаштва. Ако, на пример, добијају лекове од посредника у својој заједници, уколико се та веза прекине, можда више неће имати приступ овој неопходности. Може бити тачно да посредник у тој заједници нема интерес нити подстицај да заиста побољша животни стандард чланова заједнице, јер је врло могуће да су заинтересовани само за добијање оног дела профита на који имају право радећи за странку. Поред тога, ако роба или новац долазе директно од кандидата, једина жеља тог кандидата је да задржи своју моћ. Уз то, они могу пружати услуге, али њихов стварни интерес може лежати у томе да бирачи остану зависни од награда које пружају како би остали на власти.

Распрострањеност Европа Мађарска Забележена је куповина гласова без надгледања гласања.

Молдавија

Истражено је 400 држављана Молдавије због сумње да су примили новац како би гласали за одређеног кандидата у првом кругу председничких избора у Молдавији 2024. и да би заокружили опцију „не” на уставном референдуму о чланству Молдавије у Европској унији 2024.. Они који буду проглашени кривима били би кажњени са 37.000 молдавских леја (преко 1.900 евра у то време), али им је дата могућност да прођу некажњено уколико буду сарађивали са властима.

Латинска Америка Анкете Америчког барометра из 2010. и 2012. године показале су да је за 15% анкетираних бирача у Латинској Америци понуђено нешто од вредности у замену за гласање на одређени начин.

Аргентина Куповина гласова и укупна пракса клијентелизма су широко распрострањени у Аргентини. Према Симеону Нихтеру, један од главних починилаца ових илегалних активности била је Перонистичка странка. Однос између бирача и перонистичких кандидата наводно је такав да се бирачима нуде одређена добра, услуге, услуге или новчана надокнада у замену за њихову политичку подршку тој странци. Ове награде би могле да укључују посао, лекове, кров над главом, одећу, храну и друга добра или услуге. Случај Аргентине је посебан по томе што се у великој мери ослања на свакодневне интеракције лицем у лице између „посредника” који делују као веза и бирача. С обзиром на то да су многе заједнице у Аргентини погођене сиромаштвом и да су им потребни ови специфични ресурси, управо те заједнице су статистички показале да се налазе у одређеној демографској групи која је била мета куповине гласова. Поред тога, куповина гласова у овом региону фокусира се на грађане који нису ни снажно за нити против политичке машинерије, и чија политичка лојалност не лежи нужно у једној или другој странци. У овом случају, куповина гласова делује као механизам за утицање на одлуке слабо опредељених бирача. 

У студији коју је спровела Сузан Стоукс, она открива да су посредници у овим заједницама познати свим грађанима и да имају приступ неопходним ресурсима из општине. Они одржавају односе са бирачима и континуирано им додељују награде и чине услуге како би странку за коју раде задржали на власти. Ово је једно од главних објашњења зашто се многи гласачи са нижим примањима одлучују да гласају за популистичке, као и за ауторитарне лидере. Многи грађани виде ове посреднике као позитивне стубове у својим животима и имају највеће поштовање за помоћ коју они пружају. Међутим, други их виде као руке корупције. Стоуксова даље објашњава да је капацитет ових посредника ограничен због чињенице да они могу одржавати ову врсту трансакционог односа само са ограниченим бројем бирача. Штавише, посредници имају додатну одговорност да одржавају односе поверења и чврсте везе са својим добављачима ресурса. Без ових јаких веза, они не би имали средстава преко којих би спроводили праксу куповине гласова.

Мексико Слично као у Аргентини, откривено је да је куповина гласова у Мексику највероватнија у руралним и сиромашним регионима земље. Постоји много случајева куповине гласова који су се догодили у историји мексичких избора, међутим, у литератури се углавном наводе два главна случаја која су се догодила у последње две деценије. Први су били мексички избори 2006. године, где је откривено да је за 8,8% становништва које није било корисник одређеног социјалног програма понуђена компензација за њихов глас. Слично томе, истрага о корупцији довела је до хапшења Андреса Гранијера Мела због проневере средстава у држави Табаско током његовог мандата гувернера: између осталог, део ових средстава коришћен је за куповину гласова (иако је Мело негирао све оптужбе).

Венецуела

лево|мини|Отаџбинска картица (шп. Carnet de la Patria), дигитална лична карта заснована на кинеском систему социјалног кредитирања. Картица омогућава влади да прати понашање грађана као што је присуство на друштвеним мрежама, чланство у политичкој странци и да ли су гласали или не.

Током председничких избора у Венецуели 2018. године, извештаји о куповини гласова били су преовлађујући током председничке кампање. Венецуеланци који су патили од глади били су под притиском да гласају за Мадура, при чему је влада подмићивала потенцијалне присталице храном. Мадуро је обећао награде за грађане који скенирају своју Отаџбинску картицу на гласачком месту, што би омогућило влади да прати политичку странку својих грађана и да ли су гласали или не. Ове награде наводно никада нису испоручене. Приликом посете држави Делта Амакуро, председник и кандидат за реизбор Николас Мадуро поклонио је осам моторних чамаца, девет возила хитне помоћи и поново отворио аеродром „Антонио Дијаз” Тукупита, између осталих најава, кршећи члан 223. Органског закона о изборним процесима који забрањује коришћење државних ресурса током изборних кампања, као и један од прерогатива у Споразуму о изборним гаранцијама који су председнички кандидати потписали са Националним изборним саветом (CNE). Дана 8. маја, Мадуро је поново прекршио изборни закон током изборног догађаја у држави Амазонас обећавши да ће том ентитету дати гориво у замену за гласове.

Африка Пето истраживање Афробарометра показало је да се 48% бирача у 33 афричке земље плашило насиља током избора, а 16% бирача је понуђен новац или друга роба у замену за гласање на одређени начин на последњим изборима.

Нигерија