Марошлеле () је село у Мађарској, у крајње југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, чонградско−чанадске жупаније у макошком срезу.Основни подаци и поштански број селаМарошлеле са геоподацима].

Географија мини|лево|200п|Трајект на реци Марош Марошлеле се налази у југоисточном делу Мађарске, у жупанији Чонград-Чанад, између река Тисе и Мароша, на десној обали ове друге. Недалеко од села, Марош се улива у Тису. Пре регулације ове две реке, то је био регион који је често био поплављен, где су огромни тршчани покривачи и мочваре прекривали предео. Село је изграђено на ливадској глини, која дубоко пуца по сувом времену и лако се претвара у море блата након дуже кише.Основи историјси и географски подаци о Марошлелеу (архива)

Лето је веома вруће, са 2050 сунчаних сати. Просечна годишња температура је 11,4 степена. Годишње падавине су 5–600 милиметара.

Његови суседи су: Ходмезевашархељ на северу, Офелдеак на североистоку, Мако на југоистоку, Ференцсалаш и Кларафалва на југу, Деска на југозападу, сва три последња наведена насеља су на другој, левој обали Муреша, Сегединска област под именом Тапаирет се налази западно. Алђе са припадајућим деловима Ракоцителеп и Нађфа су на северозападу.

Историја Село Марошлеле у близини реке Марош први пут се помиње 1274. године под именом Леле, Лелеу, Лелее у Чанаду (Leleu, Chanadi Lelee). Порекло имена села је још увек нејасно, али лично име које је послужило као основа за име вероватно потиче од старомађарског Лел (Lél), које припада породици речи лелек (lélek).

После татарских напада 1552. године село је опустошено а долазак османског царства је обележио крај насељеног места 1596. године. Становници оближњег града Макоа користили су подручје само као пашњак наредних двеста година, све док се крајем 18. века трговци из Макоа нису населили у том подручју и почели да гаје дуван.Произвидња дувана у Мађарској Убрзо након тога, подручје је дошло у посед Чанадске епархије, а 1873. године постало је правно признато село.

Његови становници су купили земљу коју су изнајмили од епископа почетком 20. века. Чанадски бискуп Шандор Десефи био је велики добротвор села: поделио је становницима бесплатно земљу, допринео је изградњи цркве и школе и подржавао је становништво села, које је из захвалности 1908. године променило име села у Пишпеклеле у његову част. Његово сећање чува и камени крст подигнут испред цркве, на којем се може видети Десефијев портрет.

Два светска рата однела су много живота мештана. 8. октобра 1944. године руске трупе су ушле у село. 1950. године, након оснивања савета, име села је промењено у Марошлеле.

Демографија Верска расподела Марошлелеа 2001. године била је следећа: 59,7% се изјаснило као римокатолици, 0,3% као гркокатолици, 10,4% становништва насеља били су реформати, 1,1% као лутерани. 1,1% је припадало другој цркви или деноминацији, 12,6% нису били верници. 14,8% становништва није одговорило или је верска расподела била непозната.

Током пописа из 2011. године, 90,6% становника се изјаснило као Мађари, 1% као Роми, 0,2% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,2% као Срби (9,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). У 2011. години, верска расподела је била следећа: римокатолици 48,3%, реформисти 9,4%, лутерани 0,5%, гркокатолици 0,2%, неконфесионално 24,8% (15,4% се није изјаснило).

У 2022. години, 92,8% становништва се изјаснило као Мађари, 0,7% као Роми, 0,4% као Немци, 0,3% као Румуни, 0,1% као Грци, 2,1% као остале, недомаће националности (7,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 26,2% су били римокатолици, 5,3% калвинисти, 0,3% православни, 0,2% лутерани, 0,1% гркокатолици, 1,7% остали хришћани, 0,9% остали католици, 25,9% неконфесионални (39,2% није одговорило).

Референце

Литература

Györffy György: Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza. I–IV. Bp., 1963–1998

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Марошлеле на fallingrain.com Марошлеле на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Чонград