Гаврило Светогорац (? – ?, после 1540) је средњевековни хиландарски јеромонах, књижевник и преводилац.
Био је руског порекла. из рода Мстиславича. У првој половини XVI века, у три маха је заузимао угледни положај светогорског прота.
Превео је са грчког на словенски најпре историју постанка Свете Горе, а потом и два краћа богослужбена списа: „О служби над умрлим у недељу Свете пасхе" и „Устав за свештенике при спремању за службу".
Бавио се и изворним књижевним радом – написао је између 1517. и 1519. Житије Нифона, солунског митрополита и цариградског патријарха, а у науци је највише пажње изазивала његова преписка са угарским краљем Јованом Запољом (1527–1540). Прва Запољина посланица и његов одговор нису сачувани, али је позната друга краћа посланица коју је у краљево име писао логотет Лацко од Мацешти, као и Гаврилов одговор у име свих игумана и духовника Свете Горе о многим важним догматским питањима православне цркве.
Референце
Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Српски књижевници из средњег века