Град са жупанијским правима () био је правни статус четири највећа града у Мађарској између 1954. и 1971. године, током периода Другог закона о саветима. Закон X из 1954.Закон X из 1954. о саветима донео је само мање измене у систем савета успостављен 1950. године, закон је уклонио градове из надлежности округа и класификовао их у категорије градова са правима округа или округа. Kovács Anita: Az önkormányzati igazgatás átalakulása, különös tekintettel Kalocsára
На основу овлашћења Другог закона о саветима, Председнички савет Народне Републике, у складу са Резолуцијом бр. 12 из 1954. године, која је ступила на снагу 28. новембра 1954. године.
Градови који су се издвојили из жупанијског система и постали градови са жупанијским правима Дебрецен град из жупаније Хајду-Бихар Мишколц град из жупаније Боршод-Абауј-Земплен Печуј град из жупаније Барања Сегедин град из жупаније Чонград-Чанад
Већа ових градова имала су сва права и обавезе на својој административној територији које су имала жупанијска већа у жупанијама.
Градови са жупанијским правима били су подељени на округе, од којих је сваки имао окружно веће. Мишколц је до 31. децембра 1965. имао четири округа, затим три, а остали градови са окружним правима били су подељени на по три округа. Окрузи су нумерисани римским бројевима, слично Будимпештанским окрузима.
Градови са жупанијским правима третирани су доследно и недвосмислено, и у свим аспектима су третирани као територијалне јединице једнаке окрузима, али одвојене од њих. За разлику од данашње праксе, званични извештаји о статистичким подацима давали су податке или за 24 територијалне јединице (Главни град + 19 жупанија + 4 града са жупанијским правима), или за 20 јединица, али су у то време називи увек били Жупанија Барања и Печуј, итд.
Статус града са жупанијским правима укинут је 25. априла 1971. године, на основу новог, трећег закона о већима. Након тога, 4 највећа мађарска града добила су титулу жупанијског града. Од 1990. године, када је ступио на снагу систем локалне самоуправе, поново се појавио назив града са правима жупаније, иако она не представљају независну јединицу од жупаније.Закон CLXXXIX из 2011. о локалним самоуправама Мађарске (Национална библиотека закона)
Види још Трговиште (насеље) Жупанијски град (грађанско доба) Слободни краљевски град (Мађарска) Кишкезшег (Kisközség) НСТЈ статистички региони Мађарске Административна подјела Мађарске Слободни краљевски град (Мађарска) Административно уједињене жупаније Велико село (грађански период) Киштершег
Референце
Литература
A tanácsok szervezetére és működésére vonatkozó jogszabályok. Szerk.: Besnyő Károly, Bp. 1963. A második tanácstörvény megjelenése után a Minisztertanács Titkársága közreadta „A Tanácstörvény és végrehajtási utasításai" című, több kiadást is megért összeállítást. (II. kiadása: Bp., 1956.) Bihari Ottó, Szamel Lajos: A tanácstörvény: az 1954. évi x. törvény magyarázatokkal Közgazdasági és Jogi Könyvkiadó, 1961 Magyar statisztikai zsebkönyv, XI. évfolyam, 1942.
Литература
1954. évi X. törvény (препис закона из 1954. на Викиизвору . Regionalizmus és területi kormányzás Pálné Kovács Ilona, Tuka Ágnes, Schmidt Andrea, Vadál Ildikó, Kákai László
Категорија:Административна подјела Мађарске Категорија:Историја Мађарске у новом веку